Kako komuniciramo s kompjuterom?
Izložba “Kritički okidači” španskih umetnika Césara Escudera Andaluza i Martína Nadala u riječkoj Galeriji Filodrammatica predstavlja radove koji se bave interakcijom čoveka i mašine, odnosno korisničkim interfejsom kao prostorom u kojem čovek može komunicirati sa računarom zajedničkim jezikom.
Radovi na izložbi, koju organizuje Drugo more, ispituju kako korisnički interfejs utiče na naše razumevanje sveta, te koje su kulturne, političke, društvene i ekološke posledice tih delova računarskih programa koji omogućavaju interakciju čoveka i mašine.
Današnji računarski programi najčešće imaju grafički interfejs u kojem korisnik uz pomoć miša i tastature upravlja ikonama, prozorima, okvirima za unos teksta i drugim grafičkim elementima prikazanima na ekranu. Kroz spekulativnu i kritičku umetnost i dizajn, Escudero i Nadal bave se problematikom interakcije čoveka i mašine, istražujući interfejse i skrivene algoritme koji nam omogućavaju da komuniciramo s računarima.
Tu su slike koje se sastoje od pomno raspoređenih ikona na kompjuterskom monitoru, stari digitron prenamenjen u najgori uređaj za rudarenje digitalne valute bitkoin, pokretne figurice poznatih ličnosti povezane sa internetom koje prestaju da se krecu kada neka od njih umre u stvarnom životu, te mali roboti koji poput pravih “botova” donose haos kada počnu nasumično da klikću po ekranu tableta.
Bittercoin, Cesar Escudero Andaluz i Martin Nadal, foto: Tom Mesic, Ars Electronica
Nadalov i Escuderov zajednički rad Bittercoin – The Worst Miner Ever predstavlja “najgori uređaj za rudarenje digitalne valute”, koji na slikovit način govori o naporu, vremenu i količini resursa potrebnih tehnološkim napravama u obavljanju nekog posla.
Umetnici su uspeli da ishakuju stari kalkulator u uređaj koji se može spojiti na internet, obavljati potrebne radnje u lancu blokova (blockchain) i zauzvrat proizvoditi digitalnu valutu bitcoin. Pritom se sve operacije računanja štampaju na papir koji nakon nekog vremena prekrije prostor oko mašine, dok se vreme potrebno za proizvodnju digitalnog novca graniči s večnošću.
I za vreme trajanja izložbe uređaj uporno nastoji da proizvede novac, koristeći ekonomski sistem u potpunosti suprotan od tradicionalnog tržišta umetnina. Buduci da je Bittercoin potpuno funkcionalni uređaj za rudarenje bitkoina koji se spaja na blokčejn, postoji hipotetička mogućnost da - u slučaju da uspešno "izrudari" blok i potom pošalje te podatke natrag na server, upiše kao nagradu odgovarajuću količinu bitkoina u novčanik samih umetnika.
Gotovo u vudu maniru, Nadalov rad Death of Things (DoT) sastoji se od figurica javnih ličnosti koje se pokreću u zavisnosti od toga da li su ti ljudi i dalje živi. Svaka figurica u sebi sadrži mikroprocesor koji na Wikipediji može detektirati ako je određena osoba umrla i time trajno zaustaviti kretanje pripadajuće figurice, čime se ostvaruje veza između “života” objekta i života osobe.
Martin Nadal, Death of Things
Među radovima na izložbi je i serija poznatih fotografija koje su izmenjene i uređene svima poznatom “metodom” raspoređivanja kompjuterskih ikona na monitoru računara, te maleni roboti koji nasumično klikću po ekranima tableta i time poput pravih “botova” unose u sistem nemir i haos.
File_Món je tako serija Escuderovih slika koju čine sa interneta preuzete fotografije na kojima su raspoređene kompjuterske ikone, podsećajući na pozadinu, odnosno wallpaper na kompjuterskom ekranu. Ekran je pritom korišćen kao "platno" za izradu kritičkog kolaža, čime se stvara mogućnost stvaranja novih slika na računaru, bez korišćenja posebnog programa.
Cesar Escudero Andaluz, File_Món
Escuderov rad Interfight je serija robota, tzv. datapollutera, čija je svrha da zakomplikuju odnose među sistemima, a to čine tako što proizvode pogrešne informacije za pronalaženje lokacije neke internet stranice - u svrhu borbe protiv tzv. informacionih posrednika ili data brokera, koji skupljaju naše podatke i često ih prodaju vladama ili marketinškim kompanijama. Interflight postaje posebno zanimljiv u trenucima kada se unutar operativnog sistema ponaša slobodno i deluje kao uljez - otvara i zatvara aplikacije, donosi odluke, ruši društvene mreže, upisuje nasumične komentare i objavljuje ih u vaše ime.
Escuder učestvuje na izložbi i radom Tapebook koji je svojevrsna vežba u arheologiji medija, koja podrazumeva konverziju podataka preuzetih sa društvenih mreža u audio dokumente i njihovo snimanje na kasete. Informacije se preuzimaju direktno sa grafičkog korisničkog interfejsa, izmenjuju se rizomske strukture hiperteksta i prerađuju u linearni sled zvukova. Korisnik može da odabere i posluša snimke nastale na tekstovima filozofa, umetnika i pisaca koji su na svojim profilima govorili o medijskoj umetnosti.
Nadalov rad Bitcoin Traces je istraživanje o konstrukciji vrednosti. Iskorišćavanjem transparentnosti blokčejna moguće je vizuelno prikazati ceo put od stvaranja bitkoina do neke određene transakcije, što na kraju izgleda kao apstraktna kružna kompozicija. Stvorena apstrakcija nije samo tehnička, već priča priču o novcu, o tome kako je stvoren i kroz koliko je transakcija prošao...
Martin Nadal, Bitcoin Traces
Umetnici će na otvaranju izložbe 19. septembra provesti publiku kroz predstavljene radove, koje su dosad izlagali na brojnim međunarodnim događajima, muzejima, galerijama i konferencijama. Dan kasnije, 20. septembra, održaće radionicu Bitcoin Stvari (BoT) na kojoj će polaznici svakodnevne predmete iz domaćinstva pretvarati u funkcionalne uređaje za “rudarenje” bitkoina. Za učešće na besplatnoj radionici nije potrebno nikakvo predznanje, ali je zbog ograničenog broja polaznika potrebno poslati prijavu e-mailom na info@drugo-more.hr.
Izložba će biti otvorena do 4. oktobra.
(SEEcult.org)
