Kako stići EU u Poglavlju 10?
Glavni kamen spoticanja u pristupnim pregovorima Srbije sa Evropskom unijom, bar što se tiče Poglavlja 10 koje se odnosi na informaciono društvo i medije, mogla bi da bude kriza ljudskih kapaciteta – kako u resornim ministarstvima, tako i u nezavisnim regulatornim telima, uslovljena merama štednje. Iako se zakonska ograničenja novog zapošljavanja, visine primanja i druge mere štednje odnose na sve resore, za pregovore o Poglavlju 10 su posebno pogubna zbog činjenice da je reč o najdinamičnijoj oblasti savremenog društva, koja će morati da se usaglašava sa direktivama EU i kada se pregovori privedu kraju, odnosno u kontinuitetu s tehnološkim promenama koje menjaju i dalje i regulatorni okvir same EU. To su neki od zaključaka diskusije vođene u nastavku serijala emisije “Digitalne ikone” Radio Beograda 2 koji se realizuje u saradnji sa portalom SEEcult.org, a posvećen je regulatornom i pravnom okviru za razvoj informacionog društva u Srbiji – oblasti koja u savremenom svetu ima ogroman značaj kako za građane, tako i za privredu, i državu.
Zakonodavni okvir koji se tiče Poglavlja 10, inače, prilično je već usaglašen sa regulatornim okvirom EU, osim medijske oblasti, koja bi tek trebalo da se suštinski reformiše. Ipak, predstoji još dosta posla i u polju elektronskih komunikacija i usluga informacionog društva, koji sa medijima čine Poglavlje 10, i to pre svega zbog ubrzanog tehnološkog razvoja. Kakvo je stvarno stanje u te tri oblasti predstavnici Srbije imaju priliku da predoče evropskim kolegama već 10. i 11. jula u Briselu – na bilateralnom skriningu za Poglavlje 10, na kojem se procenjuje nivo usklađenosti pravnog sistema sa pravnim sistemom EU i utvrđuje šta je sve potrebno uraditi da bi se ostvarila usaglašenost sa pravnim tekovinama EU do trenutka stupanja Srbije u punopravno članstvo.
O izazovima na tom putu u emisiji “Digitalne ikone” autorke Tamare Vučenović govorili su posebna savetnica ministra trgovine, turizma i telekomunikacija i profesorka na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu dr Irini Relјin, direktor RATEL-a (Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge) dr Milan Janković, koordinatorka Centra za proučavanje informacionih tehnologija Beogradske otvorene škole (BOŠ) Tanja Milovanović i ekspert za medijsko pravo i telekomunikacije Miloš Stojković.
Poglavlje 10, koje obuhvata elektronske komunikacije, informaciono društvo i audiovizuelne medije, pokriva najdinamičniji sektor u svetu. Samo podatak da 7 milijardi ljudi u svetu danas koristi mobilni telefon ukazuje da je to nešto veoma značajno. “To je nešto bez čega ljudi danas uopšte ne mogu da žive”, konstatovao je direktor RATEL-a, dodajući da je usklađivanje regulative sa EU važno upravo zbog toga da bi bilo moguće postići ciljeve koje je i sebi zadala EU.
Ključna pitanja u okviru elektronskih komunikacija su: širokopojasni pristup, interkonekcija, tržište i analiza tržišta, univerzalne usluge i prava korisnika, pitanja privatnosti, digitalizacija i dr. To poglavlje, kako je navedeno na BOŠ-ovom portalu posvećenom pregovorima, sadrži pravila koja omogućavaju efikasno funkcionisanje zajedničkog tržišta u području telekomunikacionih usluga i mreža, kao i njihovu promociju, razvoj i širu dostupnost. Cilj EU je da korisnicima osigura usluge po povoljnim cenama (telefon, faks, pristup internetu, besplatni hitni pozivi) uz stimulaciju tržišne utakmice i smanjenje dominacije monopola za određene usluge.
Usluge informacionog društva obuhvataju pitanja informacione bezbednosti, e-uprave, e-zdravstva, elektronskog potpisa, e-trgovine… Cilj EU je da preko interneta građanima budu dostupni servisi koje pruža državna administracija, da imaju bolju informatičku infrastrukturu, veću konkurenciju, veće investicije, sve škole opremljene računarima i internetom, nastavnike koje u nastavnom programu koriste ICT alate, moderne zdravstvene usluge itd. Od posebnog značaja u tom smislu su kvalitet i bezbednost mreže.
