• Search form

26.02.2020 | 23:56

Kao kuća bake i deke, ali…

Kao kuća bake i deke, ali…

Aleksandar Rakezić predstavlja se u Umetničkom prostoru U10 u Beogradu prvom samostalnom izložbom “Ja znam za jednu tugu sa mirisom ananasa”, kojom poziva posetioce da preispituju sve što vide, odnosno da sve pokušaju da sagledaju i iz drugog ugla.

“Uđite u galeriju kao da ste dete koje ulazi u kuću svoje bake i deke. Prepoznajete kutiju i počinjete da zamišljate svog deku kako je otvara da bi uzeo omiljenu bombonu, knjigu koju je možda ostavio na stolu kada bi vas stavio na krilo i poljubio za laku noć, časopis na koji je vaša baka jednom prosula kafu, kalendar na drvenom zidu po kome ste pisali pre nekoliko godina. To je neobično poznato mesto. Predmeti su vam poznati, ali ih zapravo nikad ranije niste videli. Ili možda jeste? Možda su to neki od stotine proizvoda koje ste videli u supermarketu? Ili u reklamama na TV-u? Da li mogu da vas podsećaju na događaje koje ste doživeli ili zamišljali, a da pritom znate da su tragovi umetnikove intime i ličnog univerzuma?”, naveo je kustos Antoan Šampenua (Antoine Champenois) iz Pariza u tekstu povodom izložbe, koja će biti otvorena od 27. februara do 14. marta.

FLAME, 19 x 13,5 x 2 cm, akrilik, gips, tempera, 2019.

Ako se pažljivije pogledaju svi izloženi objekti, uviđa se da su lažni, optičke iluzije.

“Radovi Aleksandra Rakezića vas mogu podsetiti na ‘Kutije Brilo’ Endija Vorhola, oslikane drvene kopije svakodnevnih, komercijalnih predmeta. Ipak, ono što je predmet njegovog rada je više od teoretskog stejtmenta o svetu umetnosti. Iako mogu pokrenuti pitanja vezana za zlatne pojave konzumerističkog društva, reprodukovane predmete i slike je umetnik izabrao više intuitivno nego strateški”, naveo je Šampenua, dodajući da Rakezić pri procesu utvrđivanja političkih i umetničkih koncepcija življenja kombinuje snagu emocija i prijemčivost prizora iz sveta umetnosti da bi uznemirio gledaoca i podstakao ga da preispituje sve što vidi: prvo u, a zatim van izložbenog prostora.

Mixed feelings, 68 x 81 cm, akrilik na platnu, 2020.

U isto vreme pokazujući lična osećanja i kontrolišući ono što je predstavljeno, i izložen i zaštićen, umetnik nas poziva da iskusimo pomešana osećanja kao što to on čini.

Nedavno nastala slika “Mixed feelings” može biti ključ za razumevanje njegove prve samostalne izložbe.

“Čujte kako plameni tornado čini oblik srca. Zastrašen, svako ko se suoči sa slikom mora se suočiti i s ovim zbunjujućim, privlačnim i impulsivnim pokretom. Na slici je možda prikaz uznemirujućeg iskustva koje odražava strah i uzbuđenje bilo kog prvog puta, ali je baš to iskustvo neophodno kako bismo stvari pogledali iz drugog ugla i još jednom shvatili u šta gledamo”, naveo je Šampenua.

Untitled (BAYER), 200 x 190 cm, akril na platnu, 2019.

Rođen 1995. godine u Kraljevu, Aleksandar Rakezić diplomirao je 2018. godine na slikarskom odseku Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Milete Prodanovića, kod koga je trenutno na master studijama. Kao stipendista francuske Vlade, zimski semestar 2019/2020. godine proveo je na Visokoj školi za lepe umetnosti u Parizu.

Među njegovim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu se ističu: “Privatna vrednost 2” u rezidenciji ambasadora Švajcarske (jun 2019), dve izložbe na Visokoj školi lepih umetnosti Parizu (januar 2020) i “Inter/Akcija” u Domu omladine Beograda (oktobar 2018).

Pored izlagačke prakse, Rakezić je i inicijator i autor izložbe “5 iz 6”, prve studentske samoinicijativne izložba u Galeriji FLU (januar 2019), zatim projekta “Hodanje po mesečini” (Walking Under the Moonlight), Skandinavski paviljon (april 2019) i najrecentnijeg kustoskog projekta “Ko ima ključ? / Qui a la cle?” na Visokoj školi lepih umetnosti u Parizu (januar 2020).

Rakezićev rad je pohvaljen od Fondacije Veličković (2019) i NIS Art fondacije (2018). Živi i studira u Beogradu.

Umetnik je izložbu “Ja znam za jednu tugu sa mirisom ananasa” u U10 posvetio svom dedi.

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r