Jestiva književnost Vojislava Despotova
Neke se knjige gutaju u dahu, a kad se pročitaju - dobijaju počasno mesto u našim ličnim bibliotekama. Druge se pak jedva svare, pod uslovom da se pre toga ne odustane od njih. Nije li to dokaz da književnost može biti jestiva, da može biti delicija u koju su, sa mnogo pažnje, na osnovu neobične priče/recepta, umućena sva poznata slova i neke nepoznate misli. Tako je mislio i Vojislav Despotov, jedan od najavangardnijih srpskih pesnika, kada je 1997. godine u listu “Nezavisni” objavio deset tekstova koji su tematizovali “jestivu književnost”, odnosno bavili se gastronomskim bojama svetske književnosti.
Dvadeset dve godine nakon pesnikove smrti, Gradska biblioteka “Žarko Zrenjanin” iz njegovog rodnog Zrenjanina objavila je nedavno pod njegovim imenom knjigu “Književni kuvar ili jestiva književnost”. Urednik izdanja Dušan Jakovljev sabrao je u njoj pomenute tekstove kojima su, zahvaljujući porodici Despotov, dodati još neki. Knjigu je zanimljivim ilustracijama bogato opremila Nela Tatalović.
Iz pera neprikosnovenog bečkerečkog hedoniste i vrsnog kozera pred čitaocem je “švedski sto u holu Aleksandrijske biblioteke”, kaže pisac pogovora, satiričar Dušan Pop Đurđev. Zapravo, to je niz kratkih gastro vinjeta 24 autora koji su svoja i tuđa kulinarska umeća ugradili u svoja dela. Među njima su: Gete, Bodler, Singer, Ginter Gras, Alfons Dode, Markiz de Sad, Homer, Henri Miler, Edgar Alan Po, Herman Melvil, Milorad Pavić, Andrić... I jedina žena među njima - Margaret Jursenar.
“Recepti koji se mogu naći u nekulinarskim knjigama, na stranicama lepe književnosti, skriveni među junacima i zapletima, svi su upotrebljivi, jestivi i strukturalno kalorični”, piše na početku knjige, a onda slede pikante priče o ljudskim ukusima i običajima kada je hrana u pitanju...
Hleb premazan svetlošću
Iz knjige “Deadeye Dick”, američkog pisca Kurta Vonegata (Đoka oštra oka, u prevodu Vojislava Despotova), koja donosi priču o porodici iščašenih karakera: ocu propalom slikaru koji je bio prijatelj Adolfa Hitlera iz mlađih dana, majci koja nikada ništa u životu nije radila i dvojici sinova, od kojih je jedan direktor nacionalne TV mreže i ljubitelj žena, a drugi bespolno biće i ubica, stižu recepti za “Kukuruzni hleb”, “Haićansku ribu u kremu od kokosa” te “Jaja a la Rudi Vols”.
Tajna Vonegatovog “Kukuruznog hleba” je delom i u postupku posle pečenja, kada se topao hleb umotava u salvete. Riba u kremu od kokosa progovara haićanskim jezikom samo ako osnova sosa nastane od dve šolje rendisanog kokosa koji se stavi u gazu preko lonca, a potom se zalije vrelim mlekom koje se na koncu procedi. U tom sosu pomno se onda brčka sveža haićanska riba. Nešto jednostavnija gastro tajna krije se u receptu s pomenutim jajima a leži u spanaću i oraščiću, beleži Despotov iz jednog od odlomaka “Đoke oštra oka”.
Koviljčanin Stevan Pešić, autor knjige “Katmandu”, zaslužan je za recepte “Tibetanske palačinke” i “Hleb sa svetlošću”. Pešić piše da su tibetanske palačinke “velike i debele, posute medom, pekmezom ili šećerom, a onda punjene voćem.”. U istoj knjizi, zahvaljujući Despotovljevoj belešci, otkrivamo da od Katmandu hleba premazanog sunčevom svetlošću nema ničeg slađeg, naročito ujutro.”
“Deformacija stvarnosti, uspon fašizma i militarizma u malograđanskom miljenu, kritika zapadnjačakog društva i antikomunizam, groteska i majstorsko žongliranje s ambivalentnim vrednostima, glavne su odlike obimnog dela Gintera Grasa”, piše Vojislav Despotov o ovom nemačkom piscu iz čijeg je dela “Lambur” izdvojio dva intrigantana recepta. Tajna ”Špikane braveće plećke sa kruškama” je u zelenim mahunama, dok je za drugi recept najbolje objašnjenje njegov naslov “Krupna riba u pepelu”.
Pisac “Jada mladog Vertera” i “Fausta”, nekoliko zanimljivih recepata ostavio je u knjizi “Putovanje u Italiju”. Despotov ih beleži kao: “Tirolska kaša”, “Nemački valjušci od kukuruza i heljde”, “Južnotirolska varijanta valjušaka”. Gete u ovoj knjizi na jednom mestu primećuje kako su kukuruz i heljda kojom se hrane glavni uzrok bledoće Južnih Tirolaca.