Poglavlje 10 delom je zasnovano i na Direktivi o audiovizuelnim medijskim uslugama, čiji je cilj da olakša emitovanje preko evropskih državnih granica - primenom sličnih pravila o sadržaju u više oblasti. Poseban naglasak se stavlja na obavezu zaštite maloletnika od neprimerenih i štetnih programskih sadržaja, a u cilju zaštite kulturne raznolikosti i promovisanja lokalne produkcije, propisana je obaveza rezervisanja bar polovine vremena na TV programima za emitovanje programa i filmova snimljenih u EU. Jedan od prioriteta EU je suzbijanje “digitalnog jaza”, zbog čega treba obezbediti jednake mogućnosti u pristupu savremenim tehnologijama kroz prevazilaženje geografske, polne i starosne digitalne podeljenosti i kroz izjednačenost različitih društveno-demografskih grupa.
Motor razvoja celokupnog društva
Učesnici panel diskusije slažu se da su oblasti koje pokriva Poglavlje 10 motor razvoja celokupnog društva.
“Informacija je danas ključni resurs, i tehnologija na drugoj strani”, rekla je Tanja Milovanović iz BOŠ-a. “To su motori i ekonomskog i sociološkog razvoja svakog društva – način na koji komuniciramo, razmenjujemo informacije… Svi smo deo tog procesa”, istakla je ona. Osim toga, kako je dodao Miloš Stojković, e-komunikacije i informaciono društvo, značajno utiču i na svakodnevni život ljudi. “Danas ne možemo da zamislimo život bez interneta, mobilnog telefona, a na nama je da probamo da stvorimo adekvatan regulatorni okvir koji će omogućiti da se te potrebe građana u velikoj meri ispune. Imamo model EU, iskustvo država članica, od kojih su neke jako razvijene u tom sektoru, i mi treba da sledimo modele koji su se pokazali uspešnim”, dodao je Stojković.
Prema rečima Irini Reljin, zakonodavno je najzaokruženiji deo koji se odnosi na elektronske komunikacije, dok u oblasti informacionog društva treba definisati još neke segmente, a gorući problem su medijski zakoni.
Zakon o elektronskim komunikacijama, kao jedan od najvažnijih za Poglavlje 10, usvojen je 2010. godine u duhu regulatornog okvira EU iz 2002. godine, koji je tada još važio. Ovih dana su usvojene izmene tog zakona, u skladu sa novim okvirom. Taj zakon, koji definiše oblast e-komunikacija i pravila ponašanja među operatorima, kao i među korisnicima, podrazumevao je i ogroman skup podzakonskih akata, od kojih je većinu radila regulatorna agencija, neke i resorno Ministarstvo.
Važno je, dodala je Irini Reljin, još nekoliko zakona koji definišu ponašanja u društvu, poput Zakona o elektronskom potpisu.
Zakoni koji trenutno najviše nedostaju odnose se na audio-vizuelni sektor. Set od tri medijska zakoni bi, prema najavama, trebalo da se uskoro nađe u Skupštini.
“Uvek se, na žalost, pokaže da u praksi imate nešto što možda nije najbolje rešenje, ali uvek postoji mogućnost za neke eventualno dodatne korekcije, kao što smo uradili sa Zakonom o elektronskim komunikacijama”, dodala je Irini Reljin.
Veliki doprinos napretku u definisanju zakonodavnog okvira dala je regulatorna agencija.
Uz Zakon o telekomunikacijama, čija je prva verzija usvojena po okviru iz 1998. godine, a potom usklađena sa novim, doneto je, prema rečima direktora RATEL-a, još oko 20 pravilnika i desetak koje je, na predlog Agencije, donelo resorno ministarstvo.
“Ključni dokument koji je regulisao taj deo korišćenja spektra malo drugačije u odnosu na prethodni to je bio plan namene koji je usvojila Vlada u oktobru 2012. godine i ovim izmenama smo sada omogućili da se opsezi koji su dodeljeni operatorima koriste na tehnološki neutralnoj osnovi. To je sada ušlo u osnovna načela zakona i to je veliki korak unapred”, rekao je Janković.
Tržišni potencijal telekomunikacija
Kada se govori o tržištu telekomunikacija u Srbiji, kako je dodao, treba imati na umu da je to negde između 5 i 6 odsto bruto domaćeg proizvoda, što su izuzetno značajna sredstva.
