Ja volim i umetnost drugih

Treći Beograd predstavlja se 10. aprila u Galeriji savremene umetnosti Smederevo izložbom “Ja volim i umetnost drugih” na kojoj, osim članova te umetničke grupe, učestvuje još desetak gostujućih umetnika različitih generacija.

Na izložbi učestvuju članovi Trećeg Beograda: Selman Trtovac, Anica Vučetić, Milorad Mladenović, Olivera Parlić, Radoš Antonijević, Sanja Latinović, Ranko Đanković, Milena Milosavljević, Veljko Pavlović i Marko Crnobrnja.

Kao gosti izlažu: Milan Blanuša, Nina Todorović, Mariela Cvetić, Predrag Blagojević, Zoran Todorović, David Vanpak, Nemanja Višnjić, Ilija Šoškić, Dejan Anđelković, Jelica Radovanović i Aleksandar Todorović.

Specifičnost tog projekta je da svaki umetnik, osim svog rada, izlaže i rad nekog drugog umetnika prema sopstvenom izboru. To širi sliku Trećeg Beograda, jer otkriva složenost odnosa unutar grupe i pokazuje da ona nije samo prost zbir članova i njihovih relacija, već je složeni sistem odnosa koji zahvata mnogo veću socijalnu mrežu, naveo je u tekstu o Trećem Beogradu Radoš Antonijević, jedan od osnivača tog kolektiva koji je nastao 2009. godine na inicijativu Selmana Trtovca, kao rezultat traganja za delotvornim oblicima umetničkog delovanja i ponašanja.

U početku je grupu činilo osmoro umetnika, ali se ubrzo povećala, pa danas ima 15 članova, među kojima ima i istoričara umetnosti i ljudi iz drugih profesija.

Članove Trećeg Beograda, koji su različitih godina i iskustava, objedinjuje želja za istraživačkim radom u okviru umetnosti.

U početku, prema rečima Antonijevića, nije bilo gotovo nikakve jasne ideje o formalnom delovanju grupe. Članovi grupe su se sastajali i razgovarali o tome kako stvarati umetnost u okolnostima turbulentnih društvenih i ekonomskih okolnosti. Umetnik van industrije društvenog spektakla pozicioniran je kao marginalni član zajednice koji se bavi "nečim" što društvo ne prepoznaje kao jasno i korisno. Ta pozicija bez moći može da bude frustrirajuća, ali je ona u startu bila i pozicija koja daje slobodu biranja oblika sopstvene kreativnosti. Tako su prvi međusobni razgovori bili vezani za položaj pojedinca i umetnika u kompleksnom ambijentu savremenosti kao i za osmišljavanje realnih načina kolektivnog funkcionisanja.

Prema rečima Antonijevića, to je na početku ličilo na eksperiment na koji su svi pristajali intuitivno, osećajući da iza svega možda stoji nešto veće od pojedinačne vizije.

Članovi Trećeg Beograda izveli su tokom 2011. godine nekoliko zajedničkih umetničkih radova koji su pre svega imali zadatak da ispitaju kapacitet grupe u umetničkom smislu, ali i da ukažu na moguće forme kolektivnog rada, kao i na sposobnosti članova za rad u kolektivu.

“Radovi su nastajali kao neka vrsta samoposmatranja i samootkrivanja, ali su osim toga imali i ugrađeni razvojni element koji bi se mogao ilustrovti pitanjem koje nas je pokretalo: ‘kakvi umetnici i kakvi ljudi želimo da budemo’. Ova idealizovana slika koja se stvorila bila je svojevrsna heterotopija. Radovi su govorili o stvaranju paralelnosti koja funkcioniše na ivici stvarnosti. Stvorila se neka vrsta umetničke utopije”, naveo je Antonijević.

Na tragu tih napora započet je i rad na projektu “Ja volim i umetnost drugih” koji predstavlja kolektiv kao skup individualaca koji, bez obzira na angažman u grupi, imaju i svoj umetnički i svaki drugi žiivot pojedinca.

“Umetnici biraju, dovode u vezu, vole umetnost svoju i drugih umetnika. Ustupaju svoj rad na korišćenje i komentar drugom umetniku, ali imaju pravo i na sopstveni komentar. Izložba ima poetičan naziv Ja volim i umetnost drugih, ali šta zaista volimo u umetnosti drugih? Da li to volimo sebe u njihovim radovima ili nešto sasvim treće? Odgovor na ovo pitanje će verovatno dati pojedinačni radovi. Međutim ono o čemu se budu dogovarali umetnici sačuvaće umetnički ugovori. Svaki član Trećeg Beograda će potpisati ugovor sa svojim izabranim umetnikom i u ugovor ugraditi najbitnije činjenice i motive razmene. Ta forma beleženja međusobnih odnosa biće živa beležnica različitih umetničkih pozicija, motiva i namera, biće materijal za dalje istraživanje”, naveo je Antonijević.

Izložba u Galeriji savremene umetnosti Smederevo biće otvorena do 29. aprila.

U galeriji Trećeg Beograda u Krnjači, inače, u toku je projekat “Đumbir - Monument Ginger Society” koji realizuju umetnici Valerijan Mali i Klara Šiliger (Valerian Maly i Klara Schilliger), a podrazumeva stvaranje spomenika, odnosno skulpture posvećene đumbiru.

(SEEcult.org)