Gošće Festa o uspehu žena na svetskim festivalima

Rediteljke Alina Gligore iz Rumunije i Antoanet Bula iz Francuske, čiji debitantski filmovi “Plavi mesec”, odnosno “Moja noć” učestvuju u Glavnom takmičarskom programu 50. Festa, komentarisale su činjenicu da su u proteklih godinu dana najvažnije nagrade na svetskim festivalima – Zlatnu palmu, Zlatnog lava i Zlatnog medveda, kao i Oskara i nagradu Evropske filmske akademije osvojile žene.

Alina Gligore, i sama dobitnica Zlatne školjke na festivalu u San Sebastijanu, primetila je da “još uvek imamo problem kada je reč o filmovima žena koji pobeđuju na svetskim festivalima”.

“Često me pitaju da li je to rezultat jačanja pokreta za ženska prava. Smatram da je osnaživanje žena važno. Ja se ne bih uvredila ako dobijem nagradu zato što sam žena. Iz mog ugla, obe perspektive su važne – ako žena uspe sama zahvaljujući svom trudu, to je savršeno, a ako ima podršku društvene zajednice i to je legitimno”, rekla je Alina Gligore 27. februara na Festovoj konferenciji za novinare u Kombank dvorani.

“Naravno, volela bih da budem deo sveta u kojem ne bi bilo bitno da li sam žena da bih bila nagrađena i poštovana”, dodala je ona.

Plavi mesec, Iioana Flora, Alina Grigore, foto: Fest

Za Antoanet Bula (Antoinette Boulat) sjajno je što su tolike rediteljke nagrađene.

“Naravno da se zalažem da žene imaju jednake mogućnosti, da snimaju pod istim uslovima kao muškarci, što često nije slučaj. Dakle, jednaki uslovi su važni, a nagrade su dobrodošle, ali nisu cilj po sebi. S druge strane, i ja se nadam da ću ovde (na Festu) dobiti nagradu”, rekla je uz osmeh Antoanet Bula.

Napominjući da ne može da sudi o konkretnim nagradama, jer nije videla sve filmove u Kanu i na drugim festivalima, skrenula je pažnju na to da “dosta filmova koje su snimile žene imaju zapravo muški pogled”.

“To je slučaj s filmom ‘Titan’ Žulije Dukurno, koji je pobedio u Kanu. Rekla bih da je to na neki način mačo ženski film, dakle daje muški pogled na svet. Bilo je u Kanu, prema mom mišljenju, drugih filmova žena autora koji su bili ženskiji i koji su mogli da budu nagrađen. Čini mi se da se od rediteljki često traži upravo to - da budu muškarci”, izjavila je Antoanet Bula, čiji je film imao svetsku premijeru u programu Horizonti u Veneciji, a do sada je prikazan i u Torontu, Sao Paolu, Gentu i Geteborgu, ali na Festu prvi put prisustvuje uživo na konferenciji za novinare.

Moja noć, Lu Lampro i Antoanet Bula, foto: Fest

U rumunskom filmu “Plavi mesec” glavna junakinja bori se da stekne visoko obrazovanje i da pobegne od svoje disfunkcionalne porodice. Dvosmisleno seksualno iskistvo će podstaći njenu nameru da se bori protiv nasilja u svojoj porodici.

Alina Gligore je rođena u Bukureštu, ali je, kako kaže, imala sreću da se sa sedam godina preseli u ruralni deo Rumunije i upozna kakve su tamo životne prilike, koje nisu česta tema umetnosti i kulture.

“Bukurešt je, kao što je pretpostavljam i Beograd, svojevrsni balon u kojem se dešavaju razne stavri, a o događajima i realnosti u unutrašnjosti zemlje se ne priča mnogo, niti je to česta tema umetničkih ostvarenja. Položaj žena u ruralnom produčju, s kojima sam razgovarala istražujući za svoj film, nije se popravio od vremena mog detinjstva, rekla bih da se i pogoršao. U Rumuniji 30 žena godišnje strada u porodičnom nasilju, ubiju ih njihovi muževi. Vrlo je veliki broj žena koje rano napuste školovanje”, dodala je ona.

Kroz razgovore s tim ženama, kako je rekla, odlučila je da napravi film kao jedno emocionalno putovanje.

“Smatram da film treba da čini 75 odsto emocija”, rekla je Alina Gligore, dodajući da je na scenariju radila tri godine, a da je zatim razrađivala svaki karakter zajedno s glumcima. U taj proces pre snimanja bio je uključen i direktor fotografije, kako bi se i kroz osvetljenje, oštrinu ili zamućenost slike definisale scene kada je glavna junakinja žrtva, a kada je i sama agresor.