“Samo od servisa prihoda to je negde oko 1,6 milijadru evra. Investicije su se kretale između 200 i 300 miliona proteklih godina i broj korisnika permanentno raste. uvedene su, zahvaljujući rešenjima u zakonu, i fiksna i mobilna portabilnost tako da sada nema više problema u tom pogledu. Imamo konkurenciju u polju kablovskih operatora, internet provajdera tako da je samo jedan od problema verovatno u narednom periodu to što treba da se povećaju investicije za širokopojasni pristup. To je ono što relativno u Srbiji zaostaje. Podaci pokazuju da 40-50% domaćinstava ima pristup internetu, ali taj protok i sve te brzine nisu dovoljne. Moramo da pređemo na brzine – ne 2 megabita, nego da idemo prema ovim dokumentima koje smo usvojili, strategijama koje predviđaju od 30-100 megabita, koje je opredelila Evropa kao digitalnu agendu. Takođe, kvalitet servisa koji se nudi krajnim korisnicima mora da bude siguran”, rekao je Janković, dodajući da bi u narednom periodu trebalo da se definišu određeni softveri kako bi korisnici stvarno mogli da proveravaju protok internet saobraćaja. To je za sada jedna od najčešćih žalbi korisnika, s obzirom da ne dobijaju uvek protok koji je ugovoren.
“To je nešto o čemu se dosta diskutuje u Evropi na nekom jedinstvenom rešenju, a s obzirom da smo sada kao zemlja-kandidat postali posmatrači u telu evropskih regulatora, sada smo u mogućnosti da vidimo rešenja o kojima oni razgovaraju, pa ćemo i o tome u narednom periodu govoriti. Sada, posle svih ovih stvari – zakonskih i podzakonskih akata, korisnik je najvažniji i o njemu se mora voditi računa u narednom periodu. Svi ovi efekti su njegova zaštita - siguran protok, mobilni servisi maksimalno na celoj teritoriji, univerzalni servis koji smo omogućili, ali nije dovoljno korišćen trenutno u Srbiji”, rekao je Janković, napominjući da primena svih tih rešenja ne zavisi, međutim, samo od Agencije.
Zaštita usluga informacionog društva
Da je regulatorni okvir manje-više zaokružen, slaže se i Miloš Stojković, napominjući da su, pored Zakona o elektronskim komunikacijama, bitne i tri strategije – Strategija o prelasku sa analognog na digitalno emitovanje TV programa u Srbiji, zatim Strategija o razvoju elektronskih komunikacija do 2020. i Strategija razvoja informacionog društva.
Prema njegovom mišljenju, nedostaje regulisanje aspekta zaštite usluga informacionog društva.
“To bi bio neki zakon o zaštiti informacione bezbednosti koji imaju neke zemlje u okruženju i većina zemalja EU, a između ostalog, podrazumeva i formiranje jednog nacionalnog tela koje će se baviti otkrivanjem prevara i napadima na usluge informacionog društva, poput fišinga i nekih drugih negativnih pojava koje se mogu danas naći onlajn”, rekao je Stojković, dodajući da pritom treba stalno imati na umu da je ovo jako dinamična oblast, da se stvari jako brzo menjaju, i da često zakonodavni okvir ne može da prati te promene.
“Evo, mi imamo taj regulatorni okvir iz 2002. godine sa kojim je u velikoj meri naš Zakon o elektronskim komunikacijama usklađen, međutim, 2009. je donet novi regulatorni okvir koji ne menja ništa toliko radikalno, ali značajno unapređuje neke oblasti. Ono što je bitno kod elektronskih komunikacija je to što možemo da izdvojimo neke 4 celine - jedno je funkcionisanje i nezavisnost regulatornog tela u pravnom sistemu neke države i njegov položaj, zatim zaštita interesa krajnjih korisnika elektronskih komunikacija, treće je efikasno i optimalno upravljanje spektorom i četvrto zaštita privatnosti i bezbednosti elektronskih komunikacija”, rekao je Stojković, dodajući da je pored tih direktiva, koje čine regulatorni okvir EU, bitna i sudska praksa, odnosno praksa Evropske komisije i Evropskog suda pravde, zbog čega je važno konstantno pratiti sve te promene adekvatno reagovati na njih.
Stojković je ukazao i na negativni trend, koji nema veze samo sa elektronskim komunikacijama, jer se odnosi i na neke druge oblasti, kao što je reforma državne uprave, a itekako utiče na rad nezavisnog regulatornog tela.
“To su zakoni koji pokušavaju na veštački način da nezavisno regulatorno telo stave u sistem državne uprave, što znači da se na njih odnose ista pravila koja se odnose na državne službenike u pogledu plata, funkcionisanaja itd, što nije praksa u EU. U nekoliko izveštaja o progresu Srbije izričito je i apostrofirano da je primetan trend smanjivanja finansijskog aspekta nezavisnosti regulatornog tela i to je nešto na čemu će EU verovatno da insistira u narednom periodu”, naglasio je Stojković.