Jursenar kuva u “Osmehu Kraljevića Marka”
Jedina žena među koricama ove knjige je Margaret Jursenar koja u “Osmehu Kraljevića Marka” ostavlja recept naslovljen “Riba sa pilavom i prilogom”. Jursenar kaže: “I tako napuniše kotaricu ribom jezerskim medom zalivenom i grožđem korintskim, pilavom u vinovo lišće umotanim, sirom od ovce nemrčene i kolačima od badema”.
U nastavku “Jestivog kuvara”, pisac fantazmagorične proze Milorad Pavić zabeležen je pod čak četiri šifre, koje je Despotov pronašao u Pavićevom delu “Unutrašnja strana vetra”: “Posuvraćeni losos”, “Jelenje pečenje u crevu”, “Testo nadeveno školjkom” i najzabavniji recept “Riba sa bocom crnjaka”, koji glasi ovako: “Odabrati krupniji primerak ribe, najbolje iz reke koja teče s juga na sever. Ribu očistiti, posoliti i u utrobu položiti otvorenu bocu crnjaka tako da vino, prilikom pečenja u rerni, može da ispari. Sud sa ribom ovlaš premazati uljem i peći u rerni dok ne porumeni”.
Veliki poljski pijanista Artur Rubinštajn, prefinjeni tumač Šopena i španskih kompozitora, u svojim memoarskim delima “Godine moje mladosti” i “Moje mnoge godine” ostavio je recepte za “Palačinke sa kavijarom” i za argentinski specijalitet “Jugo de carne”. Ovaj drugi podrazumeva stavljanje sveže govedine pod presu da bi se iz nje iscedila sva moguća krv, koja se potom kuva do vrenja. Dodaje joj se onda dosta crnog bibera, soli, nekoliko kapi ulja i majorana, a mogu i drugi začini po želji, kaže Rubinštajn, ne primer ljuta paprika. Specijalitet se služi topao, u šoljama. Rubinštajn otkriva da je to konzumirao uvek pre svojih koncerata, jer je ukusno i okrepljujuće.
Recept “Jauzna” novosadskog pisca, slikara, muzičara, multimedijalnog umetnika, legende novosadske i jugoslovenske avangarde Branka Andrića Andrle neprepričljiv je u skladu sa Andrlinom performerskom dušom - on se prosto mora pročitati na stranicama “Jestivog kuvara”.
Kamasutrina vrapčija jaja i bivolji maslac
U nastavku, Despotov proučava Bibliju i “Tartarena Taraskonca” svog francuskog brata-hedoniste Alfonsa Dodea. Iz Biblije, a u kontekstu jestive književnosti, Despotov uzima recept za “Uskršnje jagnje/jare” koje se služi uz obareno gorsko bilje. Pisac “Pisama iz mog mlina” sve upotpunjuje svojim “Hlebom u ključaloj vodi” (tajna je u belom luku, lovorovom listu i majčinoj dušici), te “Blagoj čorbi od belog luka” - nema tajne, beli luk sve razotkriva.
Negde na sredini Despotovljeve knjige našao se i recept za jačanje polne moći. Ništa “viagra” i ostale trice. Samo prirodno stiže iz pera indijskog pisca Vatsjajana koji je u knjizi “Kamasutra” sabrao sva znanja o Kami - bogu ljubavi. Evo jednog od prigodnih recepata za jačanje polne moći: “... Mleko pomešano sa šećerom u kojem se skuhaju mošnice ovna ili jarca takođe jačaju polnu moć” i “Ako čovek pomeša rižu s vrapčijim jajima, pa ukuha tu smesu u mleko, doda bivoljeg maslaca i meda i popije propisanu količinu, učinak će biti isti”.
Da spremanje zelene salate može biti remek delo uverava nas recept Johanesa Marija Simela, austrijskog pisca lakšeg žanra iz njegovog dela “Može i bez kavijara”. Simel otkriva da je štos u prstohvatima, ali i u vlašcu, gorušici, pavlaci i kuvanom jajetu. U tom istom delu prilaže i recept za “Tople hlepčiće sa lososom” i “Bubrežnjak sa šampinjonima” koji potvrđuju da može i bez kavijara.
Hašiš u lisnatom i omlet sa kokainom
U knjizi se našao i Šarl Bodler. U njegovim receptima nema cveća zla, ali zato u njegovim “Veštačkim rajevima” ima jedan epohalan recept: “Hašiš u listatom testu” – za četiri osobe! Štos je u “davamesku”, pekmezu od hašiša. U rangu ovog recepta je recept Denija Laferijera, za koga Despotov kaže da je “američki prozaista o kojem ništa ne zna”. U svom delu “Kako voditi ljubav sa crncem” Laferijerova junakinja, gospođica Snob, pravi “Omlet sa kokainom”. Evo recepta za dve osobe: “ Napraviti u tiganju klasičan omlet, servirati na tacne i posuti omlet kakainom.”.
