Globalna ženska poruka

Protesti protiv novog američkog predsednika Donalda Trampa, započeti nedelju dana pre inauguracije okupljanjem pisaca u Njujorku, kulminirali su 21. januara “Ženskim maršom na Vašington” i solidarnim protestnim akcijama u više od 600 gradova širom sveta.

Samo u Vašingtonu učestvovalo je oko pola miliona demonstranata, uz stotine hiljada okupljenih u gradovima širom sveta, uključujući i Beograd, gde je održan “Ženski marš protiv fašizma”.

Cilj marša bio je da istakne ženska prava koja su, prema oceni organizatora, ugrožena novom američkom administracijom na čelu sa Trampom, koji je dan ranije položio zakletvu na ceremoniji na kojoj se, prema navodima medija, okupilo gotovo dvostruko manje ljudi nego na “Ženskom maršu”.

Marš je protekao mirno, za razliku od ceremonije inauguracije, koju su pratili neredi, uz razbijanje prozora i paljenje automobila, što je dovelo do privođenja više od 200 ljudi.

Organizatori “Ženskog marša na Vašington” poručili su u saopštenju da šalju snažnu poruku novoj vladi i celom svetu da su “ženska prava -  ljudska prava”, ali i da se ceo događaj ne odnosi samo na prava žena, već je okupio ljude “svih polova, godina, rasa, kultura, političkih orijentacija i porekla”.

Među govornicima koji su se obratili učesnicima marša u Vašingtonu bili su Skarlet Johanson, Amerika Ferera, Majkl Mur i Madona, koja je rekla da tu počinje revolucija.

“Za pobunu, za naše odbijanje, kao žena, da prihvatimo ovo novo doba tiranije. Nisu samo žene u opasnosti, već svi marginalizovani ljudi’, rekla je Madona, ocenjujući i da je “strašan trenutak crnila” morao da se dogodi kako bi se svi produbili, jer su upali u lažan osećaj sigurnosti da će pravda i dobro na kraju pobediti.

“Dobro nije pobedilo na ovim izborima. Ali dobro će pobediti na kraju. To znači da smo danas daleko od kraja. Danas je početak naše priče. Revolucija počinje ovde”, rekla je Madona, ističući važnost zajedništva u borbi za slobodu i jednakost.

“Marširajmo zajedno kroz ovu tamu svesni prilikom svakog novog koraka da se ne plašimo, da nismo sami, da nećemo pokleknuti, da je snaga u našem jedinstvu i da bilo kakva druga sila nema šanse naspram istinske solidarnosti”, poručila je Madona, koja je otpevala pesme “Express Yourself’ i “Human Nature”.

Protivnicima protesta uputila je psovke, navodeći, između ostalog, i da je razmišljala o dizanju Bele kuće u vazduh, ali je svesna da to ne bi promenilo bilo šta.

Glumica Amerika Ferera govorila je o svom imigrantskom detinjstvu i ocenila da je Tramp izabran na platformi mržnje.

“Okupili smo se ovde i širom zemlje i sveta da kažemo: ‘Gospodine Tramp, ne pristajemo’”, rekla je Amerika Ferera. “Odbijamo satanizovanje naše muslimanske braće i sestara. Osuđujemo sistemsko ubijanje i zatvaranje naše crne braće i sestara. Nećemo da naše LGBT porodice nazaduju. Nećemo da od nacije imigranata postanemo nacija ignoranata. Nećemo da zidamo zidove i nećemo da gledamo najgore jedni u drugima”, poručila je Amerika Ferera, zvezda serije “Ugly Betty”.

Feministkinja, novinarka i politička aktivistkinja Glorija Stejnam rekla je da je marš izraz neverovatne energije i prave demokratije, kakvu nije videla u svom dugom životu. “Širina je u godinama (učesnika), dubina u različitosti... Zapamtite – Ustav ne počinje sa ‘Ja, predsednik’, već sa ‘Mi, narod”.

Reditelj Majkl Mur, poznat po društveno-političkom angažmanu i kritičkim dokumentarnim filmovima o američkoj vlasti za vreme vladavine republikanaca, pocepao je tokom govora primerak “Vašington posta” sa naslovom da Tramp preuzima vlast.

“Ne mislim tako. Ovde je moć. Ovde je većina dobrog u Americi. Mi smo većina”, rekao je Mur, koji je pozvao i na promene u Demokratskoj stranci, čija je kandidatkinja, donedavna državna sekretarka i bivša prva dama, Hilari Klinton, poražena na predsedničkim izborima od Trampa.

“Treba da preuzmemo Demokratsku stranku”, poručio je Mur.

Hilari Klinton je preko Tvitera podržala proteste i zahvalila učesnicima. 

“Hvala što stojite, govorite i marširate za naše vrednosti. To je oduvek važno. Iskreno verujem da će uvek biti jači zajedno”, poručila je Hilari Klinton.

