Ista pitanja kulturnih radnika već pola veka
Slovenačka umetnica Jasmina Cibic, koja živi u Londonu, predstavila je 11. marta u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu film "Svetionici" (Beacons), koji će biti prikazivan do 8. aprila, a zasnovan je na govorima umetnika i kustosa sa prve konferencije radnika u kulturi iz zemalja članica Pokreta nesvrstanih, održane u Titogradu 1985. godine.
Mnogobrojni kulturni lideri Pokreta nesvrstanih, u cilju osmišljanja strategija izgradnje alternativnog sveta, na konferenciji su govorili o kulturnoj nezavisnosti, duhovnoj dekolonizaciji i emancipaciji nesvrstanih zemalja.
Jasmina Cibic je o toj arhivskoj građi rekla da je “veoma interesantno da je toliko vremena trebalo da se kulturni radnici okupe na sastanku, 24 godine nakon osnivanja Pokreta nesvrstanih. Takođe, u ovoj arhivi iz 80-ih zadivljujuće je što se postavljaju ista ona pitanja pred kojima se nalazimo danas, a mislimo da smo ih mi otkrili".
"Sve te ideje o dekolonizaciji muzeja i institucija, o dominantnim kulturnim diskursima – upravo o tome je bio ovaj sastanak. Fantastično je i što ljudi koji su bili učesnici diskusija nisu bili poznati političari, već bibliotekari ili slikari, dok su prezentacije bile iz svih krajeva sveta: Palestine, Severne Koreje, Pakistana, Sirije. Iz velikog broja zemalja koje su prošle kroz ratove, i čiji je kulturni sektor potpuno uništen”, rekla je Jasmina Cibic u razgovoru sa kustoskinjom Zbirke fotografije, filma, videa i digitalnih medija u MSUB-u Unom Popović.
Film “Svetionici” kinematografsko je putovanje na kojem gledaoci upoznaju osam žena koje prevode arhive radnika u kulturi iz zemalja pripadnica Pokreta nesvrstanih u muzičku kompoziciju. One dešifruju reči i pretvaraju ih u zvukove, muziku i koreografiju, a okupljaju se oko predloga za govor u kojem bi se neostvarena obećanja iz prošlosti pretočila u tonsko obraćanje u okviru probe naše sadašnjosti. Cilj tog projekta, snimljenog na izolovanim građevinama sraslim s prirodnim okruženjem koje su nekada služile buđenju transnacionalne solidarnosti, jeste da u istoriju izgradnje sveta vrati ženski glas koji nedostaje.
Lokacije u filmu predstavljaju niz građevina i mesta čija je uloga bila da obaveštavaju, brane, podsećaju i upozoravaju multinacionalnu državu u nastajanju. Protagonistkinje Jasmine Cibic ovde se služe i arhitekturom i pejzažem kao pojačivačima za svoj glas u feminističkom čitanju patrijarhalnih zdanja i preispitivanju njihovog potencijala u korektivnoj izgradnji sveta. Ženski glas koji nedostaje u sistemskim i antisistemskim projektima izgradnje sveta ovde nagoveštava mogućnost emancipovane budućnosti kolektivnog delovanja.
Jedna od željenih lokacija umetnice, kako je podsetila direktorka MSUB Marijana Kolarić, bio je i Spomenik neznanom junaku na Avali.
Nekoliko značajnih scena filma "Svetionici" snimano je u Srbiji, a MSUB je pomogao Jasmini Cibic da dobije odobrenja za lokacije snimanja u Beogradu.
Film je premijerno prikazan u okviru velike međunarodne izložbe “Samoopredeljenje: globalna perspektiva” krajem prošle godine u Irskom muzeju moderne umetnosti (IMMA), na kojoj su bila predstavljena i mnoga značajna umetnička dela iz kolekcije MSUB, podsetila je Marijana Kolarić i izrazila zadovoljstvo time što je projekcija "Svetionika" premijera tog filma u Srbiji.