Kao drugo bitno pitanje, naveo je privatnost i bezbednost elektronskih komunikacija.
“Mi smo 2013. godine imali odluku Ustavnog suda kojom su neke odredbe Zakona o elektronskim komunikacijama proglašene neustavnim, a odnosile su se prevashodno na pitanje osnova pristupa zadržanim podacima. To su podaci o komunikaciji koji se ne odnose na sadrzaj, a na osnovu kojih bukvalno sve možete saznati o korisniku”, rekao je Stojković, podsećajući da je Ustavni sud potvrdio da je za pristup zadržanim podacima mimo saglasnosti korisnika (odnosi se na državne organe, tajne službe itd), neophodno imati odluku suda i poštovati određena pravila.
Neophodno praćenje evropskih rasprava
Napominjući da se velika rasprava vode i u samoj EU oko toga, Stojković je naglasio da je u tom pogledu bila veoma bitna Direktiva 24/2006, koja je deo regulatornog okvira, a odnosi se na privatnost elektronskih komunikacija i pristup zadržanim podacima. Evropski sud je nedavno proglasio tu direktivu nesaglasnom sa tekovinama EU, odnosno sa Poveljom o fundamentalnim pravima - delom koji se odnosi na zašitu ljudskih prava, pre svega privatnosti.
“Mi smo imali te izmene (Zakona o elektronskim komunikacijama), uskladili smo se sa našim unutrašnjim pravilima - Ustavom, ali u narednom periodu ćemo morati da pratimo politiku EU u toj oblasti i mislim da će privatnost tek biti tema o kojoj će se pričati”, rekao je Stojković.
Na potrebu stalnog praćenja trendova u EU ukazuju i izmene direktive o privatnosti koja se kolokvijalno zove Cookie direktiva, a podrazumeva novi set pravila o tome kako internet sajtovi treba da se ponašaju u odnosu na takozvane kolačiće - pakete podataka koji, kada se instaliraju u internet pregledač (Eksplorer, Mozilu, Operu…), beleže navike korisnika i mogu da se zloupotrebljavaju za potrebe targetiranog marketinga.
“Sada, po tom novom okviru, neophodno je da svaki sajt obavesti korisnika da postoje kolačići, koje podatke uzimaju i zašta se koriste. To je jedan korak ka poboljšanju privatnosti, ali tu ima dosta problema i u EU se vodi rasprava o tom pitanju. Stoga i mi moramo da imamo proaktivan pristup i da, osim regulatornog okvira, pratimo promene koje se dešavaju u EU i svetu na jednoj strani, a na drugoj da insistiramo na što jačoj implementaciji postojećih propisa kako bi se ostvario jedan od ciljeva – zaštita interesa korisnika. Drugi je libaralizacija tržišta i stvaranje jedinstvenog ekonomskog prostora u oblasti elektronskih komunikacija u celoj EU”.
Užurbane pripreme za pregovore
Proces usaglašavanja Poglavlja 10 sa regulativom EU započet je nedavnim eksplanatornim skriningom u Briselu na kojem je učestvovala manja grupa predstavnika resornih ministarstava i regulatorne agencije.
Drugi deo skrininga, koji je veoma zahtevniji, jeste bilateralni, koji će biti održan 10. i 11. jula.
Prema rečima Irini Reljin, i resorna ministarstva i regulatorna agencija užurbano se pripemaju za to.
Taj proces podrazumevao je pripremu osnovnog dokumenta koji je podnet najpre Vladi Srbije, i u kojem se opisuje šta sve treba usaglasiti sa EU, šta će biti izneto na skriningu i koji su odgovori na pitanja, odnosno na teme koje je dala Evropska komisija radi pripreme prezentacija koje objašnjavaju na koji je način neki od evropskih zakona, evropske direktive ili regulative implementiran u dojmaćem zakonodavstvu.
“Mi najiskrenije, najozbiljnije i vrlo studiozno moramo da prikažemo na koji način smo to uradili i šta nam nedostaje, a to što nam nedostaje ćemo morati do pristupanja EU da popravimo, korigujemo ili prosto usaglasimo”, rekla je Irin Reljin, napominjući da ima i nekih pitanja koja je trenuntno nemoguće usaglasiti, jer se odnose samo na članice EU, kao što je roming, na primer.
