Jugoslovenski oproštaj od Branka Cvejića u JDP-u

Kolege i prijatelji iz Srbije i regiona oprostili su se 7. oktobra u Jugoslovenskom dramskom pozorištu (JDP) od istaknutog glumca i nekadašnjeg upravnika tog teatra Branka Cvejića, u prisustvu njegove porodice i mnogobrojnih poštovalaca.

Direktorka JDP-a Tamara Vučković Manojlović pozvala je prisutne da minutom ćutanja odaju poštu čoveku koji je “posvetio ceo radni i životni vek radu u pozorištu” - prvo kao glumac, od 1967. godine stalni član JDP-a, u kojem je odigrao više od 50 uloga, a zatim kao saradnik i pomoćnik direktora Jovana Ćirilova, pa operativni direktor i na kraju direktor  (2002-2012).

Ističući da su Cvejićeva “posvećenost, energija i ljubav prema pozorištu u svim tim ulogama održavali” JDP na visokom umetničkom nivou”, ona je podsetila da je Cvejić u bogatoj glumačkoj karijeri ostvario više od 120 uloga u pozorišnim predstavama više kuća, filmovima, tv serijama i dramama.

O saradnji i prijateljstvu sa Cvejićem su na komemorativnom skupu, održanom u odloženom terminu, govorili i umetnički direktor JDP-a Gorčin Stojanović, reditelji Rajko Grlić (Zagreb), Slobodan Unkovski (Skoplje), Dino Mustafić (Sarajevo), dramska autorka Biljana Srbljanović i glumci Svetozar Cvetković, Vojislav Brajović, Branka Petrić i Bogdan Diklić.

Gorčin Stojanović je ocenio da je Cvejićeva uloga Baneta Bumbara u seriji “Grlom u jagode” označila veliki preokret u načinu igre na televiziji, pa i uopšte u glumištu.

“Onako kako su Srđan Karanović i Rajko Grlić zamislili taj lik i onako kako ga je Cveja oblikovao, domaštao, to je bilo nešto što je preokrenulo neke uzuse i postulate. Mi to zovemo ‘ispod tona’ ili svedena glumačka sredstva, on tu ne pravi nikakve ukrase, ali ima onaj prirodni vibratio unutrašnjeg bića koji izlazi napolje onda i kako on odluči da to bude. A u istom tom vremenu igra renesansnu, pomalo raskalašnu komediju ‘Dundo Maroje’ i to lik Petrunjele, što je bila jedna od prvih ženskih uloga koju je igrao muškarac u našem glumištu”, izjavio je Stojanović.

Ističući da je Cvejić odlučio da svoj glumački dar stavi na oltar JDP-u kao upravnik, Stojanović je rekao da je sreo mnoge upravnike, ali “ni jednog koji je do te mere bio odan svojoj kući, ali samozatajno, koji ne nastoji da se to primeti, naprotiv, čak skriva svoj značaj, veličinu i snagu”.

Dino Mustafić je istakao da mu je Cvejić bio blizak prijatelj i saradnik.

“Bio je među prvima u regionu koji je povezivao ljude. Bio je moralan, konzistentan, principijelan. Ni u najtežim raspravama nikada nije rekao reč koja bi bila višak. Kada je bio ljut zbog nekog pogrešnog procesa znao je da bude, uz tu ljutnju, neverovatno ironičan, duhovit i šarmantan. Uradio je mnogo za svoje pozorište, da ostane jugoslovensko i onda kada je Jugoslavija nestala. Nema gde nije gostovao sa svojim pozorištem od Triglava do Đevđelije, nema šta nije učinio da naš zajednički kulturni prostor ostane ono što je bila jedna jugoslovenska kultura i umetnost”, naglasio je Mustafić.

“Bio je prava ljudina, mi bi u Sarajevu rekli prava raja... Cveja će za nas uvek biti onaj Beograd kojeg volimo...”,  dodao je Mustafić.

