Javne politike u kulturi
Donosioci odluka, predstavnici lokalnih vlasti i istraživači koji se bave lokalnim ekonomskim i kulturnim razvojem u Srbiji, kao i gosti iz regiona - (Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije...), učestvovali su u Beogradu na UNESCO - UIS treningu o kulturnoj raznolikosti, javnim politikama i kulturnim industrijama. Seminar je bio namenjen pružanju stručno aplikativnih znanja za razvijanje i evaluaciju integrativnih javnih politika na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou, koje uvažavaju i tretiraju kulturne resurse kao komponente socio-ekonomskog razvoja.
U organizaciji Grupe za kreativnu ekonomiju, u saradnji sa UNESCO Institutom za statistiku iz Montreala, trening je okupio u Privrednoj komori Srbije više od 60 učesnika kojima su domaći i strani stručnjaci dali sugestije u kojim okvirima bi trebalo da se kreću javne politike kreativnog sektora, kao i metodološka pitanja u vezi sa uspostavljanjem javnih politika zasnovanih na činjenicama.
O problematici kulturnih industrija i javnih politika govorio je, između ostalih, i prof. dr Dejvid Trozbi (David Throsby) sa Makvari Univerziteta u Sidneju, savetnik UNESCO, UNCTAD, Svetske banke i drugih međunarodnih organizacija u oblasti ekonomike kulture, koji je bio i gost nedavnog prvog Foruma kreativne ekonomije u PKS.
Trozbi je, kako su saopštili organizatori, ukazao na osnovne elemente razvoja i usvajanja Konvencije o kulturnoj raznolikosti, kao i na njene osnovne dimenzije, koncepte i elemente, te na smisao održivog razvoja u svetlu Konvencije o kulturnoj raznolikosti, kao i na način na koji se mogu implementirati savremeni koncepti javnih poltika.
Na seminaru su razmatrana pitanja u vezi sa pojmom i definicijom kulture i kulturnih industrija, a posebno je istaknut značaj kulturne statistike, naročito kada je u pitanju njena primena u kulturnim i drugim javnim politikama.
Date su smernice za istraživanja i upotrebu statističkih merenja kao instrumenta za donošenje odluka u oblasti javnih politika.
U analiziranju tretmana kulture i kulturnih industrija i njenog trenutnog stanja u Srbiji i regionu, šef odeljenja za kulturu UNESCO Instituta za statistiku iz Montreala Joze Pessoa predstavio je rad, istoriju i osnovne pravce delovanja UNESCO, kao i program Instituta za statistiku.
Pessoa je govorio o mogućim načinima merenja ekonomskog doprinosa kulture i kulturnih industrija. Akcenat je pritom stavljen na promociju kulturne prozvodnje na svim nivoima, od lokalnog do globalnog, a istaknut je i značaj statističkih podataka i komparativne statistike koje olakšavaju uvid u kulturnu proizvodnju i analizu kulturnog sektora.
Najveći deo sesije bio je posvećen UNESCO Okviru za kulturnu statistiku 2009, njegovim komponentama i elementima praktične implementacije. Takođe, bilo je reči o rezultatima projekta namenjenog merenju kulturne raznolikosti i indikatorima koje je u te svrhe razvio Institut za statistiku.
Na bogatu, a neiskorišćenu bazu podataka u Srbiji ukazala je Bojana Subašić iz Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka (ZAPROKUL).
Prema njenim rečima, iako postoji veliki broj statističkih podataka o kulturnim potrebama stanovništva, koji su pritom potpuno besplatni, mali broj opština se odlučuje za njihovu upotrebu prilikom planiranja kulturnog i ekonomskog razvoja.
O lokalnom ekonomskom razvoju i kulturnim industrijama govorili su Dejan Molnar sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu i izvršna direktorka Grupe za kreativnu ekonomiju Hristina Mikić.
Molnar istakao je značaj kulturnih industrija u kontekstu brendiranja gradova i jačanja lokalne ekonomije.
Radi afirmacije kreativnosti kao novog razvojnog faktora i jačanja identiteta gradova zasnovanih na kulturnim resursima, Grupa za kreativnu ekonomiju najavila je da će u 2013. godini dodeliti nagradu opštini ili gradu koji na najkreativniji i najuspešniji način afirmiše kulturne resurse kao razvojne faktore lokalne zajednice.
Među učesnicima su bili i savetnik u Ministarstvu kulture i inforimsanja Srbije Predrag Blagojević i pomoćnik ministra poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Miloš Milovanović, kao i ambasadorka Australije u Beogradu Helena Studert kao specijalna gošća.
Seminar je realizovan kao deo projekta “Kreativna Srbija” namenjenog jačanju kapaciteta lokalnih samouprava i zainteresovanih aktera za vođenje proaktivnih javnih politika u oblasti kreativnog sektora, a organizovan je uz podršku SKGO, PKS i Ambasade Australije u Beogradu.
(SEEcult.org)