I dar i otrov
Kanadski plesni umetnik Erik Gotje, koji živi i radi u Nemačkoj, učestvuje na 16. Beogradskom festivalu igre (BFI) solo komadom “Poklon” (The Gift) koji je kreiran kao njegov oproštaj od scene, u koreografiji i režiji izraelskog autora Icika Galilija.
Nekadašnji solista Štutgartskog baleta, koji sada vodi svoju Gauthier dance kompaniju i festival savremene igre “Kolors”, takođe u Štutgartu, nastupiće 28. marta u Operi i teatru Madlenianum.
“Moja dens kompanija narasla je na 18 članova. Prilično smo popularni i dosta putujemo. Napravio sam i veliki festival, po koncepciji sličan BFI-ju”, rekao je Gotje 27. marta na konferenciji za novinare, navodeći da ima već 42 godine i da je odlučio da se povuče kao igrač.
Razmišljajući ko bi mogao da napravi taj poslednji komad kojim bi se oprostio od scene i od publike, Gotje je, kako je rekao, shvatio da je “pravi izbor Icik Galili, koji voli teatar, koristi humor, a istovremeno ume da bude dubok”.
“Ova predstava otvara veliko pitanje, za mene, ali i za svakog u publici - ako bih imao još jedan život, da li bih ga proživeo na isti način? Icik ume da pokrene takva pitanja”, rekao je Gotje, dodajući da se u komadu otkrivaju mnoga njegova lica, jer nije samo igrač, već i glumac, pasionirani animator savremene igre, muzičar, ima rok bend, a i veliku porodicu, troje dece.
Gotje je napomenuo da otuda potiče i naslov predstave, koji na engleskom znači dar, ali na nemačkom – otrov.
“Poigrao sam se sa tim značenjima, u smislu da je svaki od mojih darova koje sam na rođenju dobio od majke istovremeno ‘otrov’ za ostale darove, guši ih. Ako igram, nemam vremena za muziku ili porodicu i obrnuto”, rekao je Gotje, dodajući da je u aktuelnom periodu angažovan i na nemačkoj televiziji u dokumentarnim emisijama o savremenoj igri.
Ipak, kako je napomenuo, još nije sasvim završio sa scenom jer je plan da komad “Poklon” igra dve godine. Premijera u Štutgartu bila je 2018. godine, i dalje se igra pred punim salama u Nemačkoj, a izvođenje na BFI-ju biće prvo u inostranstvu.
“Uostalom, predstava i počinje tako što su mi ruke na poligrafu i kada kažem: ‘Prestajem da igram’, mašina pišti: ‘Lažeš’”, rekao je dobro raspoloženi i pričljivi Gotje koji je i gestovima i ustajući sa stolice objašnjavao pojedine scene. U više njih snima ga kamera sa živim prenosom lica u krupnom planu, na kraju silazi u publiku pevajući “Ne me quitte pas” dok mnogi gledaoci i zaplaču.
U predstavi se koriste kompozicije mnogih autora - od Kloda Debisija do Žaka Brela, ali i samog Gotjea.
“Uvek sam nastojao da moj ples i muziku držim odvojeno, ali pošto mi je ovo poslednja predstava odlučio sam, u dogovoru sa Icikom, da uključimo i moje pesme”, rekao je Gotje.
“Igru i muziku zavoleo sam kao dečak, kada me je majka odvela na mjuzikl ‘Mačke’. Odmah sam znao da je to ono što želim da radim u životu”, dodao je Gotje, koji se školovao u Montrealu i Torontu, karijeru započeo u Nacionalnom baletu Kanade, a 1996. na poziv direktora Štutgart baleta Rida Andersona, prešao u Nemačku. Pre osam godina osnovao je trupu “Gotje dens” koja deluje pri Teaterhausu u Štutgartu.
Publika BFI-ja već je gledala Gotjea pre desetak godina u komadu “Don Q” koreografa Kristijana Špuka.
Gotje ovih dana za nemačku televiziju radi seriju o pet gradova – najvećih centara savremene igre. Snimljena je epizoda u Tel Avivu, slede London, Montreal i Njujork, a peta epizoda verovatno neće biti o gradu, već o zemlji savremene umetničke igre – Holandiji.
Beogradski festival igre predstavlja od 22. marta do 12. aprila u Beogradu, Novom Sadu i Vršcu 16 međunarodno priznatih trupa iz 11 zemalja. Među njima su i one koje su već poznate publici BFI-ja, poput Holandskog plesnog teatra, ali i one koje prvi put dolaze, kao što su filadelfijski BalletX, južnokorejska kompanija Eun-Mi An i južnoafrička trupa Dade Masilo.
Festivalski sajt je belgradedancefestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.
*Foto: BFI
(SEEcult.org)
