Jeleni Stojanović nagrada Lazar Trifunović za 2012.
Nagrada “Lazar Trifunović” za 2012. godinu dodeljena je Jeleni Stojanović za studiju “Situacionisti, omladinci i stripovi” povodom 26. Memorijala “Nadežda Petrović” u Čačku, čija je bila umetnička direktorka i selektorka. Najboljom izložbom u 2012. godini, prema oceni Društva istoričara umetnosti Srbije (DIUS), proglašena je “Zbirka slika druga predsednika” autora Nenada Radića, realizovana premijerno u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu, a potom u Muzeju istorije Jugoslavije u Beogradu.
Obe nagrade tradicionalno će biti uručene 14. januara u Kulturnom centru Beograda, na dan rodenja uticajnog srpskog istoričara umetnosti Lazara Trifunovića.
Žiri nagrade “Lazar Trifunović”, koji su činili Ljiljana Ćinkul, Aleksandra Mirčić i Dragan Bulatović, nagradio je Jelenu Stojanović za tekst koji je objavljen u publikaciji “Čitanka” 26. Memorijala “Nadežda Petrović”, održanog na temu “Dubok san”.
Za žiri je, kako je naveo u obrazloženju, prevladala ocena o ubedljivosti istorijske verifikacije jednog aktivističkog umetničkog pokreta, analizi istrajnosti njegovih ideja i mudrosti aktuelizacije problema “kolonizacije i spektakularizacije svakodnevice”.
Studija Jelene Stojanovć posvećena je jednom segmentu delovanja grupe Internacionala situacionista, aktivne u Evropi između 1957 i 1972. godine, njihovom kritičkom pristupu stvaralaštvu i životu, te naporima da se nađe efikasna društvena forma odbrane prava na individualizaciju svakodnevice.
Kako je autorka pronicljivo zaključila, postojalo je dobro rešenje u otporu hladnoratovskom diskursu u izvrnutoj retorici stripa, u izmeštenom kvadratu sa table popularnog konzumnog stripa koju je bilo moguće pretvoriti u oštar ironičan komentar ako se omladinci zapitaju šta tu nije po meri istorijske svesti i otkriju konzumerističku prevaru, istakao je žiri, dodajući da njenu studiju odlikuju i istraživačka pronicljivost i metodološka ubedljivost.
“Prvo stoji kao nekonformističko opredeljenje za predmet koji se držao na margini u odnosu na etablirane statuse nadrealizma ili egzistencijalizma. Drugo se potvrđuje u apsolutnom uvidu u kritičku istorijsku, socijalnu i estetičku nauku i njihove recepcije pokreta situacionista. Ono što je bila kritika hladnoratovskog diskursa, upotrebljivo je danas kao model kritike diskursa hladnog mira, a demonstrirano na poslednjem izdanju Memorijala Nadežda Petrović”, naveo je žiri.
Jelena Stojanović je i diplomirala kod profesora Trifunovića, na Katedri za modernu istoriju umetnosti na Odeljenju istorije umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu. Magistrirala je i doktorirala iz istorije i teorije savremene umetnosti na Sorboni u Parizu.
Njeno polje specijalizacije su evropska i francuska posleratna umetnost i vizuelna kultura, avangardna i neo-avangardna umetnost, kritikalna muzeologija. Radila je kao kustos Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, kao direktorka Handwerker Galerije (Itaka Koledž, SAD), kao profesorka istorije umetnosti na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, te na univerzitetima u Sidneju i u Koloradu, na Itaka Koledžu, Kornel Univerzitetu i Akademiji lepih umetnosti u Beogradu.
Jedan je od recenzenata izdanja “Contemporary Art: Art Since 1970” (Brandon Taylor, Prentice Hall, New Jersey, 2005). Takođe, organizatorka je konferencije “Colonization of Everydayness: Cold War Histories” CAA u Atlanti 2005. godine.
Dobitnica je stipendija i počasti Gete instituta i Škole za teoriju i kriticizam Kornel univerziteta, a živi na relaciji Beograd-Itaka.
Žiri DIUS, koji su činili Dragana Palavestra, Danijela Purešević i Svetlana Petrović, odlučio je da nagradu za najbolju izložbu u 2012. godini dodeli dr Nenadu Radiću, docentu istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu, za izložbu “Zbirka slika druga Predsednika” i knjigu koja je prati “Pusen i petokraka”.
Izložba “Zbirka slika druga Predsednika” i prateća sveobuhvatna knjiga rezultati su autorovog višegodišnjeg istraživačkog poduhvata na polju istorije umetnosti, ali i političke i društvene istorije, koje obuhvata celovito sagledavanje zbirke umetničkih dela koja su činila deo ambijenta vile u Užičkoj broj 15, nekadašnjoj rezidenciji Josipa Broza.
Izložbe u Galeriji Matice srpske i u MIJ predstavljaju najznačajnija dela stranih i naših umetnika, izabrana po kustoskom principu reprezentativnosti, ali su one i smišljen i znalački subjektivni izbor autora izložbe, kojim je Radić izgradio širi društveno-istorijski okvir za tumačenje ukusa i ambicija samog vlasnika, Josipa Brota Tita, istakao je žiri.
Postavke u Novom Sadu i Beogradu, kako je navedeno, pripadaju onoj vrsti izložbi koje imaju produženo i kompleksno značenje. Njihova uloga je naučna, edukativna i reprezentativna.
“Autor izložbe uspeva da koristeći muzejski materijal ovaj sadržaj prevede u dinamičnu, dramaturški opravdanu izložbenu formu. Autorski rad dr Nenada Radića predstavlja primer funkcionalne prezentacije naučnih i teorijskih stavova široj publici sa ambicijom da je motiviše, edukuje i uputi u estetske i kulturološke probleme sopstvenog nasleđa. S druge strane ona opravdava savremeni pristup muzejskim postavkama koje objedinjuje projekcija prema prošlosti i budućnosti”, naveo je žiri DIUS-a.
Nenad Radić je diplomirao, magistrirao i doktorirao na Odeljenju istorije umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, gde predaje muzeologiju i istorijske modele muzealizacije. Bavi se istorijom i teorijom kolekcionarstva, kulturnom istorijom modernog doba, kao i modernom i savremenom umetnošću. Od 2002. do 2004. bio je kustos Likovne zbirke Josipa Broza Tita u MIJ.
(SEEcult.org)
