Jelina posla
Umetnica Jelena Mijić predstavlja se od 16. jula u Uličnoj galeriji u Beogradu izložbom “Jelina posla” koju je osmislila u pauzama raznoraznih poslova koje radi da bi obezbedila osnovne egzistencijalne uslove.
Po obrazovanju slikarka, Jelena Mijić radi kao galeristkinja, producentkinja i menadžerka u kulturi, konobarica i šankerica, ponekad kao fotograf, povremeno radi i kreativne radionice sa decom, već nekoliko godina je i radio voditeljka, a svakih par godina deo je tima koji organizuje umetnički rezidensi na portugalskom ostrvu Madeira. Kada se prijavila na konkurs Ulične galerije za izlaganje, kako je navela, imala je “neku skicu skice ideje”, a želela je da natera sebe da se “malo vrati takozvanom autorskom radu”.
“Kada su objavljeni rezultati krenula je da me trese ozbiljna trema, jer nisam izlagala samostalno, ni pravila novi rad skoro tri godine, a skontala sam i da je ideja sa kojom sam se prijavila teško predstavljiva u prostoru Ulične.
Prilikom raznih prošlogodišnjih selidbi, naletela je na vizitkarte koje je dobila u toku boravka u Njujorku 2017. godine od raznih ljudi iz sveta umetnosti kojima je predstavljala svoj rad, kao dobitnica nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos”.
“Oni koji bi se iz nekog razloga zainteresovali, ostavljali bi svoj kontakt u vidu vizitkarte, uz obaveznu parolu ‘Keep me updated’ ili ‘Let's stay in touć’. Naravno, ne samo da sam bila dovoljno lenja, da nikada nikom ne pošaljem ništa o tome šta radim, već smatram i da je to prilično besmisleno. Ipak poželela sam da nešto sa tim vizitkartama uradim, da ih iskoristim bar za neke crtežčiće, jer u poslednje vreme imam ponovo poriv da žvrljam i to pogotovo dok sam na svojim radnim mestima i zadacima. Zašto se ne bih javila tim ljudima ‘vlasnicima’ kartica i izvestila ih šta radim, kao što smo se i dogovorili?”, navela je Jelena Mijić povodom izložbe u Uličnoj.
U međuvremenu joj se, kako je dodala, razbistrilo o čemu bi sve mogla da piše u tim pismima.
“Pisaću o raznim stvarima kojima se bavim, od kojih zarađujem i u koje se ulažem. Biće to kafana, galerija, radio, radionice sa decom, MultiMadeira i ples. Neke stvari su upadale i otpadale, i završilo se na ovome. Često me ljudi pitaju da li moram da radim sve što radim ili radim toliko zato što to želim. Istina je da trenutno možda i ne bih morala baš toliko da radim, ali takođe i da i sa svim ovim poslovima i još nekim sitnim anganžmanima koji tu i tamo ulete, ne bih mogla da priuštim da plaćam stan po komercijalnoj ceni u Beogradu, a srećom već godinu dana živim u stanu prijatelja po vrlo simboličnoj ceni i istim takvim troškovima. Takođe je istina da nikad nisam želela ‘pravi posao’, koji bi mogao biti samo jedan jer se plašim da bih izgubila slobodno vreme i zakopala se na jednom mestu.
Elem, još uvek mi se veoma retko dešava da neki od radnih zadataka ili obaveza ispunjavam sa tegobom, ali sam očigledno upala u zamku da radim non-stop i da samo trčim iz jedne stvari u drugu, iako volim sve stvari koje radim. Neću ovde da smaram sa opisom svake od ovih stvari i aktivnosti pojedinačno, ako nekog zainteresuje može lako da istraži. Niti mi je bila ideja da se hvalim, niti da kukam. U stvari, najviše sam se plašila da ne ispadne kao neki lament kako je nama umetnicima najteže i kako ne možemo da živimo od onog za šta smo se školovali. Samo sam želela da predstavim stanje stvari, a verujem da je i mnogim drugim ljudima, neovisno koje su profesije jednako, a mnogima i mnogo gore. Ono što je sad već sasvim izvesno jeste da nema šanse da ovako živim čitav život. Trenutno je OK, ali kad zamislim sve ovo isto za 10-ak godina, a ne vidim šta bi se tačno moglo promeniti, hvata me panika. Ozbiljno sam počela da maštam o tome da se vratim u selo i tamo radim manje-više sve ovo isto, da napravim mini kulturni centar sa aktivnostima i za decu, rezidensijem i nekom jednostavnom kuhinjom i kafanom, da ljudi dođu da se odmore i rade ono što im prija, ali da pre svega budem domaćica”, navela je Jelena Mijić.
Što se tiče same izložbe, otvarala su se razna pitanja, a mogućnosti su se stalno umnožavale. Pitala se koji medij da koristi, da li da slika slike, da li da to budu samo dokumentarne fotografije, ili da budu portreti, da pozira i još više glumi svoje uloge, da li je to onda izložba autoportreta, čime hoće da se bavi uopšte, kako da uključi te tekstove, da li da ih stavi u prvi ili drugi plan, da li možda da ima tekst na staklima, kroz koja se gledaju i radovi… Pojavio se i strah od pisanja – htela je da to sve zvuči lično, skoro kao iz dnevnika, a nepatetično i razumljivo…
“Jednu noć pred spavanje sela sam i stavila sve na papir, skicu čitave izložbe, sve se odjednom posložilo. Odbacila sam tekstove i vizitkarte u potpunosti, osim što ću da napravim jedan komplet svojih koji će se deliti na otvaranju, a s obzirom da ne stižem da naslikam prave slike, a ne bih ni imala gde da ih radim, a uradiću digitalne slike, za svaku navedenu stvar po jednu. Ostala tri izloga popuniće kalendar, kolaž crteža na rizlama koje uglavnom radim dok sam u Remontu i crteži na računima koje radim u Guvernanti, da bih malo zadovoljila potrebu za crtanjem i slikanjem. To je bilo pre nekoliko meseci, ostalo je samo da sve to izvedem i naravno da sam na kraju upala u cajtnot i sve uradila za nekoliko dana, jer kako bi i moglo biti drugačije, pored svog tog Jelinog posla?”, navela je Jelena Mijić, koja je rođena 1989. godine u Novom Sadu, odrasla je u selu Bukovac, a završila je osnovne i master studije slikarstva na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu.
Članica je umetničkog fotografskog kolektiva “Belgrade Raw”. Izlagala je na više samostalnih i grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Od 2013. godine deo je organizacionog tima MultiMadeira, internacionalnog rezidencijalnog programa na portugalskom ostrvu Madeira. Od 2017. deo je uredničke redakcije radio emisije Sceniranje, koja se bavi umetničkom i kulturnom scenom u Srbiji. Dobitnica je nagrade “Dimitrije Bašićević Mangelos” za 2017. godinu. Alumnistkinja je “RU Unlimited” u Njujorku i “Sound Development City” umetničke ekspedicije.
Izložba "Jelina posla" u Uličnoj galeriji biće otvorena do 6. avgusta.
(SEEcult.org)