Senator Berni Sanders, koji je bio konkurencija Hilari Klinton u okviru izbora predsedničkog kandidata Demokratske stranke, objavio je na Fejsbuku da je Tramp napravio veliku grešku pokušavši da podeli ljude na osnovu rase, religije, pola i nacionalnosti. Time je, kako je ocenio, zapravo sve približio jedne drugima.

Sanders je poručio i da će se svi, bilo crnci, belci, poreklom iz Latinske Amerike, Azije ili Afrike, gej ili strejt, žene ili muškarci, rođeni u Americi ili imigranti, zajedno boriti da kreiraju vladu zasnovanu na ljubavi i saosećanju, a ne na mržnji i podelama.

Organizatori “Ženskog marša na Vašington” prvobitno su tražili, prema navodima medija, dozvolu za skup od 200.000 ljudi, ali su kasnije shvatili da će biti bar pola miliona, koliko Tramp tvrdi da je bilo i na inauguraciji. Zbog prevelikog broja ljudi, planirana ruta šetnje do Bele kuće je promenjena, nakon što je Avenija nezavisnosti, jedna od glavnih vašingtonskih saobraćajnica, bila toliko krcata da se nije moglo proći više od kilometar i po.

Broj okupljenih je bio znatno veći od marša za građanska prava 1963. godine, na kojem je govorio Martin Luter King.

I u drugim američkim gradovima okupilo se na desetine hiljada, pa i stotine hiljada ljudi, pa je u Čikagu policija preinačila marš u skup, jer je zbog velikog broja ljudi kretanje bilo praktično nemoguće.

Protesti su održani u oko 300 gradova u SAD, od Njujorka do Sietla, kao i u Kanadi, evropskim prestonicama, Australiji, Aziji, Južnoj Africi…

Samo u Londonu bilo je, prema navodima medija, oko 80.000 ljudi, a protestovalo se i u Belfastu, Kardifu, Edinburgu, Lidsu, Liverpulu, Mančesteru, Bristolu… kao i u Berlinu, Parizu, Rimu, Barseloni, Amsterdamu, Ženevi, Pragu, Budimpešti, Beogradu...

Solidarišući se sa ženama u SAD, aktivistkinje iz Srbije navele su povodom protesta da ne žele da budu neme svedokinje vremena u kojem se “novi predsednik vodeće svetske sile priprema da primeni nasilno seksističku, ženomrzačku, homofobnu, ksenofobnu, rasističku ideologiju koju je zastupao tokom čitave kampanje”.

“Solidarno sa ženama, jer se naš glas nikad ne čuje dovoljno, solidarno među sobom, a protiv desnih politika mržnje koje će dolaskom novog predsednika SAD na vlast, predviđanja kažu, snažno jačati, ne samo u svetu nego i u Srbiji. To smo već videle!”, poručile su organizatorke “Ženskog marša protiv fašizma”, ističući da se solidarišu sa feministkinjama u SAD, kao što su izlazile na ulicu solidarne sa ženama Kurdistana, Iraka, Palestine, Kosova, Bosne i Hercegovine, Francuske i mnogih drugih...

Trampov prvi dan na novom poslu obeležila je, inače, poseta sedištu CIA, tokom koje se nije osvrtao na proteste.

  Foto: Isabel Madden

Višednevni protesti protiv Trampa započeti su 15. januara okupljanjem članova Američkog PEN centra ispred glavne njujorške biblioteke, koji su istakli neophodnost očuvanja slobode izražavanja.

“Stanite uz Američki PEN radi odbrane slobode izražavanja, odbacivanja govora mržnje i podrške istini suočenoj sa lažima i dezinformacijama”, poručili su bili organizatori protesta, koji je počeo čitanjem proglasa koji je potpisalo vise od 110.000 ljudi.

Pisci su u proglasu istakli da je Tramp tokom predizborne kampanje pokazao izjavama i aktivnostima da nije posvećen ustavnim principima, uključujući slobodu izražavanja.

“Posebno zabrinjavaju njegove pretnje i uvrede koje šalje novinarima, arbitrarno ograničavanje medijskog pristupa i komentari koji predstavljaju podršku mogućim zakonskim reformama koje bi oslabile zaštitu Prvog amandana”, poručio je Američki PEN centar.

I na dan inauguracije Trampa bilo je protesta širom SAD, ali ne na ulicama, već u galerijama, muzejima i drugim prostorima za kulturu i umetnosti - u vidu tihog štrajka ili otvaranjem vrata za besplatan ulaz. Na taj protest pozvala je grupa američkih umetnika i kritičara okupljena u inicijativu #J20ArtStrike.

Kulturna scena burno je reagovala već posle objave rezultata predsedničkih izbora.

Posle prvog šoka, umetnici su reagovali na različite načine – od dubokog razočaranja i beznađa do poziva na solidarnost i borbu protiv fašizma, kako je novonastalu situaciju opisao bio posle objave izbornih rezultata Majkl Mur.

(SEEcult.org)