Gerzićeva retrospektiva
Pola veka od rođenja Dušana Gerzića Gere, jednog od najoriginalnijih beogradskih umetnika poslednjih decenija 20. veka, koji je živeo i radio i u Njujorku i Parizu, obeleženo je 8. oktobra otvaranjem retrospektivne izložbe njegovih radova u galeriji Uroboros u Beogradu, u prisustvu mnogobrojnih prijatelja i aktera umetničkog i gradskog života iz 80-ih i 90-ih godina.
Izložbu “Gera: Revisited... 2011” priredili su Studio Uroboros i Borivoje Gerzić, umetnikov brat, kao pokušaj da se kroz njegovo likovno stvaralaštvo sagleda buran period istorije 80-ih i 90-ih godina na ovim prostorima.
Gerzićeva umetnost nije u svom vremenu bila dovoljno afirmisana i nastajala je van zvaničnih umetničkih tokova, a u vremenu koje joj je usledilo neopravdano brzo je zaboravljena.
Gerzić je bio jedan od glavnih predstavnika novog talasa u jugoslovenskom stvaralaštvu, a preminuo 1998. u Beogradu u 37. godini.
Po završetku Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, otišao je 1986. na parisku akademiju (Ecole des Beaux-Arts), a potom je u Njujorku živeo i slikao tri godine. S grupom umetnika osnovao je 1991. dinamičnu umetničku koloniju La Forž u Parizu, gde je živeo, radio i izlagao do 1997. Na osnovu jednog perioda Gerzićevog života u Parizu, francuski glumac i režiser Žan-Mark Bar snimio je film “Ljubavnici” (Lovers).
Na otvaranju Gerzićeve retrospektive govorio je Petar Peca Popović, koji je i autor teksta u katalogu, u kojem je istakao da je Gera bio “oličenje svega što je duh vremena podrazumevao: muzike, fotografije, mode, pojavâ, crteža, tatua, učestvovanja u događanjima”.
“Kada je završio Fakultet likovnih umetnosti, znao je da ga život i umetnost teraju u svetske prestonice, jer je dovoljno pesama i slika sazrevanja već imao u glavi. Nije pripadao školi, pravcu, pokretu - bio je i ostao autentično svoj, znajući da savršenstvo nije u običajima nego u neočekivanom skladu starih stvari i novog. Vizuelnost potkulture: grafita, tatua, crtanja po koži, stripa i roka uneo je u ličnu umetnost savršeno svestan gustine svojih kostiju i snova”, naveo je Popović, ističući i da širok raspon Gerinih umetničkih radova danas “obnavlja snažan utisak o autentičnom predstavniku generacije radoznalih umetnika što je u promenama razvezanih 80-ih dala nemerljiv doprinos u definisanju estetičke i duhovne fizionomije vremena Beograda”.
“Gera je dosegao neočekivane kombinacije sanjanog i stvarnog, rezonskog i spiritualnog, fizičkog i metafizičkog, ostavljajući iza sebe setni dokument za nova tumačenja kraja prošlog veka. Taj kraj dvadesetog veka i celog milenijuma bolni je psihodelični epilog naših iskustava, mahom gubitničkih. Predeo dragih žrtava je ogroman. Miri, VD-u, Milanu, Bojanu, Subi, Čavketu, Gera se pridružio naglo i neočekivano. Osvojivši na svoj način Njujork i Pariz, zauvek je nestao u Beogradu 1998”, naveo je Popović.
Izložba “Gera: Revisited... 2011” otvorena je do 1. novembra u galeriji Uroboros (Kralja Milana 13, 1. sprat).
Gerin sajt je www.dusangerzicgera.com, a njegovi radovi predstavljeni su i u Galeriji umetnika portala SEEcult.org
(SEEcult.org)
