Guliverova putovanja sa Pozorištem mladih
Pozorište mladih premijerno će izvesti 7. maja na nekoliko punktova u Novom Sadu “Guliverova putovanja”, ulični performans sa gran ginjolama i lutkama, u kojem će mališani imati priliku da prošire znanje o dobroti, drugarstvu, ali i ratu, gladi i drugim temama kojima se bavi ta predstava, u režiji Kokana Mladenovića.
Predstavom “Guliverova putovanja” biće otvorene prve “Novosadske pozorišne igre”, međunarodni festival pozorišta za decu i mlade, a biće izvedena na pet punktova u centru Novog Sada - počev od 19.15 sati kod Zmaj Jovine 22, uz besplatan ulaz. Glumci i publika uputiće se potom ka Dunavskoj 1, a onda nastaviti ka Trgu republike, odakle se sele do susednog pasaža. U nastavku ih put vodi ka igralištu iza Pozorišta mladih, da bi finale predstave bilo u dvorištu Arhiva Vojvodine, kod Riblje pijace.
Pozorište mladih ukazuje “Guliverovim putovanjima” na moć znanja radi promene sveta na bolje – sve dok se uči i prenosi drugima. Znanje je “prilika da naučimo kako da nahranimo gladnog, da zaštitimo druga, da sprečimo rat i mržnju, da zasadimo drvo, zagrlimo reku, da ponovo naučimo da budemo ljudi. Ovo je ujedno i jedno od retkih putovanja danas za koje nije potreban PCR test, pasoš, ili karta, čak ni kofer, ni stvari. Ništa od toga ne treba. Samo žeđ za znanjem, jer ona je karta za avanturu koje počinje 7. maja - u srcu Novog Sada”, poručilo je Pozorište mladih.
Proba predstave Guliverova putovanja
Prema rečima reditelja Kokana Mladenovića, nema hrabrosti bez srca, ni znanja bez putovanja
“U pet najpoznatijih Guliverovih avantura koje igramo u ovoj predstavi deca mogu da nauče nešto važno o svetu u kojem žive, ali je naša namera da šesta avantura - ta koju će na kraju doživeti u sebi - bude zapravo suština ove predstave. Zajedno sa sjajnim ansamblom Pozorišta mladih pokušali smo da podsetimo klince na besmisao rata i socijalnih razlika, da se prijatelji ne izdaju u nevolji, da je obrazovanje važno, da se podsetimo šta smo uradili planeti i kako možemo ponovo da je ozdravimo, da sve to bude zajednička šesta avantura u kojoj će deca biti, ne samo putnici i saputnici, nego aktivni učesnici, heroji te velike avanture.
Naš Guliver ne dospeva direktno kod nas na Balkan, ali se suočava sa našim problemima - nekog rata koji nam je relativno blizu, sa svetom koji se raspada, odsustvom svih pravih vrednosti... U tom smislu, naš 'Guliver' je jako aktuelan, današnji. U njemu se kaže da nema hrabrosti bez srca, ni znanja bez putovanja, ta nas predstava uči koliko je svet veliki i raznolik i koliko je važno da ga deca upoznaju celog”, naveo je Mladenović.
Kokan Mladenović sa glumcima na probi Guliverovih putovanja
Prema rečima glumca Alekse Ilića, koji igra Gulivera, danas više nego ikada veruje da je znanje moć, više svakako nego što je u to verovao dok je bio mlađi, a trebalo je i tada da veruje… “jer, što više znamo, to je jače naše oružje kojim se borimo protiv svega lošeg po nas”.
“Danas je to potrebno i zbog informacija kojima nas bombarduju, kojima se osvaja naša pažnja, i ako nismo obrazovani i edukovani u svakom smislu, ako ne zapažamo, gledamo, slušamo, ako nismo socijalno inteligenti, ako nemamo znanje u rukama, ne možemo da se borimo, da se izborimo, niti da dobijemo bitku. Ako ne znamo šta je tačno, gde je istina, šta sve postoji u ovom svetu, onda ni naš život ne može da ide u željenom pravcu”, naveo je Ilić, ukazujući na problem hakovanja pažnje.
Ističući i da dečja mašta može svašta, Ilić je uveren da je ona vrlo živa i da će deca, na svoj način, dodatno domaštavati “Gulivera” koji je pozorišnim sredstvima uistinu raskošno osmišljen.
“Svetovi kroz koje prolazi Guliver jesu čudesna prostranstva, koja, kao da je neki veliki slikar naslikao. Ti začudni prostori mogu dobiti nove boje, tonove i nijanse kojima se, u skladu sa maštom, može putovati”, naveo je Ilić, uveren i da “Gulivera i u Srbiji”.
“Mislim da postoje ti svetli, radoznali svetionici znanja. Verujem da je to svako dete koje je žedno da nešto sazna, otkrije, da prouči, iskusi lično, a ne samo skrolujući po telefonu. Guliver je svako onaj ko se odvaži da nešto pročita, ko u daljini čuje neku violinu, pa pritrči da vidi koji je to instrument, dodirne ga, proba da svira. Guliver je svako dete koje čuje ime nekog čudnog grada, pa poželi da vidi kako izgleda, sazna šta u njemu ima, zaželi da ode jednom tamo... Ta želja za avanturom, za zadovoljavanjem radoznalosti, to je taj Guliver u svakom od nas. To je ono kad ne sediš samo kod kuće i piljiš u telefon, gledaš iz daljine, sa distance, već kad zaroniš svim srcem u nešto što te zanima”, poručio je Ilić.