Biljana Srbljanović skrenula je pažnju na Cvejića kao “borca, građanina, učesnika svih protesta”, rekavši da su široko poznate njegove legendarne uloge, ali da se manje zna o njemu kao o “hrabrom čoveku sa jasnim moralnim načelima, intelektualcu i antiratnom aktivisti, koji je sa svojom Vesnom bio diskretno prisutan na svakom važnom građanskom skupu ili tribini protiv nacionalizma, mržnje ratova, razaranja, šovinizma, homofobije, generalne nejednakosti među ljudima”.

Potom je pročitala završnu scenu iz poslednje predstave koju je Cvejić pripremao početkom proteklog leta (Sitnice koje život znače) i za koju je, kako je rekla, želeo da bude vrhunac njegove karijere. Lik Čezare, koji kao da je pisan baš za njega, u toj sceni već teško bolestan nabraja šta sve voli u životu.

Slobodan Unkovski, u nadahnutom tekstu koji je pročitao glumac Marko Janketić, napisao je da su se Cvejić i on znali skoro 40 godina.

“Bio je jedinstven i poseban... Druženje s njim je bilo kao vrtlog pozorišne strasti, erupcija otvorenog mišljenja, žustre svađe s najbližima, radost vođenja pozorišta, uvek u centru umetničke eksplozije...”, porčuio je Unkovski.

“Velika je bila Cvejina strast za pozorištem, njegova energija, ambicija i potreba da kontroliše razvoj i proces rada. JDP je tada, a i uvek kada je bilo u dobroj formi, bilo mesto gde se gaji pobednički duh, gde nema nepremostivih prepreka i nemogućih zahteva”, istakao je Unkovski, prisetvši se kako mu je Cvejić obezbedio pravi avion na sceni za predstavu “Nije smrt biciklo”, kako je obilazio ministarstva i sponzore da nađe sredstva za predstave, kako je izgarao tokom izgradnje JDP-a posle požara, ali umeo i da odvoji ceo dan da posete Batu Živojinovića i probaju da ga nagovore da prihvati ulogu.

“Cveja, moj prigušeni sanjar, realista koji nije baš voleo realistično pozorište, a još manje real politiku. Ovde smo danas svedoci - u našoj šumi palo je jendo veliko drvo”, poručio je Unkovski.

Rajko Grlić je opisao atmosferu sa svadbe Branka Cvejića i njegove supruge Vesne na Hvaru 1970. godine i kako su posle pratili njegovog oca, operskog pevača Žarka Cvejića na brod, gde se zatekla klapa Vela Luke, pa je Cvejić stariji ceo sat pevao sa njima, a putnici se nisu žalili što brod kasni sa polaskom.

“Cveja je sedeo sa strane, sa smeškom i sreće i zadovoljstva i nelagode. Taj osmeh koji u sebi skriva neverovatnu skromnost, to je nešto što je Cveju pratilo ceo život. Bio je retko samozatajan glumac Inače je veliki deo glumačkog bića ego. A Cveja je bio skroman, divan, dobar čovek. Tako ću ga pamtiti”, rekao je Grlić.

O sećanjima na dragog kolegu i prijatelja govorili su i glumci Svetozar Cvetković, Vojislav Brajović i Branka Petrić, dok je Bogdan Diklić poslao tekst, koji je pročitao mladi glumac Joakim Tasić.

Uz fotografije i inserte iz Cvejićevih predstava, filmova i serija, emitovani su i delovi njegovih TV intervjua, u kojima je govorio o svojoj generaciji “Bojanovih beba”, atmosferi u JDP-u, svom odnosu prema Jugoslaviji, mukama i lepotama upravnikovanja.

Komemoracija je završena dugim aplauzom pred Cvejićevim velikim foto-portretom koji je ispunio ceo zadnji zid pozornice JDP-a.

(SEEcult.org)