Izbor arhitektonskih ostvarenja za svoj film Jasmina Cibic je zasnovala na tome što su sve te građevine smeštene u epske pejzaže, gde imaju ulogu svetionika ili vertikala moći kao metafora potrage za alternativnim načinima izgradnje sveta u odnosu na formalno proklamovane. Njihovo štrčenje manifestacija je idealističkih uverenja o ostvarivom potencijalu, koji Jasmina Cibic sada iznova razmatra, doduše kroz korektivni feministički objektiv usmeren na njihovu prvobitnu svrhu izgradnje sveta.
Jasmina Cibic (Ljubljana, 1979) svojim radom na filmu, skulpturi, performansu i instalaciji istražuje "meku moć" – kako se politička retorika uvodi kroz umetnost I arhitekturu, sa posebnim osvrtom na to kako država koristi kulturnu delatnost za sprovođenje svojih principa i ciljeva. Razotkrivanjem aspekata isprepletanog odnosa između umetnosti, roda i državne moći, umetnica gledaoce navodi da razmisle o strategijama koje se upotrebljavaju u izgradnji nacionalne kulture. Uz obilje simbola i ikonografija, projekti Jasmine Cibic predstavljaju sintezu pokreta, scenskih efekata i glumačke rekonstrukcije. Performansi koje realizuje u filmovima i instalacijama čine da njena praksa deluje kao "igrani” ogled seciranja pojma države. U višeslojnom pristupu, primarni izvori se prepliću sa falsifikovanim pričama. To namerno usložnjavanje proizvodi lako promenljiva značenja i podvlači istorijske nepoznanice i neistine, naročito u vezi sa rodnim ulogama u prošlosti. Cibic igra dvostruku igru tako što dekodira mehanizme moći dok istovremeno gradi sopstvene alegorijske strukture.
Jasmina Cibic je projektom "Za našu privredu i kulturu” predstavljala Sloveniju na 55. Venecijanskom bijenalu. Njeni nedavni nastupi obuhvataju samostalne izložbe u Muzeju savremene umetnosti u Lionu, Muzeju umetnosti u Lođu, Muzeju savremene umetnosti Ljubljana, Centru za savremenu umetnost u Glazgovu, Fondaciji FI u Montrealu, Centru za savremenu umetnost BALTIK u Gejtshedu, Muzeju umetnosti u Krefeldu, projektu Orhus 2017, Fondaciji Esker u Kalgariju, Muzeju savremene umjetnosti Zagreb, Muzeju savremene umetnosti Beograd, galeriji MGLC u Ljubljani i Muzeju Ludvig u Budimpešti, kao i grupne izložbe u Nacionalnom muzeju umetnosti 21. veka (MAXXI) u Rimu, na festivalu "Štajerska jesen” u Austriji, u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku, Muzeju MUMA Monaš u Australiji, Centru za kustoske studije BARD, Muzeju MARTa Herford u Nemačkoj i Muzeju umetnosti u Guangdongu.
Njeni filmovi prikazani su u Galeriji Vajtčepel, na Filmskom festivalu u Puli, Filmskom festivalu u Londonu, festivalima „Kuća kultura sveta” (HKW) u Berlinu, u Luvru, na Dokfestu u Kaselu i Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma u Kopenhagenu.
Jasmina Cibic dobitnica je nagrade "Jarman" (2021), nagrade Bijenala pokretne slike B3 (2020) i nagrada banke MAC International Ulster Bank i Fondacije Šarlotenborg (2016).
Njenu najnoviju monografiju Spielraum objavila je kuća DISTANZ Verlag u saradnji sa Centrom za savremenu umetnost BALTIK iz Gejtsheda i Muzejom savremene umetnosti Beograd, a monografiju NADA Muzej umetnosti Krefeld i kuća Kerber Verlag. Umetnica živi i radi u Londonu.
MSUB u svojoj kolekciji poseduje rad Jasmine Cibić "Tear Down and Rebuild" (2015).
Razgovor sa Jasminom Cibic organizovan je u okviru programa umetničkog filma (Artist's Film), posvećenog pokretnoj slici, videu i filmu kao sve popularnijoj i neprestano razvijajućoj umetničkoj formi. Ideja tog programa, čija je urednica Marijana Kolarić, jeste da ponudi živopisan prikaz odabranih umetnika i njihovih dela koji su inspirisani filmom kao medijem i osećaju potrebu da ga tumače i odgovore na svoj način.
*Foto: Bojana Janjić
(SEEcult.org)