Proba predstave Guliverova putovanja
Ističući i važnost buđenja radoznalosti, Ilić je konstatovao da ono zavisi od svih nas pomalo, ili podosta.
“Zavisi od roditelja, škole, društva, medija, kulture, umetnosti, ali na kraju to zavisi samo od toga na koji ćemo način prikazati taj svet znanja: ako detetu taj svet prikažemo kao nešto neuhvatljivo, daleko, nedodirljivo, onda ni ono neće hteti da se bavi time, neće poželeti da poleti, ali ako mu svet znanja prikažemo kao neku igru, avanturu, nešto blisko, važno, veliko, zanimljivo, onda u njemu gajimo jednog malog Gulivera, radoznalo biće spremno da postane dobar, vredan, otvoren, radoznao, odgovoran čovek, koji sutra neće dvojiti oko toga da li treba da istražuje, da li treba da iskorači iz kolotečine, dosade, neznanja, sveta poznatog i sigurnog. Rizik da se načini korak-dva u nepoznato uvek je šansa da se prošire vidici, da se osvoje nove slobode, da se bolje razumeju svet i drugi čovek, ukratko da se bude bolji čovek”, naveo je Ilić, koji animira 3,5 metra visokog lutka.
Proba predstave Guliverova putovanja
I sam Guliver u predstavi naglašava moć znanja.
Ova deca i ovi ljudi dolaze iz mog sveta. To je svet bića koja su ni iz čega, sama od sebe odlučila da stvaraju, da slikaju i pišu, da leče bolesne i spasavaju slabe, da gase požare i obučavaju decu, da otkrivaju zvezde, da kuvaju, da plešu.
Ja znam da to nije savršen svet, ali to je svet koji može da se popravlja. Ja sam sa ovom divnom decom i njihovim prijateljima i roditeljima prošao neverovatne pustolovine, na kojima smo nešto naučili.
Naučili smo da je rat glupost zbog koje se gube životi. Da čovek nije lutka koju svako može da cima i njome manipuliše. Da svako ima pravo da se igra i da jede. Da je prijateljstvo važno i da se ne prodaje zbog bombonica i loptica. Da sve možemo spasiti time što brinemo o zemlji, vodi, vazduhu i jedni o drugima.
Znanje je moć dokle god učimo i vaspitanjem prenosimo znanje drugima, dokle god saosećamo sa drugima, možemo menjati i sebe i svet nabolje.
Znanjem i ljubavlju se spasava ovaj svet. I čovek, poručuje glavni lik predstave “Guliverova putovanja”.
Proba predstave Guliverova putovanja
Prema rečima dramaturškinje Nine Plavanjac, “Guliverova putovanja” su “putovanja svih nas”.
“Njegove čarobne ekspedicije u egzotične predele jesu naše suočavanje sa stranim kulturama, na prvi pogled zastrašujućim i različitim, ali pri dubljem upoznavanju i - otvorenom umu - razoružavajuće sličnim našim sopstvenim iskustvima. Opasnosti i izazovi na Guliverovnim putovanjima su iskušenja i etičke dileme, sa kojima se borimo u svakodnevnom životu. Lična transformacija koju putovanje budi i zahteva je naše odrastanje i sazrevanje. Čudesni predeli i likovi, sa kojima nas upoznaje Guliver, su istraživanje sveta u kojem realno živimo: onog nepoštenog, surovog i besmislenog u njemu - poput rata, siromaštva, izdaje, i onog najboljeg u njemu - ljubavi, prijateljstva, empatije, znanja”, navela je ona, ukazujući da pet avantura ne pripada samo Guliveru, već je to “iskustvo zajedništva i samospoznaje”.
“Na kraju, Guliver nam poklanja još jednu avanturu, na koju moramo da se otisnemo bez njega. Šesta avantura je sve što smo kroz proces putovanja zajedno stekli, učinili i naučili, ali i sve što našu budućnosti tek čeka da sami istražimo i spoznamo”, navela je Nina Plavanjac.
Proba predstave Guliverova putovanja
Osim što otvara prve Novosadske pozorišne igre, predstava “Guliverova putovanja” deo je i programske linije Bajke budućnosti projekta "Novi Sad - Evropska prestonica kulture", u okviru koje će ukupno više od 200 umetnika iz 14 zemalja izvesti gotovo 40 predstava na više od 20 lokacija, a uz ugledne domaće autore, poput Kokana Mladenovića, Novi Sad će ugostiti i neke od najznačajnijih pozorišnih trupa za decu iz Evrope, poput Dablinskog pozorišnog festivala, kolektiva Ameno iz Španije, Grus Grus Teatra iz Finske, Lutkovnog gledališča iz Slovenije, češkog Alfa Teatra...
*Foto: Zoom media/ Pozorište mladih
(SEEcult.org)
