Garbura - humorna drama o komšijskim odnosima

Hvatsko-srpski igrani film "Garbura" Josipa Žuvana naišao je na topao prijem beogradske publike na 18. festivalu Slobodna zona, a mladi reditelj i scenarista najavio je da će ta "humorna drama" o sukobu dve komšijske porodice, sa fokusom na druženje njihovih najmlađih članova, imati i bioskopsku distribuciju u Srbiji.

U razgovoru posle projekcije 7. novembra u Domu omladine Beograda, koji je vodio selektor festivalskog programa Hrabri Balkan Ivan Bakrač, pored Žuvana učestvovali su i glumci Ljubomir Bandović i Ivana Roščić, a publici su se poklonili i mikser zvuka Aleksandar Rančić, snimatelj i dizajner zvuka Zoran Maksimović i producentkinja Nikolina Vučetić Zečević.

 "Garbura“ je Žuvanov debitantski film, a svetska premijera bila je na festivalu u San Sebastijanu, dok je domaća bila na nedavnom Zagreb Film Festivalu (ZFF).

Autor rodom iz Trogira, radnju je smestio u Dalmaciju, a naslov se odnosi na eksplozivne naprave koje dečaci pale u vreme Božića i proslave Nove godine.

Žuvan je izjavio da je priču o sukobu počeo da razvija još tokom studija i to za srednji metar: "Profesorima se svidelo i tražili su da to razvijem u dugometražni film. Nekako sam to odlagao. Onda mi je radionica na ZFF-u bila odskočna daska. Prva ruka scenarija bila je da je to film koji paralelno prati tri priče o sukobu, no kako je išlo vreme uvideo sam da mi je fokus na decu najzanimljiviji, da je ta linija najiskrenija, najnevinija. Njihov odnos se najviše menja kroz film i nosi najveću težinu", rekao je Žuvan.

Foto: ZD/SEEcult

Glavni likovi su najbolji prijatelji, 12-godišnjaci Nikola i Antonio, a igraju ih Franko Floigl i Mauro Ercegović Gracin, obojica prvi put na filmu.

"Želeo sam da iz njih izvučem maksimum, na način da se svi mi na setu prilagodimo njima. Bilo je bitno da set bude okruženje koje oni neće shvatati kao posao i obavezu, nego gde će gledati u nas kao prijatelje. U pauzama scena igrali smo s njima plej stejšn, čim vidimo da su emotivno pali ili da im je malo dosta svega“, ispričao je Žuvan.

Dečacima nije dao kompletan scenario, samo im je usmeno predstavio priču i kontekst.

"Bilo mi je jako bitno da ne vežbaju kod kuće s roditeljima, da ne nauče replike kao pesmicu, nego da to organski nastane na setu. Mada, ustvari, oni nisu dva mala štrebera, nego baš dva fakina. Rekli su mi: 'Ma i da si nam dao scenario, mi ga ne bismo učili'. Svaku scenu smo prelazili pred snimanje, tražio sam da učestvuju, da kažu kako bi oni nešto rekli. Ipak je to film o njihovoj generaciji i zato su oni tu jako relevantni. U film je ušlo puno njihovih improvizacija. Bilo je izazovno i naporno, ali mislim da su uživali“, rekao je Žuvan.

Na opasku iz publike da se ovaj film može gledati kao kritika porodice, odgovorio je da to jeste kritika, ali da on voli sve svoje likove.

"Bitno mi je da u svakome nađem nešto ljudski, da ne pričam o njima s visoka, nego da za svaki njihov potez postavim neko ljudsko opravdanje zašto su oni takvi. Pokazujem kako mržnja prelazi sa starijih na mlađe, ali pokušavam da imam razumevanja. Nisam ljubitelj filmova koji kritiziraju svoje likove, ne volim kad osećam glas reditelja koji se na neki način smeje likovima. Hteo sam da prikažem kako familija utiče na razvoj pojedinca, ali sa razumevanjem i za stariju i za mlađu generaciju“, izjavio je Žuvan.

 Publiku je zanimalo i kakva je simbolika mora, koje se u ovoj priči iz predgrađa vidi samo u dva-tri kadra, iz daljine.

"Bilo mi je zanimljivo da pokažem Mediteran zimi, kada ume da bude jako hladno i kada je drugačija dinamika od onoga što pamte ljudi koji dolaze leti. I da prikažem zadnje redove kuća, gde poluurbano prelazi polako u ruralno. Tu je more uvek u daljini. Ono se u ovom filmu ne tematizira. O moru i inače uglavnom pričaju ljudi koji nisu sa mora. Za one koji žive na moru ili u blizini, to nije tema“, rekao je Žuvan.

Hrvatska glumica Ivana Roščić, koja igra Ines, samohranu majku jednog dečaka, izjavila je da je za nju to bio "bombon od uloge".

"Kada me je Josip pozvao, odmah mi je najavio: 'Moram te poružniti'. Ja sam rekla: 'Pa dobro, pristajem'“.

"Ines je zapravo kompilacija nekih žena koje sam poznavala kroz svoj život. Gradeći njen lik nastojala sam da u Ines unesem krokije svih tih žena koje su me podsećale na nju“, rekla je Ivana Roščić, koja je nedavno igrala i u hrvatsko-srpskoj koprodukciji "Stric".

Srpski glumac Ljubomir Bandović, koji igra oca drugog dečaka, primetio je da je do sada u karijeri svašta odigrao, a da mu je ova uloga bila osveženje.

"Ja sam glumac pokazivač. A uz proces sa Josipom dobio sam priliku da naučim da krijem. I dopalo mi se da se uloge malo i kriju, da ne moraju da se pokazuju“, rekao je Bandović, dodajući da mu se svidelo i to što je, za razliku od Srbije gde 'nema s kim nije radio'“, s kolegama iz ove ekipe radio prvi put .

"Snimali smo za vreme kovida. Bili smo svi u jednom hotelu. Ništa ne radi, restorani zatvoreni. 'Osuđeni' smo jedni na druge. Nekako se to na platnu i vidi, neka sinergija se stvorila među nama. Ovaj mali stvarno ponekad za večerom dođe da proveri nešto kod mene, kao da sam mu stvarno ćale“, rekao je Bandović.

U glumačkoj ekipi su i Zdenko Jelčić, Marija Škaričić i Asja Jovanović.

Koproducenti su MaXima film (Hrvatska) i Biberche (Srbija).

(SEEcult.org)