Jubilej DOB-a uz protestni nastup Horkestra
Dom omladine Beograda proslavio je 18. oktobra svečanom akademijom pola veka postojanja, a deo programa izveden je ispred te gradske ustanove kulture, u znak protesta samoorganizovanog hora Horkestar i “nepristajanja na ucene i (auto)cenzuru“.
Svečanoj akademiji povodom 50 godina DOB-a prisustvovao je gradski menadžer Goran Vesić, ističući u pozdravnom govoru da je istorija DOB-a “istorija napretka, promena, progresa i pomeranja granica”.
“U ovom zdanju je Marina Abramović imala svoju prvu izložbu, ovde je osnovan džez festival, ovde su bile i neke od najsmelijih projekcija na Festu, ali i skupovi na početku demokratskih promena. Dom omladine bio je i ostao ventil, mogućnost da se neke stvari kažu i da se nešto u društvu promeni”, rekao je Vesić, preneo je Beoinfo.
Dragan Ambrozić, Goran Vesić i Marko Stojanović, foto: Beoinfo
Vesić je poželeo DOB-u da i dalje bude hrabra, da se suprotstavlja opštoj komercijalizaciji kulture i da omogućava mladim ljudima da predstavljaju ono što znaju.
“U tome ćete imati potpunu podršku grada”, poručio je Vesić povodom jubileja DOB-a, otvorenog 18. oktobra 1964. godine.
V.d. direktora DOB-a Marko Stojanović rekao je da su tu kuću od prvog dana postojanja najviše krasili preduzimljivost i kreativnost ljudi u oblastima kulture, obrazovanja, vaspitanja i zabave, a kako je istakao, najvažnija ideja vodilja bila je sloboda – izražavanja, učenja i eksperimenta.
Kao centralni događaj muzičkog dela programa svečane akademije bio je najavljen Horkestar, ali je taj samoorganizovani alternativni hor i orkestar odlučio da ne nastupi na svečanosti pred gradskim čelnicima, izražavajući time protest zbog zahteva da promeni planirani repertoar.
Foto: Ana Zulević
Horkestar je istakao da su sloboda govora, prihvatanje različitosti i podržavanje marginalizovanih grupa, koje promoviše kroz autentičan vid uličnog aktivizma, bile vrednosti koje su već pola veka bile prepoznatljiv deo i imidža DOB-a kroz koji su stasavale mnoge generacije.
„Kao što je i sam DOB naveo u najavi jubileja ’njegov značaj je nemerljiv, kao pokretača kulturnih zbivanja u Beogradu, Srbiji i regionu, kao uporište drugačijeg pogleda na stvarnost, kao mesta na kome se okuplja kreativni potencijal naše zemlje. Uvek u potrazi za novim granicama, spreman na nemoguće, smeo u otkrivanju novih mogućnosti... Upravo zbog toga iznenađuje odluka v.d. direktora ove kultne ustanove koji je u poslednjem trenutku zahtevao izbacivanje sa repertoara pesama Magla, Hoću da budem loš i Sinoć si sanjao da si pas, uz obrazloženje da ’nema politike’!!!“, naveo je Horkestar.
Time je, kako je saopšteno, direktno obesmišljen nastup Horkestra, budući da su te pesme srž tog hora i njegovog aktivizma.
Odgovor Horkestra bio je da „umesto cenzurisanog nastupa pred zvaničnicima Grada ’nepodobni’ program izvede svojim sugrađanima na platou ispred DOB-a“.
„Nepristajanjem na ucene i (auto)cenzuru Horkestar je podsetio da je svaka odluka važna za očuvanje vrednosti koje se u poslednje često zaboravljaju“, navedeno je u saopštenju.
Izložba povodom 50 godina DOB-a, foto: Beoinfo
DOB-u je jubilej čestitao i gradonačelnik Beograda Siniša Mali, navodeći da je taj kulturni centar “imao veliki uticaj na generacije koje su u njemu odrastale”.
“Važno je da mladi ljudi imaju prostor gde mogu kvalitetno da provode vreme i da uživaju u kulturnim događajima. Znam da imate veliki kreativni potencijal, a na nama je da vam damo podršku da taj potencijal i razvijete. Verujem da će kulturne manifestacije zauzimati sve značajniju ulogu u društvenom životu našeg grada”, naveo je Mali u pisanoj čestitki.
U prostoru DOB-a održavane su neke od najbolјih gradskih rokenrol igranki 60-ih, Beogradski džez festival osnovan je 1971, FEST je od početka baš u tom bioskopu imao svoje najsmelije, ponoćne projekcije, Marina Abramović je imala prvu izložbu, Dobrica Ćosić je 70-ih počeo da okuplјa prvi Odbor za lјudska prava, na Maloj Puli su uvek bili predstavlјani najbolјi jugoslovenski filmovi, tokom 80-ih su učestali važni domaći rokenrol koncerti - od EKV do Džonija Štulića, beogradska bluz scena je našla svoj dom, podržan je prvi SOS tele-apel za žrtve porodičnog nasilјa, pomognuto je osnivanje omladinskog televizijskog OK kanala, koji je postao Treći kanal (3K) RTS-a, program Radija B92 emitovan je gotovo 15 godina… Devedesete su inače bile burne političke godine, te su osnivačke kongrese u DOB-u imale razne stranke i organizacije.
Posle rekonstrukcije
Početak 21. veka protekao je u znaku rekonstrukcije DOB-a, pa je najviše programskih inicijativa bilo usmereno na unutrašnju modernizaciju i osavremenjavanje – od ponovnog pokretanja Beogradskog džez festivala 2005, koji je sada jedna od manifestacija od posebnog značaja za grad Beograd, preko mnogobronih novih filmskih, muzičkih i pozorišnih festivala, besplatnih radionica koje slede nekadašnju ideju besplatnog Omladinskog univerziteta, do podsticajnih tribinskih programa koji razvijaju društveni dijalog u novim okolnostima.
Današnji Dom omladine, kako ističu u tom centru, ima više od 1.600 programa godišnje, što je pet do šest dnevno, a više od 400.000 posetilaca na svim svojim programima.
U DOB-u su posebno ponosni na besplatne obrazovne programe i radionice koje omogućavaju mladima da kvalitetno provedu slobodne vreme učeći na zabavan način, razvijajući kreativnost i upoznajući se i koristeći najsavremeniju tehnologiju.
(SEEcult.org)