U nastavku ove gastronomski originalne i nadasve duhovite knjige slede recepti američkog pisca Viljema Sarojana za kuvano jaje iz knjige “Tata ti si lud”, i “Piščev pirinač” iz iste knjige. Ti recepti su potpuno obični, ali odmah potom uslediće jedan krajnje bizaran jer dolazi od pisca od koga smo navikli na teški blud. Recept je bizaran, jer stiže u potpuno hrišćansko-asketskom ruhu: “Mrvice na maslacu” u knjizi “Justine ili nedaće krepkosti” ispisuje lično Markiz de Sad.
Pisac koji je umeo da čita znakove pored puta u svojoj priči “Mila i prelac” ispisao je recept za “Beli hleb sa solju i paprikom”. Ivo Andrić kaže: “Raspoloviti veknu belog nemačkog hleba, prvu polovinu pojesti, a od druge otkidati velike komade i umakati u mešavinu soli i paprike na dlanu”.
Za poslasticu koja sledi na stranama Despotovljeve jestive književnosti zaslužan je Isak Baševis Singer, koji u priči “Ogledalo” otkriva recept za “Sabat kolač”. U njega idu: “naprstak šerbeta, svinjska mast, obredno vino, med, menstrualna krv, brašno, jaje sa zametkom i so”. Singer kaže da je kolač namenjen muževima i da se priprema u tajnosti. Finale treba da izgleda ovako: “Potpali vatru na dan sabata i ispeci tu smešu na užarenom ugljevlju. Zatim pozovi muža u svoj krevet i nagovori ga da pojede kolač koji si ispekla.”, stoji u “Ogledalu”.
Prvi među pesnicima, slepi Homer, u svojoj je “Ilijadi” dao recept za napitak zvani “kikeon”. On se sastoji od crnog vina, ječmenog brašna, meda, kozjeg sira i mirisnih trava koje se dodaju po želji. Preporuka je da se uz ovo jede crni luk.
Kupiti konzervu, otvoriti i jesti
Za pomalo dosadnjikave američki doručak, ručak i večeru bio je zadužen Tomas Vulf, pisac dela “Pogledaj dom svoj anđele”. Na meniju su se našli: “Mozak sa jajima”, “Pečene jabuke”, “Veliko goveđe pečenje”, “Mlad zadimljen kukuruz u klipu” i “Krupan grah na maslacu”, plus “Vruća zobena kaša.” Tek nešto malo originalniji od svog zemljaka Vulfa, bio je jedan drugi Amerikanac, pisac “Rakove obratnice” Henri Miler. Baš u tom svom delu govorio je da je “Eugenova juha za svaki obrok” - zakon. Jednostavna je: voda, luk, paradajz, razne vrste povrća, mast, so i biber. Gotovo.
Američki kantri pevač i autor Tom T. Hal, pisac kratkih priča, u jednoj od njih dao je recept “Sendviča sa kobasicom”. Recept nije vredan pomena, jer glasi otprilike ovako: ispržiti kobasice, staviti u hleb, dodati krastavac, paradajz ili nešto drugo i jesti. Iz nekog razloga, Hal tvrdi da sve to najbolje ide sa hladnim mlekom.
Mnogo, ali mnogo orginalniji i duhovitiji recept od prethodnog, za koji bi Englezi rekli “Epic!”, a Nemci “Wunderbar!”, napisao je Mihajlo Pantić u “Vonderu u Berlinu”. Za recept naslovljen “Konzerva sa gotovim jelom” potrebno je: “Kupiti konzervu sa bilo kojim gotovim jelom. Konzervu staviti u toplu vodu (ne vrelu), da se jelo podgreje. Ključem otvoriti konzervu. Može se jesti iz konzerve ili pak iz tanjira.”
Odmah ili posle tri godine
Dva znatno kompleksnija recepta na kraju knjige “Književni kuvar - jestiva književnost” dali su Edgar Alan Po i Herman Melvil. Melvilov “Paprikaš od dagnji”, u kojem je zbunjujući dodatak usoljeno svinjsko meso, Despotov je našao na stranama kultnog “Mobija Dika”, dok je morsku poslaticu Edgara Alana Popa “Sušeni mekušac” izvukao iz njegovih “Doživljaja Artura Gordana”.
“Sušeni mekušac” je dobio čast da zatvori ovo gastronomsko putovanje po svetskoj književnosti. Ponajviše zbog svoje bizarnosti: “Četiri mekušca oprati i skuvati, ne previše. Zakopati ih potom u zemlju na četiri sata, ponovo prokuvati, pa sušiti na vatri ili na suncu. Mogu se jesti odmah ili čak posle dve-tri godine. Sušene mekušce iseći i služiti kao meze. Začiniti po želji.”
Prijatno...
Snežana Miletić/SEEcult
