Filozofski teatar - Žižek
Slovenački filozof Slavoj Žižek gostuje 17. januara u Hrvatskom narodnom kazalištu (HNK) u Zagrebu, u okviru programa “Filozofski teatar” koji vodi Srećko Horvat, a ponovo je izazvao veliko interesovanje, budući da su ulaznice odavno rasprodate.
Žižek će govoriti o svojoj verziji Sofokleove “Antigone” koju je napisao za HNK Zagreb i čija će svetska premijera biti u tom teatru. Sada će prvi put govoriti o tom projektu.
Od poslednjeg gostovanja u Zagrebu pre godinu i po dana Žižek je objavio čak šest knjiga - od nove knjige o Hegelu, preko zatvorskih pisama s Nadeždom Tolokonikovom, pa sve do vlastite zbirke opscenih viceva koja je nedavno izišla i u hrvatskom prevodu u izdanju Naklade Ljevak.
Zvezda evropske i svetske filozofske scene, koji je nazvan u medijima “najopasnijim filozofom Zapada” i “Elvisom kulturne teorije”, drugi je gost ciklusa “Filozofski teatar” koji je započet sredinom novembra 2014. godine gostovanjem Julije Kristeve.
Cilj tog programa je da privuče mlađu publiku i ujedno otvori HNK za javne debate i kritičko promišljanje današnjice, kako je navela upravnica tog pozorišta Dubravka Vrgoč.
Prema rečima urednika i voditelja “Filozofskog teatra” Srećka Horvata, jednog od najuticajnijih mladih mislilaca u regionu, veza filozofije i pozorišta “uvek je bila jača od veze između filozofije i bilo kojeg drugog medija. Najpoznatija i najuticajnija Sartrova dela bez sumnje su njegove drame, kao što je i Breht promišljanju radikalne politike pristupio upravo kroz pozorište. Mnogi su filozofi, uključujući Aristotela, Hegela i Ničea, pisali o pozorištu, a mnogi među njima, poput Makaijavelija, Voltera ili Suzan Zontag, pisali su i vlastite drame. Zontagova je i režirala, u Sarajevu pod opsadom”, podsetio je Horvat, koji koncept "Filozofskog teatra" opisuje kao mesto avanture i susreta.
Uz godišnje premijere predstava koje za HNK u Zagrebu već pišu vodeći savremeni filozofi, poput Žižeka i Tarika Alija, u sklopu “Filozofskog teatra” predviđene su jednom mesečno debate o pozorištu i društvu, vraćajući filozofiju u pozorište i pozorište filozofiji. Cilj “Filozofskog teatra”, međutim, nije isključivo bavljenje pozorištem ili filozofijom, već pre svega reafirmisanje teatra kao “javnog prostora”, te pretvaranje HNK Zagreb kao centralnog pozorišta u državi i u središnje mesto javne rasprave i promišljanja. Time bi, kako je naveo Horvat, zaista postalo i narodno i središnje.
(SEEcult.org)