“Ima tu još dosta posla, ali je važno da ovaj bilateralni skrining odradimo kako treba kako bi se ustanovile sve slabe tačke našeg zakonodavstva u ovoj oblasti, odnosno implementacije donetih zakona i da se u narednom periodu to usaglasi. Mi smo već imali izmene Zakona o elektronskim komunikacijama, ali očekujemo da posle bilateralnog skrininga ponovo formiramo radnu grupu koja ne bi radila tako užurbano kao do sada, jer bi imala dovoljno vremena da pripremi nedostajuće elemente zakonodavstva kod nas u ovoj oblasti sa onim što postoji u EU”, dodala je Irin Reljin.
Zahvaljujući tome, dobilo bi se fleksibilnije tržište, fleksibilniji rad, fleksibilnije usluge, rekla je Irin Reljin.
“Želimo da dobijemo nešto što će biti u korist naših građana, što će svima nama omogućiti pristup informacionim tehnologijama i pomoć informacionih tehnologija u svim aspektima našeg društva - e-uprava, e-zdravstvo i bilo koja druga oblast”, navela je ona.
U tom pogledu poučna su i iskustva nekih susednih zemalja, mada zbog različitog tempa procesa evropskih integracija, nije celishodno usaglašavanje sa njima, već generalno sa svim zemljama EU.
Posledice "resavske škole"
Stojković je ukazao u tom kontekstu i na probleme do kojih može doći pukim prepisivanjem evropskih pravnih tekovina bez kritičkog osvrta, pa čak i uz temeljno nepoznavanje pravnog poretka.
Kao primer je naveo sporne zakonske odredbe koje se odnose na zadržavanje podataka, a “bukvalno su prepisane iz jedne evropske direktive koja se odnosi baš na podatke o ličnosti, i u kojoj je navedeno nekoliko osnova kojima se pristupa zadržanim podacima”. Te osnove su, međutim, bile znatno šire nego što dozvoljava Ustav Srbije.
“To čak nije posledica neke zle namere, već toga da se neke stvari nekritički preuzimaju. S obzirom na dinamičnost sektora, da se stalno stvaraju nove regulacije i da i u samoj EU imate različite akte koji se usvajaju i različite procedure, mi moramo da shvatimo da moramo da imamo fleksibilnost u ovom procesu. Na primer, radna grupa za Zakon o izmenama i dopuna Zakona o elektronskim komunikacijama je formirana u februaru 2013. godine, a on je tek sada usvojen. U međuvremenu se u Evropi desile mnogo velike promene baš na polju privatnosti elektronskih omunikacija, ali i u drugim poljima. Tržište se razvija, a i nema prosto vremena da se temeljno pristupa tome na način da stalno moraju da se menjaju zakoni, da se poštuju procedure itd. I to nije u ovoj oblasti elektronskih komunikacija i informacionog društva toliki problem koliki je u medijima. Imamo zakon o elektronskim medijima iz 2003. godine, koji se još zove Zakon o radiodifuziji. Medijska reforma je pokušavana iz godine u godinu, ali novi zakoni još nisu usvojeni... Mi se de facto usklađujemo sa regulatornim okvirom iz 2007. godine, a doneta je nova Direktiva o audiovizuelnim medijskim servisima 2010. Dok mi raspravljamo o nekim stvarima koje su već apsolvirane u EU, oni donose nove akte, kao što je zeleni papir za konvergenciju medija, koji uzima u obzir aspekt konvergencije tehnologije i sadržaja putem smartfona, 3D televizije itd. Mi imamo stalni problem da kaskamo za tim promenama - usvojimo nešto, uskladimo se sa nečim, onda nešto novo izađe, a mi nemamo instrument pravni da to na neki način implementiramo”, rekao je Stojković.
Prvi rok - prelazak na digitalno emitovanje
I Irini Reljin smatra da je posao u vezi sa Poglavljem 10 veliki zbog toga što je reč o dinamičnoj oblasti, ali smatra da je u oblasti elektronskih komunikacija većina stvari zapravo već usaglašena, izuzev nekih problema koji su vezani za regulatornu agenciju.
Ističući da je Agencija od osnivanja do sada pritom odradila ogroman posao i ostvarila veliki napredak, te da se stoga “ne može reći da je bila mnogo sputavana”, Irini Reljin je napomenula da se u poslednje vreme, međutim, događa svojevrsno zatvaranje prostora za dalje širenje Agencije, koja je pritom i inače “veoma mala” po broju zaposlenih - u odnosu na države koje imaju sličan broj stanovnika.
