Iskustvo tranzicije

Nova knjiga pisca i vizuelnog umetnika Milete Prodanovića “O papagajima i predatorima”, koju čine provokativne i po mnogo čemu aktuelne priče o iskustvu tranzicije, objavljena je u izdanju Arhipelaga, u ediciji Zlatno runo.

U Prodanovićevim pričama, kako navodi Arhipelag, prepoznaju se današnje vreme i događaji kojima smo svedoci i savremenici, kao i pojedine figure koje su obeležile poslednjih nekoliko decenija na ovim prostorima. Kraj realnog socijalizma, ratovi 90-ih za jugoslovensko nasleđe i njihov nesmireni ođek, dugotrajna i mučna tranzicija, političke manipulacije, migrantsko iskustvo devedesetih i novo migrantsko iskustvo, promene na licu i tkivu Beograda… našli su odjek u novim pričama Prodanovića.

Prodanovićeve priče govore o naglom slomu jednog sistema vrednosti i o sporom i mučnom nastanku novih vrednosti, od kojih su mnoge moguće samo u mutnim, prelaznim vremenima. U tom nejasnom prostoru prebivaju Prodanovićevi junaci, od kojih jedni u nedostatku uređenosti prepoznaju svoju bogomdanu priliku, dok drugi, ostajući na margini društvenih procesa, postaju lucidni i nesvakidašnji hroničari modernog doba.

Satirične, crno-humorne i alegorijske priče o savremenom trenutku i o vremenima koja mu prethode oblikuju u knjizi “O papagajima i predatorima” snažnu društvenu kritiku. U pojedinim pričama Prodanović istražuje granice stvarnosti, uključujući i svoju prozu i elemente fantastike. Vrlo brzo se, međutim, u sudaru sa stvarnošću pokazuje kako je stvarnost tranzicije fantastičnija od svake fantastike. Ono što je u jednom trenutku delovalo kao fantastika i kao nemogući događaj potvrđuje se kao jedina dostupna stvarnost.

U dvema pričama u knjizi “O papagajima i predatorima” kao junak se pojavljuje Ivo Andrić.

Mileta Prodanović (Beograd, 1959), profesor na Fakultetu likovnih umetnosti i rektor Univerziteta umetnosti u Beogradu, autor je više od deset romana (Večera kod Svete Apolonije, 1983; Novi Klini, 1989; Pas prebijene kičme, 1993; Pleši, čudovište, na moju nežnu muziku, 1996; Crvena marama, sva od svile, 1999; Ovo bi mogao biti Vaš srećan dan, 2000; Vrt u Veneciji, 2002; Eliša u zemlji svetih šarana, 2003; Kolekcija, 2006; Ultramarin, 2010, 2015; Arkadija, 2013; Vitiligo, 2014), te knjiga priča Putopisi po slikama i etiketama, 1993; Nebeska opera, 1995; Agnec, 2008; Hermelin – izabrane i nove priče, 2009. Objavio je i knjigu pesama Mijazma (1994), te knjige putopisa Oko na putu (2000) i Povorka čudesa (2008) i eseja Stariji i lepši Beograd (2001) i Tranziciona galanterija (2011).

Dobitnik je više nagrada za književnost, a njegova proza prevođena je na engleski, španski, mađarski, italijanski, francuski, nemački, poljski, ukrajinski, slovenački, bugarski, makedonski i grčki jezik.

Prodanović je od 1980. godine aktivan na likovnoj sceni, od kada je izlagao na velikom broju samostalnih i grupnih izložbi u Jugoslaviji i Evropi, kao i u SAD. Izlagao je 1986. godine i na Bijenalu u Veneciji, u jugoslovenskom paviljonu. Njegovi radovi nalaze se u mnogim privatnim i javnim/muzejskim kolekcijama u Srbiji, na prostoru bivše Jugoslavije, kao i u mnogim evropskim zemljama.

Između ostalog, dobitnik je Politikine nagrade za 2017. godinu.

(SEEcult.org)