• Search form

28.05.2018 | 23:37

Kadriranja šezdeset osme

Kadriranja šezdeset osme

Muzej Jugoslavije, u saradnji sa Arhivom Jugoslavije i Centrom za kulturnu dekontaminaciju, predstavlja od 3. juna izložbu “Kadriranje šezdeset osme”, posvećenu studentskom protestu 1968. godine u Beogradu - pola veka nakon jednog od najburnijih događaja u socijalističkoj Jugoslaviji o kojem se još uvek može pronaći nedovoljno poznat i neistražen dokumentarni materijal.

Fotografije Tanjugovih fotoreportera i izveštaji koje je doživotni jugoslovenski predsednik Josip Broz Tito dobijao svakodnevno, ukrštaju se kroz izložbu u CZKD-u dramatičnoj priči o oslobađanju utopijske energije, munjevitom prodoru u političku sferu, artikulisanju političkih zahteva, zbunjenoj moći, neostvarenim mogućnostima i kontradikcijama jugoslovenskog socijalizma, naveo je Muzej Jugoslavije povodom izložbe, čiji su autori Tatomir Toroman i Momo Cvijović.

Izložba bi trebalo da pomogne da se studentski protest 1968. godine bolje kontekstualizuje, još jednom sagleda i analizira.

Dok su studenti i profesori izrazili podršku Titu u “istorijskoj borbi”, služba bezbednosti je ocenila da je reč o najreakcionarnijim snagama čiji je cilj promena sistema i smena rukovodstva:

Mi, studenti i profesori Beogradskog univerziteta, poveli smo borbu držeći se Tvoje misli da treba preći sa reči na delo. Ciljevi ove naše borbe su: istinsko sprovođenje i razvijanje samoupravljanja u svim oblastima našeg društva, dosledno i energično ostvarivanje mera društvene i privredne reforme, poboljšanje položaja i jačanje uloge radnog čoveka u našem društvu. Mi smo jedinstveni u toj borbi. Dajemo punu podršku istorijskoj borbi koju vodiš i uveravamo te da smo sastavni deo progresivnih snaga na čelu sa Savezom komunista Jugoslavije i Tobom”.  

Druže Predsedniče, Dostavljamo Vam ‘Kratku obaveštajno-političku procenu u vezi sa studentskim demonstracijama’. Napominjemo da nismo mogli ulaziti u sve aspekte aktivnosti političkih faktora kao i u kojoj meri su neki zahtevi studenata opravdani. Cilj nam je da iznesemo kako mi kao služba vidimo sve ovo. Naša je ocena da su u ovome uzele učešća najreakcionarnije snage sa namerom ne rešavanja problema studenata nego promene sistema i smene rukovodstva”.

Uoči otvaranja izložbe u CZKD-u, u podne će biti održan javni razgovor 1968. zaboravljeno desetljeće” koji organizuje beogradska kancelarija Fondacije Roza Luksemburg (Rosa-Luxemburg Stiftung), koristeći kao povod 50-godišnjicu studentske pobune. Kroz razgovor sa istoričarima i učesnicima, cilj je da se doprinese potpunijoj kontekstualizaciji 1968, kao pokretu koji je uzdrmao politički establišment svog vremena, a i dan danas uznemirava sve one koji se protive temeljnoj demokratizaciji društvenih odnosa.

O toj temi razgovaraće učesnici studentskog pokreta u Beogradu Borka Pavićević, direktorka CZKD-a, književnica Svetlana Slapšak i politikolog Dragomir Olujić Oluja, te istoričar Hrvoje Klasić iz Zagreba, uz moderaciju Krunoslava Stojakovića iz Rosa-Luxemburg Stiftung.

Pedesetogodišnjicu burne 1968 iliti lipanjskih gibanja, kako ukazuju organizatori, prate razni prigodni sadržaji, uglavnom komemorativnog karaktera. Smer dosadašnjih komemoracija označen je, uglavnom, personalizacijom i depolitizacijom studentskog pokreta. Pojedini akteri negiraju bilo kakvu komunističku usmerenost, svode idejni okvir pokreta na zahteve za demokratizaciju, slobodu štampe i uvođenje višestranačja, dok drugi posramljeno tvrde da je vreme socijalističkog projekta nepovratno prošlo, te da društvo treba da se bavi budućnošću. Ta budućnost, podrazumeva se, ideološki je nevina, očišćena je od komunističkog taloga, prihvata kapitalizam i liberalnu demokratiju, a naročito slavi privatno vlasništvo kao krunsko dostignuće dugo iščekivane slobode.

Savremene akademske rasprave i istraživanja, s druge strane, naglašavaju ideološki sukob studenata i vladajućih struktura do te mere da se stiče utisak da je studentski pokret u socijalističkoj Jugoslaviji bio zapravo – antisocijalistički.

Ne manje problematično za potpuno razumevanje tog socijalnog pokreta je i potenciranje emblemske “1968.”, a u jugoslovenskom slučaju čak i svođenje na jedan mesec – lipanjska gibanja ili beogradski jun.

Studentski pokret koji je 1968. postigao svoj vrhunac u vidu organiziranosti i masovnosti – najvidljivije u Beogradu tokom blokade univerziteta, svoje ideološke predispozicije vuče iz rasprava koje su pokrenute još 1950-ih godina. – odbacivanje teorije odraza u filozofiji, otvaranje kulturnog polja, uvođenje samoupravljanja i liberalizacija društvenih odnosa podstakli su razvoj koji je Jugoslaviju činio prohodnom za susret Istoka i Zapada.

Izložba “Kadriranje šezdeset osme” biće otvorena do 25. juna, a realizovana je uz pomoć Narodne biblioteke, Jugoslovenske kinoteke, te inicijative za obeležavanje 80 godina od izlaska prvog broja lista “Student”, a posebno Branke Otašević.

Glavne fotografije na izložbi potpisuju Živorad Žika Vučić i Anton Vaš, a autori ostalih fotografija su: Stevan Kragujević, Mirko Lovrić, Miloš Rašeta i Aleksandar Stojanović. Stručni saradnici su: Marko Radovanović, Radovan Cukić i Jovana Stojadinović, koja je bila zadužena i za obradu fotografija, a autor dizajna je Mane Radmanović.

(SEEcult.org)

Video
08.08.2018 | 23:49

VOĐENJE: Nagrada Mangelos 2018.

Vođenje kroz izložbu finalista nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos” za 2018. godinu, održanu u Galeriji Remont u Beogradu od 2. do 20. jula 2018.