U skladu sa brojem stanovnika, Agencija bi trebalo da ima između 200 i 300 zaposlenih, a ima 108, rekla je Irin Reljin. Na žalost, dodala je, takav problem postoji i u ministarstvima, koja su takođe ograničena brojem zaposlenih.
“U našem Ministarstvu, u sektoru za telekomunikacije i informaciono društvo, samo 5-6 ljudi radi ovaj posao, i to ne samo ovaj posao, već i druge koji su takođe veoma hitni i sa vrlo visokim prirotitetom”, rekla je Irini Reljin.
Uprkos nedostatku ljudskih resursa, jedan od zadataka koji Srbija mora da završi u bliskoj budućnosti je digitalizacija terestrijalne televizije, a rok za to je jun 2015. godine.
Prema njenim rečima, dosta je urađeno, a sve procese u vezi sa prelaskom na digitalno emitovanje koordinisala je radna grupa u kojoj su bili predstavnici ministarstva zaduženog za telekomunikacije, RATEL i Javno preduzeće Emisiona tehnika i veze.
“Jedan deo koji se odnosi na mrežu je u velikoj meri završen, sada predstoje takođe veliki poslovi koji se odnose na nabavku opreme, za ostatak multipleksa, odnosno ostatka mreže, i to ćemo, nadam se, da uradimo u dogledno vreme, ali predstoji i vrlo ozbiljan posao nabavke prijemničke baze. Zatim, potrebno je na neki način pomoći građanima koji su ekonomski ugroženi, koji ne mogu sami to da urade. Predstoji i kampanja promocije digitalizacije, što je vrlo ozbiljan posao – kako se pokazalo u svim državama, tako da smo prilično uplašeni od toga, ali formiramo radnu grupu - ministar (Rasim) Ljajić će uskoro dati predlog za formiranje jedne takve grupe, u kojoj bi se našli i predstavnici Ministarstva kulture, regulatorne agencije za radiodifuziju, uskoro za elektronske medije, i javnih servisa. Rok je vrlo kratak - do 17. juna 2015. godine moramo to da uradimo. Mnogi nas pitaju da li ćemo moći. Naš odgovor nije da li ćemo moći – mi kažemo da to moramo da uradimo. Znači, nema izbora. I to je veliki posao, a sa ovim brojem ljudi, i kod nas, i u regulatnornoj agenciji, to zaista nije jednostavno uraditi”, rekla je Irini Reljin.
Osim ispunjenja obaveza prema digitalnom emitovanju, jedna od oblasti koja će biti obuhvaćena skriningom je i broadbend, a tu Srbija, kako je navela Irini Reljin, dosta loše stoji, tj. zaostaje.
“I tu ćemo morati da angažujemo malo veću populaciju, i kolege iz drugih ministarstava, jer se često radi i o stvarima koje mi ne možemo da kontrolišemo, kao što je izdavanje dozvola za izgradnju mreže i slično”, dodala je ona.
Doprinos civilnog društva
Ceo proces pristupnih pregovora, uključujući i Poglavlje 10, prati i Centar za proučavanje informacionih tehnologija BOŠ-a, koji je pripremio sveobuhvatan portal sa informacijama o različitim aspektima i fazama.
Tanja Milovanović napominje da je Srbija još u prvoj fazi pregovaranja, što znači da još nijedno pregovaračko poglavlje nije otvoreno, te da nije slučajno pritom što se prvo otvaraju poglavlja 23 i 24 koja su vezana za pravosuđe, pravdu i bezbednost.
“Sama reč pregovori možda nije adekvatna i ne treba je shvatiti u bukvalnom smislu. Mi tu zapravo preuzimamo pravne tekovine EU, to su polazne osnove i tu zapravo nema nikakvih pregovora. Mi prosto prihvatamo vrednosti na kojima počiva EU – poštovanje ljudskog dostojanstva, jednakost, slobode, demokratija i ljudska prava. Sve te vrednosti moraju biti inkomporirane u sve zakone. Ono što je naša praksa generalno, i ja se nadam da će to uskoro biti na neki način onemogućeno, jeste stav da mi imamo dobre zakone koji se ne primenjuju. A mislim da je to nemoguće. Jer, dobar zakon može biti samo onaj koji je pokazao u praksi dobre rezultate i koji je usaglašen sa vrednostima na kojima počiva svako društvo”, rekla je ona.
Skrining je samo prvi korak u procesu i podrazumeva zapravo prezentacije po raznim segmentima.