Jednu od uloga igra Joana Flora, rođena u Pančevu, koja je studirala na dramskoj akademiji u Bukureštu i karijeru već 20 godina gradi u Rumuniji.

“Počela sam sa novim rumunskim talasom, igrala sam u filmu ‘Roba i kinta’ (2001) Kristija Pujua, koji je prikazan na Festu. Za ‘Plavi mesec’ pozvala me je Alina, koja je moje kumče. Verujemo u iste stvari kada je reč o filmskom procesu i rado sam pristala. Njen način rada je da postepeno gradi situacije do kojih želi da dospe tako što je cela ekipa deo tog procesa, od glumaca do kamermana. Možemo to nazvati grupnim radom. Alina ima svoju ideju, ali nalazi rešenja i u onom što glumci donose u taj proces”, rekla je Joana Flora.

Zahvalivši na pozivu na jubilarni Fest, Alina Gligore je rekla da je od Joane čula mnogo zanimljivih i lepih stvari o Srbiji i Beogradu, a da je imala i zadovoljstvo da u pozorišu režira “Beogradsku trilogiju” izuzetne autorke Biljane Srbljanović.

Film “Moja noć” Antoanet Bula prati mladu devojku koja je, nakon perioda tuge zbog gubitka sestre, došla u godine u kojima oseća potrebu za slobodom. Jedne noći na ulicama Pariza upoznaje impulsivnog mladića. Njihov susret je susret dve usamljene duše, a njihovo zajedničko putovanje je u ritmu lutanja gradom na koji mladost više ne može da utiče.

“Za mene je emocija vrlo filmska i istovremeno filmična veličina. U ovom slučaju, to je više melanholoja, nego tuga. Ta devojka je u žalosti, ali nije ubijena zbog toga. Ima određenu distancu u odnosu na okruženje i neki svoj pogled na stvari oko sebe. Želela sam da prikažem kako žive mladi u Parizu, a mislim i u drugim velikim gradovima, u jednom teškom vremenu gde  zbog okolnosti i nedostatka perspektive postavljaju sebi pitanja o smislu. Mladost je inače sklona takvim razmišljanjima, a u ovom filmu se radi i o nekoj žalosti što im je oduzeta osobina koja je karakteristična za mladost, a to je bezbrižnost”, rekla je Antoanet Bula.

Rediteljski debi ostvarila je nakon 20 godina karijere uspešnog kasting menadžera.

“Nisam frustrirano iščekivala režiju svog filma. Uživala sam u svom poslu, sarađivala s mnogim rediteljima i smatram sebe punopravnim delom njihovih filmova. U jednom trenutku stekli su se uslovi. Imala sam temu koja me je interesovala i mogućnost da je realizujem s malim budžetom, ali tako da ispoštujem svoje rediteljske ambicije”, rekla je Antoanet Bula. Kako je dodala, budžet je bio manji od milion evra.

Moja noć, Lu Lampro i Antoanet Bula, foto: Fest

Mlada glumica Lu Lampro (Lampros) predstavila je svoj lik kao devojku koja nosi određenu muku u sebi.

“Naravno da želi da se promeni. Za nju je svaki dan života vrlo  komplikovan. Te noći, kada se dešava radnja filma, ona će shvatiti razne stvari. Srešće nekoga i taj susret će joj pomoći da se otvori prema drugima, možda i da stekne neku nadu u kontaktu s ljudima iz svoje generacije. Ona je introvertna i ranjiva devojka, ali ima karakter – zna šta misli i ne boji se da to izrazi”, rekla je Lu Lampro.

Film “Moja noć”, nakon premijerne projekcije 27. februara u Kombank dvorani, imaće i reprizne 28. februara u Dvorani Kulturnog centra Beograda i 1. marta u Jugoslovenskoj kinoteci.

“Plavi mesec” na programu je 28. februara u Kombank dvorani, a reprizno 1. marta u Dvorani KCB-a, kada se očekuje i premijera u Rumuniji, te 2. marta u Jugoslovenskoj kinoteci.

Do 6. marta 50. Fest predstavlja ukupno 88 filmova, uključujući 20 u Glavnom takmičarskom programu, koji će ocenjivati međunarodni žiri na čelu sa srpskim glumcem Milošem Bikovićem.  

Festivalski sajt je fest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, odnosno u prilogu (pdf).

*Naslovna fotografija: Plavi mesec, Iioana Flora i Alina Grigore, foto: Fest

(SEEcult.org)