Henri Mur u Beogradu

Izložba grafika i šest skulptura čuvenog engleskog vajara Henrija Mura biće otvorena 11. septembra u Atrijumu Narodnog muzeja u Beogradu, u saradnji sa Britanskim savetom, kojem je Mur poklonio svojevremeno više od 200 svojih najboljih grafičkih radova.

Izložba “Henri Mur – grafičar”, koncipirana kao putujuća postavka Britanskog saveta, predstavlјa presek Murovog rada od 1934. do 1984. godine, a posle Beograda, videće je i posetioci Muzeja Vojvodine u Novom Sadu.

Na izložbi u Narodnom muzeju, koju će otvoriti ministar kulture i informisanja Srbije Ivan Tasovac, biće prikazano, pored grafika, i šest skulptura nastalih u periodu od od 1934. do 1977. godine.

Skulpture i grafike predstavljaju celinu kojom dominira Murov prepoznatljiv stil i izraz.

Direktorka Narodnog muzeja Bojana Borić Brešković izrazila je 10. septembra na konferenciji za novinare zadovoljstvo zbog gostovanja izložbe sa Murovim radovima u godini u kojoj Narodni muzej obeležava 170 godina postojanja. Posebno je zahvalila ministarstvima kulture i informisanja i unutrašnjih poslova Srbije, kao i Ambasadi Velike Britanije u Beogradu i Banci Intesa, jer bez njihove podrške izložba ne bi mogla da bude organizovana.

Britanski savet ima višedecenijsku praksu predstavlјanja britanske likovne umetnosti putem gostujućih izložbi, a posebno mesto i značaj u tome ima upravo rad Henrija Mura. Najvećim delom je upravo Britanski savet i zaslužan što je umetnost Mura popularizovana širom sveta.

     Jerko Denegri posmatra Murove grafike

Direktor Britanskog saveta za zapadni Balkan Toni O’Brajan rekao je da je Britanski savet ima čast da blisko sarađuje sa Murom i pomogne da se ceo svet upozna sa njegovim radom.

“Danas imamo izuzetnu privilegiju da publici u Srbiji izložbu predstavlјamo u saradnji sa partnerima za koje verujemo da, isto kao i mi, žele da ojačaju položaj kulture u društvu – jednom od najznačajnijih kulturnih institucija u zemlјi, kao i sa vodećom bankom koja veruje da umetnost može da menja svet na bolјe”, rekao je O’Brajan.

      Bojana Borić Brešković, Toni O'Brajan, Maja Kolar

Direktorka Sektora za marketing i komunikacije Banke Intesa Maja Kolar rekla je da ta banka iskazuje posvećenost zajednici pre svega kroz očuvanje kulturnog nasleđa, dugoročno ulaganje u razvoj kulture, te promociju njenih vrednosti i podršku kulturnoj razmeni. Otuda i želјa da pomogne realizaciju Murove izložbe, a dodatni motiv, kako je navela, bila je i potreba da najzahtevnijim klijentima iz reda poslovnog modela Magnifica omogući jedinstven doživlјaj i priliku da se upoznaju sa delima jednog od najvećih svetskih umetnika modernog doba.

Sva dela koja će biti prikazana u Narodnom muzeju u Beogradu čuvaju se u zbirci Odelјenja za likovne umetnosti Britanskog saveta.

Mur je na 50. godišnjicu osnivanja Britanskog saveta 1984. godine poklonio više od 200 svojih najbolјih grafika kolekciji te organizacije “Muzej bez zidova”. Taj poklon, koji je obuhvatio dela iz skoro svih perioda njegovog stvaralaštva, uklјučen je u postojeću kolekciju koja se sastojala od 124 Murove grafike. Pored 82 rada na papiru, kao i desetak fotografija koje su delo samog autora, u kolekciji Britanskog saveta je i znatan broj njegovih vajarskih ostvarenja.

Na konferenciji za novinare povodom Murovie izložbe govorio je i nekadašnji direktor Fondacije Henrija Mura i umetnikov lični prijatelј Dejvid Mičinson (David Mitchinson), koji se penzionisao 2010. godine, nakon više od tri decenije izlaganja Murovih dela u svim delovima sveta i 42 godine nakon što je počeo da radi sa tim umetnikom. I pored ovoga, nastavio je da radi u Fondaciji u ulozi konsultanta.

Henri Mur (Kestlford, 1898 - Peri Grin, 1986) bio je vajar, crtač i grafičar, a ostao je upamćen kao najznačajniji britanski skulptor 20. veka.

