Frirs pozdravio publiku FEST-a
Britanski reditelj Stiven Frirs poklonio se 8. marta publici 42. FEST-a u Beogradu sa delom ekipe svog filma “Filomena” koji je, posle niza nagrada, ostao bez ijednog Oskara na nedavnoj ceremoniji Američke filmske akademije, što je, prema rečima producenta, skandalozno.
Frirs je pozdravio publiku u Sava centru sa glumcem i koscenaristimom Džefom Poupom, scenaristom Stivenom Kuganom i producentkinjama Trejsi Sevard i Gabrijelom Tana, koje je prisustvovala prethodne večeri i premijeri filma “Nevidljiva žena” Rejfa Fajnsa, takođe gosta 42. FEST-a.
Prema rečima Frirsa, i slavna glumica Džudi Denč, koja igra naslovnu ulogu u “Filomeni” želela je da dođe u Beograd, ali trenutno, kako je naveo, brani britansku imperiju u Indiji.
Posebno je najavio Gabrijelu Tanu, za koju je rekao da je nekako povezana sa Srbijom, ali da nije sasvim siguran kako. Ćerka američkog biznismena Dan Tane, odnosno bivšeg profesionalnog fudbalera i vlasnika restorana Dobrivoja Tanasijevića, koji je poreklom iz Srbije, poželela je publici dobro veče na srpskom.
I Kugan je izrazio zadovoljstvo zbog gostovanja na FEST-u, navodeći uoči projekcije “Filomene” i da je taj film bio nominovan za četiri Oskara, ali nije osvojio nijedan. “Mislimo da je to skandalozno”, rekao je Kugan, izražavajući zadovoljstvo što se “Filomena” prikazuje baš na FEST-u.
“Posebno mi je drago što smo ovde baš sa ovim filmom, jer smo veoma ponosni na njega, a ponosni smo i zbog Gabi jer ona ima jaku ličnu vezu sa Srbijom”, naveo je Kugan.
Ekipa filma “Filomena”, koji se bavi istinitom pričom o ženi koja 50 godina pokušava da pronađe vanbračno rođenog sina, koga je manastir nasilno dao na usvajanje, održala je i ekskluzivnu konferenciju za novinare, na kojoj je bilo reči i o stvarnoj Filomeni Li čija je potraga za sinom ovekovečena u knjizi “Izgubljeno dete Filomene Li” (The Lost Child of Philomena Lee) novinara Martina Siksmita, koji joj je pomogao da konačno dođe do istine.
Kugan je rekao da mu je žao što i Filomena Li, koja sada ima više od 80 godina, nije mogla da dođe u Beograd.
Lik Filomene Li u filmu igra Džudi Denč, koja je prihvatila tu ulogu i pre nego što je scenario došao do Frirsa.
“Moglo bi se reći da je Džudi Denč izabrala mene, ona je prva dobila posao, a ja sam kasnije došao. Došli su mi sa veoma dobri scenarijem, Džudi dobro poznajem i sarađivao sam s njom, i ona i Stiv (Kugan) su mi se činili kao jako dobar par. Takođe mi se dopalo to što je priča bila i tragedija i komedija, na kraju, nije bilo razloga što ne bih to uradio. Ja nisam katolik, pa sam morao da naučim dosta stvari o katolicizmu, ali generalno sam mislio da je to interesantna priča koja bi se svidela ljudima i da su njih dvoje interesantan par”, naveo je Frirs o svom filmu, koji je osvojio devet nagrada na Filmskom festivalu u Veneciji, imao tri nominacije za Zlatni globus, kao i za nagradu Bafta, koju je osvojio u kategoriji za najbolji adaptirani scenario.
Koscenarista Kugan, koji je i jedan od producenata “Filomene”, sam je sebi dodelio ulogu novinara Siksmita.
“Gluma je naravno jako važna, ali ako me pitate šta je važnije, to je pisanje. Morali smo da se uverimo da je scenario pristojan pre nego što bi bilo ko pristao da se bavi njime, uključujući i mene. Pročitao sam jedan članak u novinama pre četiri godine, priča me je dirnula i tu je sve krenulo. Ispričao sam Gabrijeli (Tana) priču i ona me je pitala da li želim da produciramo taj film. Onda su se sve kockice složile, doveli smo Džefa (Poup), i Džef i ja smo godinu i po dana zajedno pisali scenario. Odneli smo ga kod Džudi Denč koja je rekla da, a zatim kod Stivena Frirsa koji je rekao možda, ali na kraju je i on pristao”, naveo je Kugan.
Poup je rekao da je rad sa Kuganom bio vrlo interesantan, budući da je i glumac. Za Frirsa je naveo da je “uopšte nije diktator”, već “vrlo otvoren za saradnju”. “Rekao bi nam koja scena ne funkcioniše i šta da promenimo i terao nas je da se stalno unapređujemo”, dodao je Poup.
Scenario za “Filomenu” delom je zasnovan na knjizi Siksmita, a delom na razgovorima Kugana i Poupa sa njim i Filomenom Li.
“Bili su vrlo uključeni u proces, snimali smo naše razgovore i to smo kasnije uključili u našu priču. Ima naravno umetničke slobode, ali ostali smo verni pravoj priči”, rekao je Kugan.
Filomena Li je, kako je dodao Poup, preživela neverovatan put od prvog razgovora sa njom o filmu.
“I dalje je nosila tu sramotu staru 50 godina zbog vanbračnog deteta, ali na kraju je uspela da je prevaziđe. Provela je puno vremena putujući svetom sa filmom i pričajući svoju priču, jako mi je žao što nije mogla da dođe i u Beograd. Takođe je pokrenula projekat koji pomaže ženama poput nje, tako da je sada ambasador koji spaja razdvojene majke i decu. Ima preko 80 godina i doživela je neverovatnu renesansu, tako da se oslobodila te sramote”, dodao je Poup.
Frirsova “Filomena” prikazana je i u Vatikanu, a tim povodom su se Kugan i Filomena Li sastali i sa papom Fransisom.
FEST je ugostio već i francuskog reditelja Patrisa Lekonta, kao i Kristofa Gansa, te Fajnsa i glavnu glumicu njegovog filma Felisiti Džouns.
Pod sloganom “Nije sve crno-belo”, 42. FEST završava se 9. marta, a od 28. februara prikazao je ukupno 75 premijernih naslova filmova u devet programskih celina, među kojima su nova ostvarenja Džima Džarmuša, Romana Polanskog, Terija Gilijama, braće Koen, Stivena Soderberga, Andžeja Vajde…
Sajt FEST-a je www.fest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu Jugoistočne Evrope SEEcult.org, odnosno OVDE (pdf).
(SEEcult.org)
