Iza brda Munđiua u DKC-u
Film “Iza brda” nagrađivanog rumunskog reditelja Kristijana Munđiua biće od 6. decembra na redovnom bioskopskom repertoaru Dvorane Kulturnog centra Beograda, nakon premijere na 18. Festivalu autorskog filma.
Dobitnik Zlatne palme u Kanu za potresnu dramu “4 meseca, 3 nedelje i 2 dana” o abortusima za vreme komunizma u Rumuniji, Munđiu predstavlja u filmu “Iza brda” egzorcizam na evropskom tlu u XXI veku.
Film je zasnovan na knjizi novinarke Tatiane Nikulesku Bran koja je dokumentovala slučaj mlade monahinje u Moldaviji koja je preminula 2005. posle izvođenja rituala egzorcizma.
Film prati Alinu koja se posle nekoliko godina provedenih u Nemačkoj vraća u Rumuniju. U izolovanom pravoslavnom manastiru pronalazi prijateljicu sa kojom se zbližila još kao dete u sirotištu. Želi da je povede sa sobom u Nemačku, ali prijateljica odbija. Pronašla je utočište u veri, a porodicu u zajednici monahinja i njihovom igumanu. Alina to ne razume i u želji da ponovo pridobije ljubav svoje prijateljice suprostavlja se starešini manastira. Kada je odvedu u bolnicu, žitelji manastira počinju da veruju da je u Alinu ušao đavo...
“Iza brda” je u Kanu ove godine osvojio nagradu za najbolji scenario, a nagrađene su i glumice Kosmina Stratan i Kristina Flutur.
Za Munđiua je taj film pre svega film o ljubavi i slobodnoj volji, o tome kako ljubav može da preokrene koncept dobra i zla u vrlo relativne pojmove.
“Jedna od najvećih grešaka na ovom svetu pravi se u ime vere i sa apsolutnim ubeđenjem da se čini sa dobrim razlogom. Film (Iza brda), u izvesnom smislu, govori o doživljaju religije. Oduvek me je zabrinjavalo koliko pažnje vernici polažu u poštovanje religioznih običaja i pravila, a koliko malo primenjuju suštinu i mudrost hrišćanstva na njihov svakodnevni život”, naveo je Munđiu.
Pripremajući se za snimanje filma, pažljivo je pročitao listu grehova koje je sakupila pravoslavna crkva.
“Ima ih prilično mnogo (464) i čitajući ih, ne možete a da ne se zapitate nad mnogim od njih. Ipak, postoji greh koji nije na listi, a koji je među najvažnijim temama o kojima film govori - greh ravnodušnosti. Ili to možda nije greh, pošto se ne nalazi na spisku. Ali, šta je onda? Da li je opasan ili ne? Film (Iza brda) govori i o različitim načinima na koje đavo može da manipuliše ljudima i o suptilnim načinima na koje se to može manifestovati. Pitam se, da li je ravnodušnost jedan od njih”, naveo je Munđiu.
Prema njegovim rečima, duboko u sebi nada se da “Iza brda” govori i o opcijama i o izborima u životu koji proizilaze iz obrazovanja ili nedostatka obrazovanja i o tome koliko mnogo stvari proizilazi iz nečeg na šta ne možete uticati ili za koje niste krivi, kao i iz toga gde ste rođeni, ko vas je doneo na svet i u kojoj zajednici.
“Film govori i o jednom regionu u svetu koji je, kao mnogi drugi, dugo bio izložen beskrajnim nesrećama i zverstvima svih vrsta, što je stvorilo inertne ljude koji su izgubili normalne reakcije. To nije neophodno njihova greška, to je samo prirodni mehanizam preživljavanja, ali onaj koji se doživljava kao dodatni teret za one koji još uvek žive među njima“, rekao je Munđiu o filmu “Iza brda”, čiji je distributer Cinefest.
(SEEcult.org)
