Finalisti nagrade Radoslav Putar za 2021.
Mladi umetnici Vitar Drinković, Jelena Lovrec, Lana Stojićević i Ivana Tkalčić odabrani su u finale nagrade “Radoslav Putar” za najboljeg likovnog umetnika/cu u Hrvatskoj do 40 godina starosti, koja će sredinom juna biti dodeljena 20. put, i to u godini u kojoj se navršava vek od rođenja Putara, znamenitog istoričara umetnosti i likovnog kritičara koji je bitno usmerio hrvatsku kulturnu scenu prema savremenom likovnom jeziku.
Izložba finalista nagrade "Putar" biće otvorena 14. juna u Salonu Galić / HULU – Split, nakon razgovora stručnog žirija sa svakim finalistom.
Finaliste je odabrao međunarodni stručni žiri koji čine: dobitnik nagrade “Putar” za 2020. godinu Damir Sobota, direktorka Galerije umetnina u Splitu Jasminka Babić, Michal Koleček sa Univerziteta Jan Evangelista Purkyně u Usti na Labi u Češkoj, te kustoskinje odabrane javnim pozivom Neva Lukić iz Zagreba i Chelsea Pierce iz Londona/Dalasa.
Damir Sobota, Palindrom 6, 2/3; 2019, kolaž papir na platnu, lak, 100x270 cm
Vitar Drinković, rođen je 1983. u Zagrebu, gde je 2008. na Akademiji likovnih umetnosti (ALU) magistrirao vajarstvo, a 2014. i studije animacije i novih medija. Za vreme studija boravio je na Indiana univerzutetu u Pensilvaniji i učestvovao u razmeni studenata na London Metropoliten univerzitetu. Realizovao je 21 samostalnu i učestvovao na 50 grupnih izložbi, a autor je i sedam skulptura u javnom prostoru. Dobitnik je više stipendija, priznanja i nagrada.
Prema rečima Drinkovića, poslednjih nekoliko godina njegova umetnička praksa usmerena je na istraživanje i stvaranje uslova-okolnosti za drugačiju percepciju svakodnevice, koristeći se interaktivnim umetničkim aparaturama, skulpturama – izumima i instalacijama kao posrednicima, “filterima” u komunikaciji ljudi.
“Krećem od bazičnih, jednostavnih, bioloških oblika komunikacije – razmene koji utiču na percepciju, te dekonstruišu način na koji je ona stvarana – oblikovana kroz informacije kojima smo okruženi. Polja koja su mi zanimljiva i koja istražujem su: svakodnevni život, veza između percepcije – informacija i biologije, razvoj i uticaj tehnologije na razvoj ljudskog društva, društveni sistemi, održivost, veza između umetnosti, nauke i ekonomije…”, naveo je Drinković o svom radu.
U finalu je i Jelena Lovrec, rođena 1989. u Zagrebu, gde je 2014. diplomirala na ALU. Izlaže od 2013. godine, a do sada je dobila i nekoliko priznanja i nagrada.
“Radim u mediju dokumentarne fotografije, videa, instalacije i performansa. Moj rad bavi se propitivanjem i dokumentarisanjem trenutnog stanja u kulturnom, društvenom i onom intimnijem, privatnom delu života. Svi moji projekti procesualnog su karaktera, a neretko postaju, ili su već od samog početka zamišljeni, kao celoživotni, postupno se razvijajući i menjajući, s obzirom na profil učesnika i moje lične interese”, navela je Jelena Lovrec, dodajući da glavnu motivaciju nalazi u nastojanju da iz “nepovoljnih„ situacija koje nas okružuju postigne suprotno”, a neposredna komunikacija s ljudima koje prilikom svojih umetničkih pohoda susreće, njihove reakcije i pitanja koja proizlaze iz tih susreta, ono je što je najviše interesuje u radu, te čini glavni deo njenog umetničkog istraživanja…
Lana Stojićević, rođena 1989. u Šibeniku, diplomirala je slikarstvo 2012. na UMAS u Splitu, gde danas radi kao asistentkinja. Od 2011. godine izlagala je na velikom broju izložbi u Hrvatskoj i u inostranstvu, a dobitnica je više nagrada, nominacija i priznanja. Radovi joj se nalaze u vise javnih i privatnih zbirki. Najčešće se izražava u mediju fotografije, tekstila i arhitektonske makete. Tematski njeni radovi reflektuju tipične simptome društvenih promena, naročito u regiji u kojoj živi, gde se turizam, urbanistička izgradnja i “apartmanizacija” nekontrolisano i divlje šire, utičući na promenu kulturnih, društvenih ekonomskih i ekoloških odnosa.
Ivana Tkalčić, rođena 1987. u Sisku, diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Zagrebu 2012. i na ALU 2016., te studirala na Akademiji likovnih umetnosti u Minhenu. Izlaže od 2016, a dobitnica je i niza nagrada, priznanja i stipendija u Hrvatskoj i u inostranstvu.
