Filipu Davidu NIN-ova nagrada
NIN-ova nagrada za najbolji roman na srpskom jeziku u 2014. godini dodeljena je Filipu Davidu za knjigu o holokaustu “Kuća sećanja i zaborava”, u izdanju Lagune, saopštio je 19. januara žiri, koji je odlučio većinom glasova (4:1).
David je i važio za favorita za 61. NIN-ovu nagradu kritike, a u najužem izboru bili su i romani "Sabo je stao" Ota Horvata, u izdanju Kulturnog centra Novog Sada, koji je dobio jedan glas, te "Životinjsko carstvo" Davida Albaharija (izdanje Čarobne knjige), ranijeg dobitnika NIN-ove nagrade (Mamac, 1996).
Za nagrađeni roman “Kuća sećanja i zaborava” glasalo je četvoro članova žirija – Vladislava Gordić Petković (predsednica), Jasmina Vrbavac, Mića Vujičić i Božo Koprivica, dok je Mihajlo Pantić glasao za roman “Sabo je stao” Horvata.
Davidov roman “Kuća sećanja i zaborava”, kako je istakao žiri, predstavlja sugestivnu studiju zla u istoriji i čoveku, koja sučeljava četiri životne priče Jevreja stradalnika i njihovih porodica u potresnom svedočenju sačinjenom od dnevnika, pisama i snoviđenja.
“Kuća sećanja i zaborava”, prema navodima žirija, umetnički je dosledan, precizno osmišljen i superiorno napisan roman egzistencijalne jeze.
To je “roman o čoveku protiv koga deluju nemerljive sile smeštene u sferi nejezika, roman koji upečatljivo preispituje smrt, zlo i sudbinu, ali i pamćenje kao silu koja sve nadilazi”, istakao je žiri.
“U ovom skladno komponovanom romanu sreću se san i java, patnja i želja, stvarnost i mogućnost, mitsko i mistično, document i fikcija. Sećanje je predstavljeno i kao neizbežnost i kao misija, a jezik kao mogući način da se sačuvamo od zla: ‘Trebalo bi izmisliti neki novi jezik, čist, neokaljan, koji bi imao jasnoću, dubinu, snagu, koji bi bio sposoban da izrazi prava osećanja. Takav jezik, precizan i snažan, predstavljao bi najjaču odbranu od zla’”, naveo je žiri za dodelu NIN-ove nagrade koji je razmotrio ukupno 161 roman iz prošlogodišnje produkcije.
Na tradicionalno izuzetno posećenoj konferenciji za novinare u redakciji NIN-a, David je rekao da to veliko interesovanje svedoči da je NIN-ova nagrada i dalje važna, pre svega za knjige.
Dodao je da “nije dobra za zdravlje pisca”, jer od trenutka objave šireg izbora stvara tenziju i tih mesec dana pisac “uopšte ne može da radi”.
“Ipak, čitaoci su ti koji određuju vrednost knjige”, naglasio je David, koji je zahvalio posebno izdavačkoj kući Laguna, koja je objavila i njegove knjige “Hodočasnici neba i zemlje” i “San o ljubavi i smrti”, te uredniku Igoru Marojeviću, koji je prvi pročitao rukopis “Kuće sećanja i zaborava”. Posebno je zahvalio i žiriju, kao i Pošti Srbije kao pokrovitelju NIN-ove nagrade.
Žiri je odabrao bio u uži izbor 11 naslova, a konstatovao je da je i 2014. godinu obeležila hiperprodukcija u izdavaštvu, koja nije donela, međutim, i pobolјšanje kvaliteta srpske književne scene.
Glavni lik nagrađenog romana “Kuća sećanja i zaborava” je Albert Vajs koji je još od detinjstva imao prilike da promeni svoj identitet. Nakon što je 1942. godine ostao u ratu bez roditelja i mlađeg brata Elijaha, neko vreme je proveo u kući folksdojčera koji su ga nazvali Hans i ponudili mu da zameni njihovog nestalog sina i tako se spase od sigurne smrti. Vajs je odlučio da sačuva svoj identitet i pobegne iz te nemačke porodice koja ga je umalo usvojila.
Godinama kasnije na jednoj konferenciji o Drugom svetskom ratu, lutajući noću njujorškim ulicama, naišao je na “Kuću sećanja i zaborava”. U jednoj od prostorija tog neobičnog zdanja bilo je pohranjeno nepregledno istorijsko pamćenje. Na jednom ekranu može da, kao na filmu, vidi scene stradanja svojih roditelja i nestanka brata, za koji se oseća krivim, jer mu je bio poveren na čuvanje. Ogroman bol koji je osetio jače može da nestane ako u sledećoj prostoriji izbriše sopstveno pamćenje ili, čak, iščezne poput svog rođaka, čuvenog iluzioniste Hudinija (Erika Vajsa). Albert tako dobija poslednju šansu da promeni svoj identitet, u skladu sa rečima jednog svog prijatelja i sunarodnika: “Pamćenje je strašnije od svakog zaborava”, ili pak da odluči da ostane to što jeste, bez obzira na bol koji ga razdire.
Filip David, rođen 1940. u Kragujevcu, diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu jugoslovensku i svetsku književnost, te dramaturgiju na Akademiji za pozorište, film, radio i TV u Beogradu.
Bio je dugogodišnji urednik Dramskog programa TV Beograd, a dobio je otkaz 1992. zbog učešća u organizovanju Nezavisnog sindikata. Jedan od osnivača Nezavisnih pisaca, udruženja osnovanog 1989. u Sarajevu koje je okupljalo najznačajnije autore iz svih delova bivše Jugoslavije. Osnivač je i Beogradskog kruga (1990), udruženja nezavisnih intelektualaca, te Foruma pisaca. Član je međunarodne književne asocijacije Grupa 99, osnovane na Međunarodnom sajmu knjiga u Frankfurtu.
Objavio je tri knjige pripovedaka: “Bunar u tamnoj šumi”, “Zapisi o stvarnom i nestvarnom” i “Princ vatre”, te roman “Hodočasnici neba i zemlje” i knjige eseja “Fragmenti iz mračnih vremena” i “Jesmo li čudovišta, Svetovi u haosu”. Sa pokojnim Mirkom Kovačem objavio je “Knjigu pisama 1992-1995”.
Dobitnik je Andrićeve nagrade, Prosvetine nagrade, BIGZ-ove, nagrade “Milan Rakić”…
Knjige su mu prevođene na vise jezika, a pripovetke se nalaze u dvadesetak antologija.
Napisao je više TV drama, filmskih scenarija.
Kao dramaturg, koscenarista ili scenarista radio je, između ostalog, na filmovima “Okupacija u 26 slika”, “Pad Italije”, “Ko to tamo peva”, “Bure baruta” (nagrada kritike u Veneciji, nagrada Feliks za najbolji evropski film godine), “Poseban tretman” (nagrada u Kanu), “Paviljon 6”, “San zimske noći” (Gran pri u San Sebastijanu), “Optimisti” (Gran pri u Valjadoidu i Ženevi).
NIN-ova nagrada biće svečano uručena Davidu 26. januara u hotelu Hajat, kada će biti obeležena i 80-godišnjica NIN-a.
Dobitnici NIN-ove nagrade od 1954. do 2015.
(SEEcult.org)
