Ipak rušenje dela Generalštaba
Jedna od zgrada Generalštba u Kneza Miloša u Beogradu, koje su oštećene tokom NATO bombardovanja 1999. godine, a 2005. godine su proglašene kulturnim dobro, biće porušena do kraja godine. Drugo krilo - koje se nalazi naspram Ministarstva inostranih poslova, ostaće sačuvano u izvornom obliku, izjavio je ministar odbrane u odlazećoj Vladi Srbije Nebojša Rodić.
Rodić je rekao za “Politiku” da će zgrada A Generalštaba biti srušena, jer je do te mere oštećena da je bilo kakva građevinska intervencija nesvrsishodna i nije urušeni objekat nije moguće privesti bilo kakvoj nameni.
Stručnjaci Vojske Srbije procenili su da objekat B ne treba rušiti, jer je njegova stabilnost očuvana. Na toj lokaciji završeno je uklanjanje ulaznog paviljona površine 2.100 kvadrata, a radovi su koštali 38 miliona dinara. Procenjuje se da će za kompletno raščišćavanje oba objekta, rušenje i odvoženje šuta, biti potrebna približno trostruko veća suma.
Rodić je sa sekretarom Privremenog organa Grada Beograda Goranom Vesićem obišao uređeni plato ispred zgrade B, a složili su se da delimično raščišćavanje lokacije predstavlja poruku potencijalnim investitorima da bi na mestu zgrade A mogao da se podigne novi objekat.
“Lokacija na kojoj su ruševine Generalštaba otvorena je za domaće i strane investitore i u dogovoru sa Vojskom Srbije, u čijem je vlasništvu Generalštab, to pitanje ćemo rešavati”, rekao je Vesić.
Uklanjanje ulaznog bloka zgrade B započeto je krajem 2013. godine, neposredno nakon što su se pojavile spekulacije da bi američki bogataš Donald Tramp mogao na tom mestu da sagradi hotel. Kao osnov za rušenje tog dela kompleksa poslužio je elaborat resornog ministarstva kojim je utvrđeno da se on ne može obnoviti i da predstavlja opasnost za bezbednost ljudi i saobraćaja. Za taj posao dobijena je saglasnost gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, jer je kompleks arhitekte Nikole Dobrovića upisan u registar spomenika kulture.
Status spomenika kulture dozvoljava prodaju i promenu namene zdanja, ali zahteva da mu se izvorni izgled, narušen bombardovanjem, obnovi. To ograničenje bi moglo da odbije kupce i oteža eventualnu prodaju.
Rušenju zgrada Generalštaba, koje predstavljaju izuzetno delo jugoslovenskog modernizma, oštro se usprotivila stručna javnost, koja je do sada imala i podršku republičkog i gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Poslednji zahtev Ministarstva građevinarstva i urbanizma za rušenje Generalštaba, obrazložen brigom za bezbednost građana, odbijen je krajem 2013.
U Republičkom zavodu za zaštitu kulture “Politici” je rečeno da u međuvremenu nisu dobili novi zahtev gradskog Zavoda, u čijoj su nadležnosti zgrade Generalštaba, da se one izbrišu iz registra kulturnih dobara. Da li je gradski zavod od novembra 2013. promenio mišljenje nije bilo moguće saznati, jer je direktorka Nela Mićović kratko rekla da je zauzeta sastancima. Poslednju reč bi trebalo da da Vlada Srbije koja je 2005. godine proglasila kompleks Generalštaba kulturnim dobrom - četiri decenije nakon što je podignut i šest godina pošto je oštećen NATO projektilima.
Sudbina zgrade Generalštaba - jednog od najprepoznatljivijih arhitektonskih objekata u Beogradu, postala je neizvesna 14 godina nakon bombardovanja, nakon nagoveštaja da bi Ujedinjeni Arapski Emirati mogli da ulože milione evra u sanaciju ili izgradnju nove zgrade, najverovatnije luksuznog hotela.
Najava rušenja zgrade Generalštaba izazvala je burne reakcije u stručnoj, ali i u najširoj javnosti, a između ostalog, na Fejsbuku je pokrenuta i inicijativa “Spasimo Generalštab od profitera”.
Protiv rušenja kompleksa Generalštaba izjasnila se u martu 2013. godine i organizacija Evropa Nostra Srbija, koja je deo panevropske mreže Evropa Nostra.
Polemika o sudbini zgrade Generalštaba vođena je i posle bombardovanja, kada je deo stručne javnosti smatrao da je potrebna rekonstrukcija prema projektu arhitekte Dobrovića, dok je drugi bio za rušenje zgrade. Tačku je stavio Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda, kada je zgradu Generalštaba predložio za spomenik kulture, na osnovu prethodnih studija zgrade, ali i celokupnog dela Nikole Dobrovića (1897-1967) koji je za zgradu Generalštaba svojevremeno dobio Oktobarsku nagradu.
Kompleks zgrada Generalštaba sa obe strane Nemanjine ulice građen je od 1956. do 1965. godine.
Jedna zgrada ima 12.654 metra kvadratnih, a druga 36.581.
Osim po kaskadnoj formi, zdanje Generalštaba prepoznatljivo je i po fasadi od robusnog kamena mrkocrvene boje iz okoline Kosjerića na koji su nalegle bele uglačane mermerne ploče sa ostrva Brač.
(SEEcult.org)