“U procesu umetničkog istraživanja važno je povezati različite prakse, teorije i medije, te razmenjivati stečena znanja s drugima u zajednici. Ne doživljavam medij kao neki nepokolebljivi i nepremostivi element u pristupu umetničkoj praksi. U procesu delovanja, medij vidim kao fluidan i promenjiv alat pomoću kojeg mogu realizovati različite zamisli. Neke ideje je prikladnije realizovati kao kratki film, neke kao fotografija, a neki kao instalacija”, navela je Ivana Tkalčić o svom radu, za koju je ceo umetnički proces stanje slično igri. Igra je, prema njenim rečima, dobar način za dublji ulazak u praksu. “Igrati se” znači učiti kako nešto funkcioniše, kako se ponaša, kako sarađuje, postavlja i rešava probleme…
“Igranje podstiče našu želju za eksperimentom, otkrivanjem i pronalaženjem novih alternativnih načina delovanja. Kroz igru dajemo prostor neočekivanim trenucima. Stoga verujem da tokom vlastitog istraživanja najbolje učim i stičem iskustvo baš kroz rast u grupi i saradnju sa naučnicima, kustosima, umetnicima i institucijama. Teme koje je zaokupljaju su: arhivi i baze podataka, sećanja, granice između stvarnosti, formiranje misli i identiteta…
Nagrada “Radoslav Putar” deo je međunarodne mreže Young Visual Artists Awards (YVAA), koju čine organizatori sličnih nagrada u 12 evropskih država.
Nagradu “Putar” osnovao je 2002. godine Institut za savremenu umetnost u Zagrebu, a partneri su HULU – Split i Galerija S u Koprivnici.
Uz boravak u Residency Unlimited u Njujorku, dobitnik dobija i mogućnost produkcije multioriginala zahvaljujući Galeriji S iz Koprivnice, samostalnu izložbu u ISU u Zagrebu i mesto u žiriju nagrade “Radoslav Putar” u 2022. godini.
Nakon prvih 15 godina, u proces dodele nagrade “Putar” uneto je nekoliko novosti, pa tako sada dobitnik dobija produženi, dvomesečni boravak u Njujorku, u organizaciji Residency Unlimited, a podignuta je starosna granica na 40 godina. Svake se godine održavaju radionice za zainteresovane kandidate, sa uputstvima za prijavljivanje na konkurs, a 2018. godine otvoren je i poziv za jedno mesto u žiriju, predviđeno za kustose do 40 godina starosti. U saradnji s Institutom za povest umetnosti u Zagrebu, objavljene su 2018. i dve knjige tekstova “Radoslav Putar: Kritike, studije i zapisi 1961 – 1987”.
Dosadašnji dobitnici nagrade “Radoslav Putar” su: Tanja Dabo 2002; Nika Radić 2003; Igor Eškinja 2004; Antun Božičević 2005; Tina Gverović 2006; Vedran Perkov 2007; Marko Tadić 2008; Goran Škofić 2009; Davor Sanvincenti 2010; Marko Marković 2011; Miran Blažek 2012; Dina Rončević 2013; Igor Ruf 2014; Niko Mihaljević 2015; Dino Zrnec 2016; Matej Knežević 2017: Ana Kuzmanić 2018. i Predrag Pavić 2019. i Damir Sobota, 2020, kome tek predstoji rezidencijalni boravak u Njujorku od 1. aprila.
Na konkursima za nagradu “Radoslav Putar” do sada je učestvovalo više od 500 umetnika i kustosa, a u finalu 82 umetnika i 85 članova žirija.
Radoslav Putar (Varaždin 20.7.1929 - Zagreb 18.7.1994), znameniti povesničar umetnosti i likovni kritičar svojim je radom bitno usmerio hrvatsku kulturnu scenu prema suvremenom likovnom jeziku. Njegov rad važan je i s društvenog aspekta jer je promovisao ideje demokratije i zagovarao dijalog, toleranciju, slobodu izražavanja i otvorenost prema drugim kulturama.
“Danas je teško zamisliti u kojoj meri je njegov rad bio herojski, a sasvim pouzdano možemo ustvrditi da njegov doprinos teoriji i praksi ključni segment savremene hrvatske umetnosti i kulture”, naveo je ISU Zagreb, dodajući da inicijativa da nagrada bude nazvana imenom Putara odražava želju da promoviše jasne stavove, aktivno učestvovanje i visoke profesionalne standarde, kao alate afirmacije demokratskih procesa, međuzavisnih sa razvojem kulture, kulturnih institucija i umetnosti u Hrvatskoj.
Radoslav Putar diplomirao je 1949. godine na Univerzitetu u Zagrebu, gde je kasnije predavao na Odseku za istoriju umetnosti (1951-1961). Bio je suosnivač i član grupe Gorgona (1959-1966.), voditelj odeljenja za informisanje u tek osnovanom Centru za industrijsko oblikovanje – CIO, te kustos Muzej za umetnosti i obrt (1968-1972), direktor Galerija grada Zagreba (1972-1979), urednik časopisa Spot (1972-1978.), osnivač Centra za fotografiju, film i televiziju - CEFFT-a (1973). Bio je i direktor MUO (1979-1983).
(SEEcult.org)
