Japanci i Čehov
Na Devetom međunarodnom „Čehovfestu”, koji se u čast 150. godišnjice od rođenja Antona Pavloviča Čehova (1860-1904) održava na pozorišnim scenama Moskve i Sankt Petersburga, sa velikim uspehom je izvedena koreo-igra „Bezimeni otrov - Crni monah”, poznatog japanskog koreografa Džjo Kanamorija. Jubilej velikog ruskog noveliste i dramskog pisca u celom svetu se obeležava pod pokroviteljstvom Uneska (UNESCO), a u Rusiji će do 31. jula na festivalu posvećenom Čehovu gostovati 26 pozorišnih kolektiva iz celog sveta.
Na Devetom međunarodnom „Čehovfestu”, koji se u čast 150. godišnjice od rođenja Antona Pavloviča Čehova (1860-1904) održava na pozorišnim scenama Moskve i Sankt Petersburga, sa velikim uspehom je izvedena koreo-igra „Bezimeni otrov - Crni monah”, poznatog japanskog koreografa Džjo Kanamorija.
Jubilej velikog ruskog noveliste i dramskog pisca u celom svetu se obeležava pod pokroviteljstvom Uneska (UNESCO), a u Rusiji će do 31. jula na festivalu posvećenom Čehovu gostovati 26 pozorišnih kolektiva iz celog sveta.
Kanamorija je mladi ali u svetu dobro poznati stvaralac plesnog pozorišta koji je pre šest godina u japanskom gradu Nigiti oformio svoju plesnu grupu pod nazivom “Noizm”.
„Bezimeni otrov - Crni monah” je njegov balet po motivima bezumlja i mistike koje je otkrio u stvaralaštvu Čehova.
Nadahnuće je našao i novelama „Crni monah“ i „Paviljon broj šest“.
Tumačeći odnos japanskog i evropskog u sopstvenom stvaralaštvu, Kanamorija kaže da nije siguran koliki je uticaj jednog odnosno drugog podneblja na njegov rad.
“Napustio sam Japan sa 17 godina i ušao u svet profesionalnog plesa u Evropi, isprva u Holandiji, zatim u Francuskoj, tako da sam osam godina kasnije, pošto sam se vratio kući, uveliko bio evropejac u svemu - u načinu mišljenja, u prilazu plesu i pokretu. Danas, međutim, sav ovaj moj materijal je puna japanska telesnost i osim nje u meni ničeg drugog nema, sve više i više se osećam Japancem. Svi impulsi koji me sada nadahnjuju potiču iz Japana”.
On objašnjava da danas ima sopstveni metod otkrića i prezentovanja fizičkog potencijala, telesnosti.
“Do posebnog metoda smo došli stavljajući akcenat na pol. To uopšte nije evropski metod. U Evropi se stremi ka vrhu, dok mi tražimo našu vezu s duhovima predaka, sa zemljom. Čak i dok sam boravio i stvarao u Evropi, ja sam otkrivao svoj potpuno drugi tip veze s polom, budući da kao i svi Japanci nisam visokog rasta. Naša veza sa polom puca od nabijene energije, snažna je i vrlo sugestivna. Radeći kod kuće, sa japanskim plesačima, ja sam konačno shvatio tu razliku”.
Vezu između Japana i Čehova, prema tumačenju ovog koreografa, čine “bol, tama i strast prema samouništenju koji su duboko ukorenjeni u japanskoj kulturi”.
“U Čehovljevim pričama svega toga ima. Njega se i te kako tiče i potresa ga takvo pitanje kao što je bezumlje. Po oštrini kojom ta pitanja postavlja, Čehov je pravi pravcati Japanac”, zaključio je Kanamorija.
Branko Rakočević