“Postoje direktive koje prosto moramo da ubacimo u zakonska i podzakonska akta, ali dosta se toga razlikuje u konkretnoj praksi i među samim članicama. Mi smo u situaciji da ne moramo da prepisujemo, posebno kada je reč o informacionom društvu, već da prosto odaberemo ono što je za nas najadekvatnije, što bi stavilo korisnike/građane u prvi plan”, rekla je ona, dodajući da paralelno sa tim treba voditi računa i o tržištu – biznis aspektu “preko koga prelazimo kao da je to nešto kvarno i trulo”.
Zato je jako važno napraviti balans.
“EU govori o evropskim vrednostima, i to jeste ključno, ali je i liberalizacija tržišta jako važna, i naravno, bezbednost građana koja ulazi (uz pravdu) u Poglavlje 24. To su poglavlja koja se prva otvaraju i poslednja zatvaraju, takav je proces”, dodala je Tanja Marković.
Problem ljudskih resursa
I Tanja Marković izražava bojazan u pogledu ljudskih resursa za uspešan završetak procesa analitičkog pregleda zakonodavstva, odnosno skrininga i aktivnosti koje slede.
Nakon bilateralnog skrininga, piše se izveštaj o razlici između domaćeg zakonodavstva i EU, na osnovu kojeg se potom pravi akcioni plan.
“To jeste ogroman posao i moja bojazan su ljudski resursi - koliko ljudi imamo, ko će se baviti time i da li postoji politička volja da se to sve sprovodi na adekvatan način”, rekla je ona, napominjući da je Srbija, za razliku od Hrvatske na primer, otvorena i za učešće civilnog društva u tom procesu, ali nema mehanizama koji jasno definišu način na koji je to moguće. I to se odnosi se samo na informaciono društvo, već i za sve ostale oblasti.
I direktor RATEL-a smatra da, iako predstoji mnogo posla, praktično nema spornih pitanja i velikih nepoznanica, pa najveći problem ostaju ljudski resursi.
EU je za Poglavlje 10 u prethodnih 15-ak godina donosila nekoliko regulatornih okvira pod uticajem brzog razvoja tehnologije, a iz toga proističe i ponašanje korisnika. Takođe, pojavili su se novi igrači na tržistu, jer današnji ključni operatori, koji koriste postojeću infrastrukturu za nove servise, nisu telekomunikacioni operatori iz prethodnog perioda, koji su takođe, s druge strane, morali da promene svoje biznis modele, jer prenos govora i sms poruka nije više nešto od čega može da se živi.
“To je sada prenos podataka, a za taj prenos podataka mora da se razvije potpuno novi aspekt poslovanja i to je sad nešto o čemu se razgovara”, rekao je Janković.
Novi planovi na evropskom nivou
EU je, inače, imala jedan regulatorni okvir 1998. godine, pa je 2002. donela novi, a 2009. godine treći i sada su trenutno razgovori o novom okviru, takozvanom jedinstvenom telekomunikacionom tržištu u Evropi. Taj plan je prošao već prvu rundu u Evropskom parlamentu, a moguće je da će do kraja godine biti usvojen i da će se primenjivati od 2016. godine, podsetio je Janković
“S obzirom da su naši planovi da verovatno završimo do 2018. godine ove pregovore, znači mi ćemo sigurno morati taj deo da primenimo, a to su stvarno novi postulati. Jedinstveno tržište u EU znači da možete dobiti generalnu autorizaciju u jednoj, a raditi u drugoj zemlji. Druga stvar je net neutralnost, što znači da možete da ponudite sve servise. O tome se diskutuje još kako, sa kojim ograničenjima, da li postoje ili ne postoje nikakva ograničenja… To je sa ovog aspekta privatnosti vrlo diskutabilno i vrlo da kažemo kreativno. Onda je tu pitanje rominga - EU ima taj sistem da u svakoj zemlji u kojoj razgovarate imate roming kao u svojoj. Tu je i na određeni način i koordinacija spektra tako da bi se licence na jedan način izdavale sa istim vremenskim ograničenjima u svim zemljama - da ne bi bilo tu problema i fragmentacije evropskog tržišta, jer to je 28 zemalja”, rekao je Janković.
S obzirom da analize pokazuju da Evropa zaostaje za Severnom Amerikom i Azijom po pitanju prihoda od telekomunikacionih servisa, očekuje se da bi mere koje predviđa novi regulatorni okvir donele bitno poboljšanje.
To je nešto o čemu će morati da vodi računa i Srbija i nakon usaglašavanja regulative - procesa koji će trajati do samog trenutka pristupanja EU.