Centralna tema čitavog njegovog opusa je lјudska figura.

Iako je tokom života bio svedok revolucionarnih promena u uvođenju novih materijala, on je svoj izraz temelјio na različitim kulturnim i civilizacijskim tradicijama (Inke, Egipat, ...), čime je njegov rad sinhronizovan sa dubokim sazvučjima umetnosti starih civilizacija. Nјegove ženske figure odzvanjaju oblicima planina, dolina, stena i pećina, ujedno i produžavaju o obogaćuju tradiciju pejzaža koja obeležava englesku vizuelnu kulturu i umetnost.

Murova mladost protekla je između obrazovanja i vojne službe. Kao 18-godišnjak bio je regrutovan za učešće Prvom svetskom ratu. Po završetku rata, dve godine je studirao na Umetničkoj školi u Lidsu, a školovanje je nastavio 1921. na Kralјevskom koledžu u Londonu.

Mur se neposredno uklјučio u modernističke umetničke tokove, izbegavši akademski tradicionalizam. Od početka karijere bio je svestan važnosti neposrednog rada u materijalu, za šta je potvrdu dobio u susretu sa domorodačkom skulpturom Okeanije, Afrike, ali pre svega prekolumbovske Amerike koje je upoznao u Britanskom muzeju. Nјegovi rani radovi izvedeni u crtežu i skulpturi nose reminiscencije na paleolitske boginje plodnosti, kikladsku, egipatsku, sumersku skulpturu.

“Uvek treba isticati svetsku tradiciju – veliki prikaz skulpture”, zabeležio je Mur 1926. godine.

Tokom 30-ih godina, Mur je došao u neku vrstu korespodencije sa drugim skulptorima - Đakometijem, Ž. Arpom i posebno Pikasovom skulpturom “Preobražaj” (1928). Poštovao je nadrealiste, sa kojima je koincidirao u zagonetnosti značenja i ambivalentnim formama, strukturama koje podrazumevaju kombinaciju većih i manjih oblika, sugestivnog značenja. Potom se 1933. priklјučio avangradnoj grupi Unit One. Krajem 30-ih godina živeo je u Hempstedu, nedaleko od Barbare Hepvort, Bena Nikolsona, Nauma Gaboa i Pita Mondrijana. Iako je zadržao nezavisnost, kontakt sa Hepvort i Nikolsonom bio je obostrano plodonosan.

Početkom Drugog svetskog rata, njegova kuća je uništena u bombardovanju, te se sa porodicom preselio u Peri Grin, 50 kilometara severno od Londona. Kao zvanični ratni umetnik, započeo je svoju čuvenu seriju iz skloništa, prikazujući stanovnike Londona kako spavaju ili leže na stanicama metroa. U prizorima lјudi koji se protežu po stanicama metroa i tunelima našao je podudarnost sa formama i prazninama u svojim skulpturama. Ovi crteži odišu skoro vizionarskim osećanjem kolektivnog straha od katastrofalnih opasnosti koji će obeležiti savremeno doba. Sa druge strane, iskustvo londonskih skloništa doprinelo je intenziviranom i naturalističkom pristupu lјudskoj figuri.

Tokom 50-ih godina Murove skulpture postaju manje frontalne, naglasak je u potupnosti na trodimenzionalnosti. Pri tome su motivi isti – ležeće figure i majka sa detetom sada su tretirane još apstraktnije, tek se u njihovim međusobnim odnosima prepoznaje simboličnost motiva.

U 60-im godinama Mur sve više istražuje prirodne materijale, koje pronalazi u okruženju, te tako u svoje radove uvodi oblike kostiju, školјki, oblutaka, kamenja.

Uporedo sa skulpturom, Mur se od 1931. neprekidno bavio i grafikom i crtežom (sa manjim pauzama).

Grafika ga je interesovala kao polјe istraživanja, pristupa materijalu i neposrednog rada u njemu. U tom smislu se grafička matrica pojavlјuje kao ekvivalent skulptorskih materijala.

Najveći broj radova izveden je u bakropisu, suvoj igli i akvatinti, kao i litografiji. Tokom 60-ih godina grafikom se bavi sve više, i to serije na temu “Lobanja slona” (1966), “Stounhendž” (1973) i “Ovca” (1972. i 1974).

Ukupno je realizovao 719 grafika.

Izložba “Henri Mur – grafičar” bice otvorena u Narodnom muzeju do 31. oktobra.

(SEEcult.org)