Geotrauma – Da li su izbeglice prošlost?
Internacionalno nagrađivani tandem video-umetnika i dokumenariste Matije Kralja i arhitektkinje Ane Dane Beroš iz Zagreba, koji se bave problematikom izbegličkih trauma kroz iscrtavanje i uobličavanje svojevrsnih eksperimentalnih i poetizovanih kartografija i filmskih poema izbegličkih lutanja, gostuje 26. marta u Miksalištu u Beogradu, gde će biti održan razgovor uz video projekcije.
Razgovor sa umetnicima iz Zagreba, koji organizuju Edicija Jugoslavija i Miksalište, pratiće prezentacija filmskih fragmenata njihovog zajedničkog rada u kontekstu vladajućeg mnjenja u Srbiji koje izbegličko pitanje smesta u prošlost, iako se stvarnost preklapa uveliko sa nedovršenim sadašnjim vremenom. U drugom delu razgovora na temu “Prelamanje kriznih društvenih tema kroz umetničke i/li kuratorijalne prakse: dometi i limiti" priključiće im se kolege iz regiona, a fokus će biti na radu i razmeni sa izbeglicama i migrantima na tzv. balkanskoj ruti.
Među učesnicima razgovora, uz goste iz Zagreba, najavljeni su i akteri projekta PPPP - Paper Puppet Poetry Punk (radne materijale uradili: Uki, Arteza i Škart), muzikolog Marija Maglov, vizuelni umetnik Danilo Prnjat, Vahida Ramujkić i Tijana Cvetković (Minipogon), te Magdalena Došen (Festival poezije otpora “Uvijek” i Miljkovićevi dani u Zagrebu).
Javnom razgovoru prethodiće radionica sa migrantima u formi "filmske kritike" nedavno završenog Kraljevog dugometražnog dokumentarnog filma "Roba" (sa toposom izbegličkih ruta i terena u Grčkoj 2016. i 2017. godine).
Višegodišnje terensko istraživanje Ane Dane Beroš i Matije Kralja beleži tragove širećih granica u Evropi i šire, propitujući koloplete (su)delovanja migracijskih politika, međunarodnih humanitarnih organizacija, turist-volontera i aktivista u “industriji katastrofe”. Njihov eksperimentalni film “Geotrauma” dokumentacija je (de)konstrukcije tzv. balkanske rute, od tranzicijskog centra Dobova na slovenačko-hrvatskoj granici, preko makedonsko-grčke granice i neformalnog pograničnog izbegličkog naselja Idomeni, sve do smetlišta odbačenih prsluka za spašavanje na severnom Lezbosu.
Geotrauma
Izlaganje će pokriti i druge kritične migracijske pragove, zabeležene u periodu 2014-2019, poput italijanskog ostrva Lampeduze i španske enklave Ceute na afričkom tlu, povezujući ih u jedan konceptualni sistem, tzv. “arhipelag isključenja”.
Poprišta koja su u javnom diskursu obeležena terminom “izbegličke krize”, poput izbegličkih logora, napuštenih pograničnih pustopoljina ili skrivenih groblja bezimenih, u radu Ane Dane Beroš i Matije Kralja poprimaju značaj planetarne geotraume onkraj atomizovanih, rascepkanih iskustava. U izlaganju će biti postavljeno pitanje kako konstrukcija slika u vizuelnoj ekonomiji kontroliše područja vidljivosti i utiče na izgradnju evropskih graničnih režima i migracijskih politika danas? Koje mesto je dodeljeno životu, smrti i telu u
savremenoj estetici migracija? U sledu događaja u kojem se Tvrđava Evropa već odavno prelila na susedne kontinente, kroz izlaganje će biti ispitane mogućnosti novih (ko)egzistencija i društava otvorenih granica koja prihvataju drugost, kolektivnost i solidarnost, upravo sada i ovde.
Matija Kralj je video-umetnik i dokumentarista, koji je diplomirao na Akademiji likovnih umetnosti u Zagrebu vajarstvo i animaciju i nove medije. Suosnivač je projekta Kulturni lift čiji je cilj da bude medijator između savremene umetnosti operativnog tipa i korisnika zgrade koristeći se liftom kao prostorom intervencija. U poslednje dve i po godine dokumentuje rad volontera i humanitarnih radnika u njihovoj podršci migrantima na tzv. balkanskoj ruti, snimajući tako od slovenačko-hrvatske, do tursko-sirijske granice. Neki od materijala prikazani su na konferenciji Public Space: Fights or Fictions na Akademie der Künste u Berlinu u maju 2016, kao i u onlajn časopisu Technosphere institucije Haus der Kulturen der Welt u Berlinu početkom 2018, te na izložbi “Priče, privremene” u Galeriji Nova u Zagrebu u aprilu 2018. (zajednički radovi s Anom Danom Beroš).
Ana Dana Beroš samostalna je arhitektkinja i kustoskinja koja svoj rad usredotočuje na stvaranje krhkih, uznemirujućih okruženja u cilju podsticanja društvene promene. Suosnivačica je ARCHIsquad – odreda za arhitekturu savesti i kovoditeljka edukativnog programa hitnaarhitektura. Finalistkinja je nagrade Wheelwright Univerziteta Harvard,
te dobitnica posebnog priznanja za rad Intermundia, o trans- i intraevropskim migracijama s fokusom na Lampeduzu, na 14. Venecijanskom bijenalu arhitekture (2014). Kustoskinja je zagrebačkog projekta Actopolis – transnacionalne umetničke laboratorije sa urbanim intervencijama u Atini, Beogradu, Bukureštu, Mardinu, Oberhauzenu i Zagrebu, održanog od 2015. do 2017. u organizaciji Gete instituta Takođe, gostujuća je urednica naučnog časopisa za savremena likovna zbivanja Život umjetnosti na temu Trans/migrantnosti: psihogeografije prelaza (2017), te dopredsednica Udruženja hrvatskih arhitekata (2017-2019), zadužena za izdavačku delatnost.
(SEEcult.org)