Briga o regulatornim telima
Prema njegovim rečima, sve to ipak nije ništa sporno, već je samo pitanje kapaciteta koji ugrožavaju zakoni koji nisu direktno vezani za ovu oblast.
Kada se govori o regulatornim telima, kako je naveo, tu je pre svega problem zapošljavanja.
“Imamo problem da zaposlimo nove ljude, jer nam je Zakon o izmenama Zakona o budžetskom sistemu zabranio zapošljavanje. Postoji zapravo neka procedura, koju smo i pokrenuli u februaru, ali do danas nismo dobili odgovor”, rakeo je Janković, navodeći kao problem i zakonske odredbe o maksimalnim zaradama, s obzirom da je reč o specifičnim znanjima koja, kako je naveo, ne postoje u Srbiji bilo gde osim u RATEL-u.
“Mi smo primali mlađe ljude koje smo školovali, uložili u kontrolu spektra i nabavku merne opreme… Šta ćemo raditi ako ti ljudi odu? Direktna primena tog zakona je u prvom mesecu izazvala da je sedam ljudi napustilo Agenciju… Mi smo uspeli i (deo) Zakona o kinematografiji da proglasimo neustavnim, jer sektor ne može da finansira drugi sektor”, rekao je Janković, dodajući da bi se moralo povesti računa o tome da sektorska regulatorna tela, kojih u Srbiji ima desetak, dobiju stvarno status koji treba da imaju kako bi mogla u tom pogledu da se uporede i sa kolegama u EU.
“Svaki od ovih sektorskih regulatora ima neko udruženje, pandan u EU i sva ta tela se bore za položaj regulatora u Evropi. Mi smo sada, zahvaljujući tome što možemo da prisustvujemo sastancima i učestvujemo u radu radnih grupa, u toku sa ovim promenama koje se dešavaju u Evropi. znači, znaćemo sve šta se dešava – ne mora niko više da nas edukuje, sad smo direktno učesnici svega toga, znaćemo šta treba, ali primena svega toga ne zavisi od nas”, rekao je Janković.
I Stojković je naglasio da je ključno da se prepozna značaj regulatornih tela, i to ne samo u oblasti elektronskih komunikacija.
“Važno je da se prepoznaju specifičnosti i zaštitika građana, i poverenika za informacije od javnog značaja, i Republičke radiodifuzne agencije (RRA), i bilo kog drugog regulatora tržišta. To su funkcije koje su u Evropi izmeštene iz države na nezavisna tela. Da bi ona bila zaista nezavisna tela, ona moraju da budu funkcionalno, organizacino i finansijski, što je jako bitno, nezavisna u toj svojoj funkciji. RATEL, recimo, sprovodi bar pet jako zahtevnih procesa koji zahtevaju stručnost, ekspertizu i velika sredstva – jedna je analiza tržišta, drugo je kontrola rada operatora na nekom nivou, treće zaštita korisnika… To zaista zahteva ljude, a pre svega stručnost. Ako vi mislite da možete do im do iznemoglosti smanjujete plate, oni više neće postojati, ili će imati kadar koji više nije u mogućnosti da prati te promene”, rekao je Stojković.
Prema njegovom mišljenju, u tom smislu bi trebalo razmišljati o nekim temeljnim izmenama u pravnom sistemu Srbije.
“Recimo, Ustav bi trebalo da prepozna nezavisna regulatorna tela kao četvrtu granu vlasti koja postoji u normalnom evropskom okviru”, ocenio je Stojković, naglasivši da je veoma bitno da i građani postanu svesni da oblasti koje obuhvata Poglavlje 10 treba da ih interesuju. Jer, recimo, širokopojasni internet nije nešto što je u virtuelnom svetu, već nešto što može da im bitno pomogne u radu, i u svakodnevnom životu.
Temat o pravnom i zakonodavnom okviru za razvoj informacionog društva biće nastavljen do kraja 2014. godine razgovorima o e-upravi, e-komunikacijama i telekomunikacijama, sajber pravu, kulturi, autorskom pravu i digitalizaciji, e-poslovanju i e-bezbednosti i privatnosti, sa posebnim fokusom na decu.
Emisiju posvećenu Poglavlju 10 moguće je preuzeti OVDE (mp3)
Prvu emisiju u serijalu o informacionom društvu moguće je preuzeti OVDE (mp3)
Izradu ove publikacije je finansijski podržala Ambasada Kralјevine Norveške u Beogradu. Sadržaj ove publikacije je isklјučiva odgovornost izdavača i ni na koji način ne odražava stavove Ambasade Kralјevine Norveške.
Vesna Milosavljević / SEEcult.org