Gugl prekinuo cenzuru u Kini

Kompanija Google prekinula je da cenzuriše rezultate pretraživanja u Kini, kao što je najavila početkom godine, kada je saopštila da je spremna i da se povuče sa ogromnog kineskog tržišta.

Kompanija Google prekinula je da cenzuriše rezultate pretraživanja u Kini, kao što je najavila početkom godine, kada je saopštila da je spremna i da se povuče sa ogromnog kineskog tržišta.

Google je 22. marta prestao da cenzuriše pretragu vesti pojmova, vesti i fotografija na pretraživaču Google.cn, navodeći na zvaničnom blogu da korisnici sada mogu da dobiju rezultate na pojednostavljenom kineskom, i to preko servera u Hong Kongu.

Google je svestan da kineska vlada time neće biti oduševljena, ali je izrazio nadu da će poštovati njegovu odluku i da neće blokirati servere.

Naglašeno je i da je odluka o prekidu cenzure doneta u potpunosti u SAD i da niko od zaposlenih u Kini nije odgovoran za to.

Google je iznenadio mnoge sredinom januara, kada je najavio da će prestati da cenzuriše pretragu u Kini, uz obrazloženje da je bio meta sofisticiranih napada hakera koji potiču sa kineskog tržišta.

Prema navodima kompanije Google, hakeri su upali u Gmail naloge pojedinih kineskih aktivista za ljudska prava.

Iako su vođeni pregovori sa kineskim vlastima, Google se odlučio na drastičan potez koji će dovesti do njegovog odlaska sa jednog od najvećih i najbrže razvijajućih internet i telekomunikacionih tržišta u svetu.

Prema nekim analizama, kinesko pretraživačko tržište biće vredno ove godine oko 10 milijardi juana, odnosno 1,4 milijardu dolara.

Udar na kompaniju Google posebno će biti veliki ako prestane da obezbeđuje i onlajn servise kao što su Gmail i Picasa, budući da preko njih takođe stiče veliki profit oglašavanjem. Takođe, tu su i androidni mobilni telefoni, koji su licencirani za određene operatere i proizvođače.

Kineska vlada je na najave kompanije Google da će napustiti tržište u Kini do sada uzvraćala upozorenjima da se mora poštovati zakon, a negirala je da je ikada bila umešana u bilo kakve sajber napada na bilo koga, pa i na Google.

Google i je i posle prvih najava o prestanku cenzure, blokirao rezultate pretrage o temama koje kineska vlada smatra politički osetljivim, kao što su protesti na Tjenanmenu 1989. godine ili informacije o prognanom tibetanskom duhovnom vođi Dalaj Lami.

Za razliku od ostatka sveta, Google je na kineskom tržištu drugi po snazi pretraživac, posle Baidua.

Ipak, pozicioniran je daleko bolje nego Yahoo, koji kontroliše kineska Alibaba Group.

Kineske vlasti, osim pretraživanja, blokiraju i pristup društvenim sajtovima kao što su YouTube, Fabebook i Twitter, nadgleda individualne i-mejl naloge i patrolira sajtovima u potrazi za politički osetljivim ili pornografskim sadržajima.

Kina se pritom ne izvinjavava zbog takve kontrole, smatrajući da su vlasti dužne da preduzmu sve mere koje bi sprečile “društvene bolesti” kao što su razne subverzivne aktivnosti i neredi.

Kineske vlasti upozorile su nedavno Google da će snositi posledice ako bude kršio njihove zakone.

Kineski ministar za industriju i informativne tehnologije Li Yizhong izjavio je da je “neophodno zaštiti nacionalni interes i da se ne može dozvoliti bilo kakvo popuštanje koje bi dovelo ugrozilo stabilnost društva, sistema i zdravlja mladih”.

"Naravno, ono što treba oboriti - biće oboreno, ono što treba blokirati - biće blokirano”, dodao je ministar.

Kada je Google 2006. počeo aktivnosti u Kini, doživeo je niz kritika, jer se povinovao cenzuri kineske vlade. S druge strane, najmoćnija internet kompanija na svetu pravdala se da, uprkos tome, služi javnom interesu.

U Kini je 1998. godine bilo oko dva miliona korisnika interneta, a već 2003. ih je bilo 80 miliona, dok ih je 2008. registrovano čak 298 miliona.

Prema zvaničnim kineskim podacima, u Kini je 2009. godine bilo 384 miliona internet korisnika.

Sajt kineske vlade je http://english.gov.cn

(SEEcult.org)