Jačanje saradnje sektora knjige
Predstavnici sektora knjige iz Srbije i Hrvatske održali su tokom proteklog 36. Interlibera u Zagrebu radni sastanak, kao prvi u nizu planiranih razgovora i konkretnijih poteza koji bi trebalo da dovedu do unapređenja saradnje izdavača dve zemlje, koji se u nastojanjima otvaranja ka drugom tržištu susreću s različitim brojnim problemima.
Iako su pojedini izdavači već godinama su značajno prisutni na tržištima susedne države (trenutno su prisutniji hrvatski u Srbiji, nego srpski u Hrvatskoj), visoki administrativni troškovi pri prekograničnom prometu knjiga, preskupi izlagački prostori na sajmovima knjiga, problematika autorskih prava, nedovoljna informisanost o produkciji knjiga i modelima uređivanja domicilnih knjižnih tržišta, obostrano slični problemi u pogledu razvoja e-knjige i e-izdavaštva i drugi, u određenoj meri usporavaju razvoj saradnje, koji je potencijalno veći od sadašnje prakse, naveo je portal Moderna vremena Info, koji je i inicirao sastanak.
Sličnih sastanaka bilo je ranijih godina, ovaj put je uključen veći krug učesnika, a i resorna ministarstva obe zemlje pokazala su zanimanje i spremnost da se aktivno uključe u unapređenje postojećih oblika saradnje. Time je sastanku data nova dimenzija - realna mogućnost da se i neki administrativni problemi brže rešavaju.
Na sastanku je naglašena i potreba boljeg međusobnog informisanja, upoznavanje s pojedinačnim modelima i načinima uređivanja odnosa i konkretnih praksi na tržištu knjiga, a učesnici su se složili da nije neophodno da svaka sredina kreće praktično od nule ako u onoj drugoj postoje već primeri koji funkcionišu i uspešno se sprovode u praksi.
Učesnici su se složili i da svrha sastanka nije donošenje nekakvih “velikih” zaključaka ili zajedničke izjave, ali su zato dogovorili dinamiku nastavka dijaloga, kao i osmišljavanje konkretnih projekata zajedničke saradnje.
Sastanak je održan u suorganizaciji sa udruženjem Knjižni blok, a sa hrvatske strane, uz inicijatora i koordinatora Nenada Bartolčića i predstavnika Knjižnog bloka (Simona Goldstein, Seid Serdarević), te Zajednice nakladnika i knjižara (Mišo Nejašmić), prisustvovali su i predstavnici Nacionalne i sveučilišne knjižnice, Sajma knjiga Interliber i Ministarstva kulture. Iz Srbije su učestvovali predstavnici dva najveća udruženja izdavača - Zoran Hamović (Clio) i Gojko Božović (arhipelag) iz Udruženja profesionalnih izdavača Srbije, te Vuk Vukićević iz Udruženja izdavača i knjižara, kao i iz Narodne biblioteke Srbije (Dragan Purešić, Milena Đorđijević) i Ministarstva kulture i informisanja Srbije (Mladen Vesković).
Srbija je, inače, prvi put posle raspada bivše Jugoslavije, imala nacionalni štand na Interliberu, u organizaciji Narodne biblioteke Srbije i uz podršku Ministarstva kulture i informisanja. Osim NBS, koja je izložila najreprezentativnija nacionalna izdanja i sopstvenu izdavačku produkciju (oko 500 publikacija), još dvadesetak izdavačkih kuća izložilo je na 36. interliberu oko 2.000 naslova.
Nastup Srbije počeo je predstavljanjem knjige “Zvezde supermarket kulture” kulturološkinje i analitičarke medija Maje Vukadinović, u izdanju kuće Clio. Autorka je rasvetlila ključne medijske fenomene današnjice, kao što su (ne)kultura spektakla, uticaj tabloidizacije medija na stvaranje zvezda, dominantne vrednosti društava… Posebno je govorila o poziciji književnika kao medijskih ličnosti.
Nacionalni štand Srbije posetio je i hrvatski predsednik Ivo Josipović.
Među gostima Interlibera bio je i srpski pisac i pesnik za decu Ljubivoje Ršumović, koji je otvorio nedavni 58. Sajam knjiga u Beogradu, a u Zagrebu je održao predavanje “Detinjstvo je otac čovekove ličnosti” ili “Sve što treba da znamo o književnom stvaralaštvu za decu”.
(SEEcult.org)
