Henri Mur na Cetinju

Izložba Henrija Mura, jednog od najznačajnijih britanskih i svetskih vajara 20. veka, biće otvorena 17. juna u Crnogorskoj galeriji umetnosti “Miodrag Dado Đurić” na Cetinju, a obuhvata izbor od 80 grafika i šest skulptura manjeg formata.

Izložba “Henri Mur: Grafike i skulpture”, u organizaciji Britanskog saveta u Crnoj Cori, prvi put predstavlja crnogorskoj publici Murova dela.

Grafike su podeljene u osam celina (Tema odnosa unutrašnje i spoljašnje forme, Majka i dete, Ležeća figura, Lobanja slona, Organska forma, Stounhendž, Ideje za skulpture i Životinje), a postavka obuhvata i šest skulptura u vlasništvu Fondacije Henri Mur, koju je umetnik osnovao 1977.

Grafike su nastale u periodu između 1949. i 1983. godine i izbor su iz veće kolekcije Britanskog saveta, koju mu je Mur poklonio 1984. godine, povodom 50-godišnjice postojanja, kao gest zahvalnosti za dugogodišnju podršku i saradnju.

Prema rečima Dejvida Mičinsona, jednog od najboljih poznavalaca Murovog opusa, koji će prisustvovati otvaranju izložbe, crtež je čitavog života okupirao Murovu pažnju kao nešto što je jednako važno koliko i samo klesanje i modelovanje u tri dimenzije.

“Dobra skica kao osnova skulpture, bilo je njegovo čvrsto uverenje”, naveo je Mičinson, dodajući da se većina Murovih skica, bilo na papiru, cinkanoj ploči ili litografskom kamenu, odnosi na ljudsku figuru ili neki njen aspekt.

Murova najranija registrovana skica datira tačno od 19. februara 1918. godine, a poslednja, koja nema datum, napravljena je kratko pre njegove smrti 1986.

Između ta dva datuma, postoji 7.000 radova kreiranih tokom osam decenija.

Osim toga, postoji i 700 edicija bakropisa i litografija koje obuhvataju period od 1930. do sredine 1980-ih.

Mur je uzimao prirodne objekte, istraživao morfologiju formi u kolekciji kostiju, minerala, šljunka i školjki koje je čuvao u svom ateljeu, često ih pretvarajući u vajarske ideje.

Pravio je life crteže - pretežno ženske figure, studije životinja, i skulpturne figure u pejzažu i arhitektonskom okruženju. Proizveo je na stotine tzv. “Ideja za skulpturu”, od kojih bi se neke mogle bolje opisati kao ideje skulpture, pošto trodimenzionalni objekat prethodi dvodimenzionalnoj predstavi.

Pošto je Mur smatrao da predmeti njegovih grafika omogućavaju posmatraču da razume njegove trodimenzionalne forme, zbirka radova za izložbu u Crnoj Gori podeljena je u manje tematske celine koje treba da ilustruju neke od njegovih najčešćih motiva.

Ležeće figure, majka i dete i odnos unutrašnje i spoljašnje forme - poznate teme u Murovom vajarskom radu, prikazane su u bakropisu i litografiji paralelno sa nekim specifično grafičkim radovima kao što su Stonhendž, životinje i ideje iz prirode.

Prema rečima Mičinsona, pošto je Mur pre svega poznat kao vajar, dobro je što su i bronze uključene u izložbu, jer jedna forma pomaže da se razume druga.

“Iako se često žalio da ga grafički rad odvlači od ‘pravog posla’, a to je skulptura, on je uživao u crtežu, a zatim i sve više u grafici kao nezavisnim kreacijama i bio je često prvi koji je zastupao ideju o izložbama grafike kao što je ova (na Cetinju)”, naglasio je Mičinson, dugogodišnji direktor različitih zbirki skulptura i grafika u Fondaciji Henri Mur.

Mičinson i vajar Pavle Pejović, direktor Narodnog muzeja Crne Gore, učestvovaće 18. juna u razgovoru o Muru, koji je koncipiran kao dijalog dva izvanredna poznavaoca opusa tog britanskog umetnika.

Izložbu će otvoriti ministar kulture Crne Gore Branislav Mićunović, a publici će se obratiti i britanska ambasadorka u Crnoj Gori Kejt Najt Sends, direktor Britanskog saveta za Zapadni Balkan Toni O' Brajan i direktor Narodnog muzeja Pavel Pejović.

Izložba će biti otvorena do 25. jula.

(SEEcult.org)