Handke počasni Beograđanin
Austrijski pisac Peter Handke svečano je postao 21. maja počasni građanin Beograda, na osnovu ranije odluke gradskog parlamenta, koji ga je nagradio za promovisanje Beograda i podršku u teškim vremenima, kako je rekao predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević.
Povelja počasnog građanina uručena je Handkeu na svečanom prijemu u Starom dvoru povodom gradske slave Spasovdana.
Nikodijević je rekao da je Handke dobio to priznanje za “iskrenu privrženost Beogradu i Srbiji u teškim vremenima kada je bilo viteški istupiti korak ispred svih i glasno progovoriti o nepravdi koja se činila i čine srpskom narodu, u ime duhovnog blaga koji nam kao vrhunski intelektualac i mislilac ostavlja za pamćenje i zarad večne vere u ljudskost koju nam vraća”. Nikodijević je istakao i da je Handkeu dodeljeno priznanje kao “izraz divljenja njemu lično i kao izraz zahvalnosti za njegovo delo”.
Gradonačelnik Beograda Siniša Mali istakao je “celokupan umetnički opus” Handkea, njegov “veliki doprinos savremenoj književnosti i kulturi”, kao i “solidarnost sa građanima Beograda i Srbije pokazanu u teškim trenucima”.
Prema rečima Malog, danas u svetu nema pisca koji je Beograd i Srbiju zadužio više nego Handke.
“Dragi prijatelju, vaša snaga i upornost govore o tome koliko volite naš narod. Zbog bavljenja Srbijom i Srbima izgubili ste mnoge nagrade. Ali time ste u poslednje dve decenije ohrabrili veliki broj mladih pisaca, naročito kod nas, da se bave literaturom bez straha da će biti nepoželjni ako vole i ako se bore za sopstveni narod. Izabrali ste za sebe teži put, put borbe, ali put istine, zbog čega vas naš narod neobično ceni i zbog čega ste dobili mnoga priznanja i nagrade”, poručio je Mali Handkeu, koji je zahvalio na priznanju i naglasio da je Beograd beli grad ne samo spolja, već i u svom biću, preneo je Beoinfo.
“Jednom sam rekao, moje mesto je kod tragičnog naroda, a danas kažem moje mesto je u tragičnom i svetlom gradu Beogradu. Pre 20 godina mediji od Vašingtona do Brisela i Londona ‘vikali’ su da je Beograd mračno gnezdo, što nikad nije bilo tačno. Ljubav je nesigurna i opasna, ali vernost nije, posebno ne prema nekom mestu”, rekao je Handke i obećao da će “ostati veran Beogradu”.
Handke je skromno ocenio i da ne zaslužuje dodeljeno priznanje, ali ga prima u ime svoje dece.
Handke se upisao i u knjigu utisaka u Skupštini grada Beograda na ćirilici i na latinici.
Hvaljen i osporavan, dobitnik i gubitnik niza međunarodnih i evropskih nagrada, Handke je poznat i po kritičkim stavovima o američkoj i zapadnoevropskoj politici, posebno u odnosu na Srbiju.
Objavio je do sada više od 30 romana i proznih dela, kao i niz dramskih tekstova i scenarija. Autor je, između ostalog, i scenarija za nagrađivani film “Nebo nad Berlinom” Vima Vendersa (Wim Wenders) iz 1987.
Dela su mu prevedena na više od 30 jezika, a dobitnik je niza međunarodnih nagrada, među kojima je i Ibzenova nagrada norveške vlade za doprinos razvoju pozorišne umetnosti..
Dobitnik je i više priznanja u Srbiji, uključujući Zlatnu medalju za zasluge koju mu je u aprilu 2013. uručio predsednik Srbije Tomislav Nikolić. Handke je dobio tada i nagradu “Momo Kapor” za roman “Moravska noć”, a od 2012. godine je i inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti.
Kontroverzne reakcije širom Evrope izazvalo je 2006. godine povlačenje Handkeove predstave sa planiranog repertoara Komedi Fransez zbog njegovog prisustva sahrani bivšeg predsednika SRJ i Srbije Slobodana Miloševića, koji je preminuo kao optuženik u pritvoru Haškog tribunala. Otkazivanje Handkeove predstave uzburkalo je evropsku intelektualnu javnost, pa se i francuski ministar kulture distancirao od odluke direktora Komedi Fransez Marsela Bozona, koji je, pak, negirao da je reč o cenzuri. Handke je izjavio bio da je zgađen tim postupkom, a negirao je da je bio apologeta u vezi sa zločinima koji su stavljeni na teret Miloševićevom režimu. Rekao je tada i da je pisao o Srbima zato što niko nije pisao o njima, iako misli da su i Hrvati i Muslimani žrtve.
Handke je oštro kritikovao NATO bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine kao ilegalan i genocidni čin, kao i politiku SAD i Evropske unije u odnosu na bivšu multinacionalnu Jugoslaviju. Osudio je i Miloševićevo hapšenje i doveo u pitanje kredibilitet Haškog tribunala.
Beogradski parlament je u februaru dodelio titule počasnih građana Beograda Handkeu i ruskom filmskom reditelju Nikiti Mihalkovu, kao i norveškom političaru Tornvaldu Stoltenbergu.
Mihalkovu je nedavno uručeno to priznanje, a predstavnici gradskih vlasti istakli su tom prilikom da je ta počast dodeljivana do sada isključivo političarima ili generalima.
*Foto: beograd.rs
(SEEcult.org)