Igra kao umetnost i društveni angažman

Francuski koreograf Rašid Uramdan, koji učesvtuje na Beogradskom festivalu igre (BFI) predstavom “Vrteška” 2. aprila u Ateljeu 212, izjavio je da u svom radu želi da objedini igru kao umetnost i društveni angažman.

“Dolazim iz polja igre, ali ono što me sve više zanima jeste gde igra može da deluje u društvu, gde može da utiče, kako da naše predstave doprinesu pokretanju debate o određenim temama”, rekao je 1. aprila na konferenciji za novinare u Muzeju pošte u Beogradu Rašid Uramdan, jedan od direktora Nacionalnog koreografskog centra u Grenoblu, koji vodi sa Joanuom Buržoaom.

“Vrtešku” izvode igračice Eni Hanauer i Lora Judkait, sa kojima Uramdan godinama sarađuje, a koje su, uslovno rečeno, osobe sa posebnim potrebama. Obe su i potpisane kao saradnice za koncept i koreografiju ove predstave.

Kritika stil Uramdana opisuje kao neku vrstu dokumentarnog rada u oblasti savremene igre, a on dodaje da koncept predstave zasniva na ličnim svedočanstvima učesnika.

“Ovaj komad nije dokumentaran, a nije ni običan performans. Ja to zovem koreografski portret dve žene koje je teško objasniti”, rekao je Uramdan.

“Eni je iz Amerike. Rođena je s kraćom rukom i nosi protezu. Diplomirala je umetničku igru na Univerzitetu lepih umetnosti u Mineapolisu. Igrala je i podučavala širom sveta kao član grupe Ken du (Candoco) iz Londona, koja okuplja pola-pola normalne i ljude sa posebnim potrebama”, rekao je Uramdan.

Lora Judkait je iz Litvanije, a upoznao ju je na jednoj radionici koju je držao u Rusiji.

“Video sam njen komad, jedan od najekspresivnijih koji sam ikada video. Bio sam impresioniran, okretala se oko sebe kao vrtlog. Ona se još od detinjstva vrti oko sebe. To je njena potreba. Svakog dana mora da ima sobu i vreme za to”, dodao je Uramdan.

Prema njegovim rečima, te dve žene imaju nešto specifično.

“U prvi mah ih vidite kao nežne, fragilne, ali one su prihvatile to što im je dato. Neko će tu videti hendikep, a za mene su one samo izuzetne žene. Tokom godina kreirale su svoj poseban izraz, stvorile duboku vezu između onoga ko su i kako se kreću”, naveo je Uramdan.

Uramdan je rekao i da je od početka koreografske karijere, pre više od dve decenije, zainteresovan za to koliko su ljudi različiti među sobom, kao i u različitim periodima svog života.

“Niko nije isti, samo je pitanje kako se nosimo sa svojim različitostima. Mislim da je to crvena nit koja se proteže kroz sve moje radove”, izjavio je Uramdan.  

Napominjući da u Francuskoj deluje 19 nacionalnih koreografskih centara, čiji je zadatak već godinama da produciraju performanse za scenu, Uramdan je naveo da je, međutim, imao priliku da živi u različitim zemljama i da radi sa različitim ljudima.

“Ono što sada za mene znači ‘biti u jednom gradu’ jeste povezivanje mog rada sa realnošću tog mesta i te zajednice. Zato se fokusiram da u stvarnom životu pronađem materijal, izvore iz kojih pravim umetničku predstavu. Uključen sam u različita polja, ne samo umetničko, već i medicinsko, društveno, edukativno. Verujem da raditi sa realnošću, sa onim što je stvarnost oko nas, može da bude veliki izvor za umetničku igru”, naveo je Uramdan.

Napominjući da ne želi da bude pretenciozan, pomenuo je da je na sličan način radio italjanski reditelj Pjer Paolo Pazolini, koji je “napravio revoluciju radeći sa ljudima koje niko nije očekivao na polju filma”.

Uramdan je istakao da je u Nacionalnom koreografskom centru u Grenoblu prisutan i cirkus kao umetnička forma.

“Otvoreni smo za ispitivanje telesnog pokreta. Svi su pozvani, ne samo igrači već i naučnici, sportisti, svako ko se bavi tima kako možemo da se izrazimo kroz pokret tela. Na taj način uradio sam mnoge projekte - sa bokserima, sa starim ljudima, sa političkim i klimatskim izbeglicama”, rekao je Uramdan, dodajući da je njegov najnoviji projekat sa decom migrantima.

Uramdan je radio i sa profesionalnim kompanijama igre, kao što su Moskovski i Lionski balet.

“Ne pravim razliku da li radim sa umetnicima ili sa onima koji to nisu. Uvek me interesuje mogućnost telesne ekspresije i ubeđen sam da potencijal za to postoji u bukvalno svakoj osobi”, naglasio je Uramdan.

Beogradski festival igre predstavlja od 22. marta do 12. aprila u Beogradu, Novom Sadu i Vršcu 16 međunarodno priznatih trupa iz 11 zemalja. Među njima su i one koje su već poznate publici, poput Holandskog plesnog teatra, ali i one koje prvi put dolaze, kao što su filadelfijski BalletX, južnokorejska kompanija Eun-Mi An i južnoafrička trupa Dade Masilo.

Festivalski sajt je belgradedancefestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)