Istorijske veze centralnih banaka Srbije i Belgije
Izložba “Istorijske veze i saradnja između centralnih banaka Srbije i Belgije 1883-2010” biće svečano otvorena 18. marta u holu NBS na Slaviji, povodom obeležavanja Međunarodnog dana Frankofonije i potpisivanja Protokola o saradnji Evropske centralne banke i NBS.
Izložba “Istorijske veze i saradnja između centralnih banaka Srbije i Belgije 1883-2010” biće svečano otvorena 18. marta u holu NBS na Slaviji, povodom obeležavanja Međunarodnog dana Frankofonije i potpisivanja Protokola o saradnji Evropske centralne banke i NBS.
Koncipirana sa ciljem da se predstave istorijske veze dve centralne banke i njihov značaj za razvoj srpskih institucija i države, kao i dosadašnja dostignuća srpske centralne banke u reformama, ali i veze između dve države, izložba obuhvata tri celine: istorijski uvod, hronološki istorijat NBS i saradnju Srbije i Belgije.
Viševekovno ropstvo pod Turcima i nekoliko decenija oružane i diplomatske borbe Srba za nacionalno oslobođenje okončani su u julu 1878. godine odlukama Berlinskog kongresa, kojima je Srbija stekla nezavisnost i suverenitet i ušla u evropski sistem država. Novostečeno međunarodno priznanje propraćeno je uspostavljanjem diplomatskih odnosa s nizom evropskih zemalja. Velike sile, kao što su Austrougarska, Velika Britanija, Francuska, Nemačka i Rusija, poslale su svoje predstavnike u Beograd.
Vlada Jovana Ristića je uspostavila redovne diplomatske odnose s Kraljevinom Belgijom 1879. godine.
Otvarajući poslanstvo u Beogradu, Vlada Belgije nije imala samo na umu da pokaže izraze simpatija prema jednom narodu čija je sudbina umnogome slična sudbini Belgije, već se prvenstveno rukovodila idejom da pronađe unosno tržište za svoje proizvode.
Detaljno ispitujući ekonomsko-strategijske mogućnosti ulaganja na ovim prostorima, Emil de Boršgrav, šef poslanstva Belgije u Beogradu, slao je isrcpne izveštaje svojoj vladi o trgovini u zemlji u kojoj je rezident, o zahtevima njenog tržišta, privrednom potencijalu i o načinima otvaranja tog tržišta za plasman belgijske robe.
Novi izazovi doveli su belgijske privrednike u Srbiju i, kao rezultat ekonomske saradnje i obostranih interesa dve zemlje, Belgijanci na prostorima Timočke krajine izgradili su, 1889. godine, prvu industrijsku prugu u Srbiji, tzv. Belgijsku prugu. Dva faktora su uticala da se ona izgradi upravo na tim prostorima: rudnik kamenog uglja na Vrškoj čuki i pristanište Radujevac, značajno na Dunavu za trgovinu ugljem.
Sastavni deo borbe za moderno društvo u Srbiji tokom 19. veka bila je i borba za osamostaljenje privrede, oličena u razvoju dve neophodne komponente - novca i kredita. Osnivanjem Narodne banke, rešeno je pitanje emitovanja i tokova novca, kao i osnovni zadatak radi kojeg je i stvorena - kreditiranje razvoja trgovine i radinosti.
Početak rada Narodne banke Srbije daleke 1884. godine obeležila je i saradnja s Narodnom bankom Belgije.
Srbija je svoju narodnu banku nastojala da kreira u duhu savremenih evropskih dostignuća, a budući da u zemlji nije bilo stručnjaka sa iskustvom u radu emisione banke, pomoć je zatražena od Belgijske narodne banke, koja je važila za jednu od najbolje organizovanih institucija takve vrste u Evropi. S tim ciljem, u Beograd je došao Šarl Bošman, stručnjak Narodne banke Belgije. Misija Šarla Bošmana, koja je imala cilj da postavi temelje srpske centralne banke i uredi ovu instituciju kao funkcionalnu, učinila je još nešto - označila je početak saradnje Narodne banke Srbije sa svetskim finansijskim institucijama, koja se odvija već 126 godina.
Danas, Belgija i Srbija, kako je istakla Narodna banka, i dalje idu putevima koje su zacrtali njihovi preci. Nakon ukidanja međunarodnih ekonomskih sankcija i otvaranja Srbije prema inostranom tržištu, Belgija je uvidela potencijal Srbije i postala značajan faktor u ekonomskoj razmeni Srbije sa inostranstvom. Belgija, inače osma država na svetu po ostvarenom izvozu, postala je i značajan investitor u srpskoj privredi, ostvarujući time pre svega svoje interese, ali i pomažući oporavak posrnule srpske ekonomije, devastirane dugim periodom komunizma i međunarodne izolacije devedesetih godina.....
Prošle su decenije i prašina je pala na stare knjige i na stara dokumenta i fotografije iz srpskih i belgijskih arhiva, koji svedoče o saradnji dveju država i njihovih centralnih banaka. Ali pomoć koju je Narodna banka Belgije pružila srpskoj državi i njenoj centralnoj banci - nije zaboravljena. Nije zaboravljen ni baron Emil de Boršgrav, šef poslanstva Belgije u Beogradu, budući da je uspomena na njega utkana u politički i društveni život Srbije kroz dugi niz godina. Nisu zaboravljeni ni preduzimljivi Belgijanci, ni uticaj koji su imali na život ljudi u Srbiji s kraja 19. veka, posebno u Timočkoj krajini, gde su izgradnjom i eksploatacijom železničke pruge uneli novi duh i polet u život i običaje žitelja tog dela Srbije, a o svemu tome svedoči i izložba u Narodnoj banci.
Izložbu upotpunjuju istorijski eksponati Narodne banke Belgije o izradi prvih opticajnih srpskih novčanica, u apoenima od 100 i 50 dinara, kao i dokumenti koji svedoče o tehničkoj pomoći koju je centralna banka Belgije pružila prilikom osnivanja Privilegovane narodne banke Kraljevine Srbije, 1884-1885. godine, poslavši u Beograd svog stručnjaka Šarla Bošmana da postavi organizacione temelje srpske centralne banke.
Istorijski eksponati “Kluba ljubitelja timočkih pruga”, koji ilustruju period eksploatacije rudnika Vrška čuka, prevoz uglja “Belgijskom prugom” do luke Radujevac na Dunavu i rad briketnice čiji su vlasnici bili Belgijanci, upotpunjuju deo izložbe posvećen privrednim vezama dve države.
Izložbu prati digitalna animacija o Srbiji - administrativnoj, ekonomskoj i trgovačkoj, prema viđenju Emila de Boršgrava, ministra rezidenta Belgije u Beogradu, oktobra 1883. godine.
Posetioci će moći da vide i prezentaciju u power pointu “Narodna banka Srbije i Narodna banka Belgije - Misija g. Bošmana 1884/1885”, kao i kratke filmove o istorijatu NBS i periodu hiperinflacije 90-ih godina.
Izložba je pripremljena u saradnji sa Narodnom bankom Belgije povodom belgijskog predsedavanja Savetom ministara EU, a premijerno je postavljena u Briselu krajem prošle godine.
Izložbu će otvoriti ambasador Belgije u Srbiji Alain Kundycki i guverner NBS Dejan Šoškić, a od 21. marta do 8. aprila biće otvorena i za javnost, radnim danom od 10 do 18 časova.
Sajt Narodne banke Srbije je www.nbs.rs
(SEEcult.org)
