Kako biti normalan u nenormalnom društvu

Film “Iza planina i brda” izraelskog reditelja i scenariste Erana Kolirina, koji učestvuje u glavnom programu 23. Festivala evropskog filma Palić, pokreće pitanje osećanja krivice i odgovornosti kod takozvanih običnih ljudi u složenim društveno-političkim prilikama.

U centru priče je naizgled harmonična izraelska porodica srednje klase, roditelji i dvoje tinejdžera koji živi u ograđenom bloku, a sa terase vide brda iza kojih je arapsko naselje. Čini se da svako od njih nesvesno donosi neke bitne odluke koje se tiču njihove budućnosti.

Otac kao rano penzionisano vojno lice ne može da se snađe u civilnom životu i pucajući iz očaja slučajno postaje ubica, majka profesorka književnosti čezne za ljubavlju i ulazi u vezu sa učenikom, ćerka učestvuje u antiratnom pokretu i nastoji da se sprijatelji sa mladim arapskim radnikom, a sin ne preza od vršnjačkog nasilja koje vidi kao rešenje konkretnog problema.

“Ponekad se zaista pitam koliko svesno mi ljudi donosimo svoje odluke. Možda bi svet bio bolji kada bismo bili svesniji i odluka i njihovih posledica. Ne samo mi u Izraelu, nego u celom svetu”, rekao je Kolirin na konferenciji za novinare 20. jula na Paliću.

“U mom filmu postoji veliki jaz između akcija likova i posledica. Reč je o nemogućnosti da zaista kontrolišete svoj život i sudbinu”, izjavio je Kolirin, koji je na FEF-u Palić već učestvovao 2008. godine debitantskim filmom “Poseta orkestra” o slučajnom susretu izraelskih i arapskih muzičara.

Na kraju njegovog novog filma cela porodica odlazi zajedno na koncert popularne muzike.

“Kraj je ironičan, ima tu i sarkazma. Niko od njih ne plaća pravu cenu svojih postupaka. Trenutno su odahnuli i u toj poslednjoj sceni svi se dobro provode, ali oni zapravo igraju na ivici vulkana”, rekao je Kolirin.

Kako je dodao, film pokreće pitanje da li svaki pojedinac nosi krivicu za ono što se dešava u društvu.

“Teško je biti normalan u nenormalnom društvu. Može se reći da je svako kriv, a sa druge strane niko od mojih filmskih junaka nije stvarno loš i nije namerno uradio to što je uradio. Osećaj krivice prosto dolazi iz temelja. Kada živite na nesigurnom mestu, iza ograde, pored različite kulture ili druge klase, to rađa svojevrsnu tenziju. Pojedinac postaje deo mašine i utoliko je kriv, a sa druge strane može da razmišlja: ‘Pa ja sam rođen ovde, to nije stvar izbora i nisam nikoga namerno povredio’”, rekao je Kolirin.

“Tema filma je i kako možete da pokušate da uradite nešto dobro u toj vrsti nemoguće situacije. Tu nema izlaza, nema pravog rešenja. Naravno, ima i onih koji stvarno imaju razlog da se osećaju krivim, visoki političari ili pravi kriminalci. Međutim, ja nisam sudija i ovo nije film o tome već o osećanjima običnih ljudi”, dodao je Kolirin.

Kolirin je ocenio da je to bitna tema i za ljude u Srbiji – pitanja krivice, odgovornosti, svrhe i namere postupaka, osećaja čovečnosti…

Naslov njegovog novog filma, kako je objasnio za festivalski bilten, potiče od stare izraelske pesme, čiji prvi stihovi kažu: “Iza planina i pustinje nalazi se mesto s kojeg se niko nije vratio živ”. U pesmi, to je mesto izvan zemlje, ali Kolirin misli da je to mesto zapravo u Izraelu i da nije moguće izvući se iz ove situacije.

Film “Iza planina i brda”, inače, još nije prikazivan u izraelskim bioskopima, a Kolirin očekuje različite reakcije.

“Film opisuje društveno stanje na ovakav način, što se nekome može učiniti teškim. Želim da budem voljen, ali tu sam da govorim onako kako se osećam. Šta god da radite, uvek će biti onih kojima će se to svideti i onih kojima neće. Važno je reći da ovo nije propagandni film ili politički manifest, to bi bilo loše. Film govori o ljudskosti, o ljudima i osećanjima koje svi imamo, bez obzira na naše stavove i politička gledišta. Ako progovarate na ovakav način imate šansu da doprete do srca publike”, dodao je Kolirin.

Prema njegovom mišljenju, u izraelskoj kinematografiji je nekoliko godina unazad napravljeno nekoliko odličnih filmova, a godišnje se proizvede od 20 do 30 filmova.

Postoje dva državna fonda za film, koji su prilično nezavisni, ali u poslednje vreme, kako je rekao, političari žele da stave šapu na to, da utiču na raspodelu tih sredstava.

“Nadam se da im to neće poći za rukom, odnosno da će filmovi ostati oslobođeni političkog ili ideološkog uticaja. Ali nikad se ne zna”, dodao je Kolirin.

Festival evropskog filma Palić predstavlja od 16. do 22. jula više od sto filmova, a uprkos smanjenom budžetu, ugostiće brojne autore i članove filmskih ekipa iz Evrope.

Festivalski sajt je palicfilmfestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)