Karadžić u Galeriji SANU
Crnogorski slikar i akademik Dragan Karadžić predstavlja se od 11. januara u Galeriji SANU u Beogradu izložbom slika, crteža, akvarela i fotografija, izabranih iz njegovog ateljea. Karadžić se poslednji put predstavio u Beogradu izložbom crteža 2004. godine u Galeriji “Haos”, a u SANU će izložiti 102 rada, od kojih je 56 slika na platnu i 30 crteža i akvarela, nastalih u proteklih 35 godina, kao i 18 fotografija iz protekle dve godine. Izložba je retrospektivnog karaktera, ali bez radova koji su direktno vezani za izričito akademski deo Karadžićevog obrazovanja.
Crnogorski slikar i akademik Dragan Karadžić predstavlja se od 11. januara u Galeriji SANU u Beogradu izložbom slika, crteža, akvarela i fotografija, izabranih iz njegovog ateljea.
Karadžić se poslednji put predstavio u Beogradu izložbom crteža 2004. godine u Galeriji “Haos”, a u SANU će izložiti 102 rada, od kojih je 56 slika na platnu i 30 crteža i akvarela, nastalih u proteklih 35 godina, kao i 18 fotografija iz protekle dve godine.
Izložba je retrospektivnog karaktera, ali bez radova koji su direktno vezani za izričito akademski deo Karadžićevog obrazovanja.
Okosnica svih radova je crtež, koji Karadžić smatra vertikalom likovnosti i sveta koji nosi. Radove povezuje i slojevitost koja, prema rečima Karadžića, garantuje postojanost, čulnost i uvezanost sa podlogom.
Prema navodima Olge Perović, koja je sa profesorom Ljubomirom Gligorijevićem napisala predgovor u katalogu izložbe, Karadžićevo slikarstvo je avangardno moderno, ali i tradicionalno u isti mah.
“Vedro i toplo, tiho, a ubedljivo sugeriše da sve u prirodi može postati slika, može dobiti umetničko značenje ako se prožme osećanjem, ako se detalji saberu u postojanu celinu. On neusiljeno gradi originalni izraz, a originalnost ostaje obeležje velikih slikara, bez obzira na to što vreme traži da se eksperimentiše novim tehnološkim mogućnostima”, navela je akademik Olga Perović.
Prema njenim rečima, Karadžić je uveo crnogorsku prirodu u svetske likovne vedute, ne odstupajući od vernosti stabilnoj, čistoj likovnosti, ali se “nikad ne okivajući slikanjem vidljivog pejzaža, nego i onog koji živi u čoveku, inspirisan tek nekim detaljem raskošne i razbludne prirode Crne Gore, mediteranskog rubina”.
Karadžićevi radovi, kako je navela, u početku su bliski Lubardinom konceptu, ali je vremenom eksperimentisao sa jedva uočljivim nanosima boje, na osnovu čega se oseća trag simpatija za Kleov rukopis. Osećajući
sve više mediteranske note ambijenta svoje postojbine, Karadžić menja svoj izraz, opitomljavajući ga, a vremenom ga sve celovitije opčinjava dah Mediterana.
U novijim Karadžićevim slikama snažni bojeni oblici ističu se na fonu mediteranskog sivila i plavetnila, što te radove čini većim nego što jesu i plastično upadljivim. Pažljivom posmatraču je uočljivo da Karadžić nastoji da nevidljivo učini vidljivim, jer ono zaista jeste u našem okruženju kao estetski faktor koji zanemarujemo, opčinjeni, osobito u novije vreme, kombinacijama realnih neoplemenjenih stvari, dodala je Olga Perović.
Karadžić je rođen 1950. godine u Petnjici kod Šavnika, a diplomirao je 1974. na Pedagoškoj akademiji (Likovni smer) u Nikšiću. Fakultet likovnih umetnosti (Slikarski odsek) završio je 1978. u Beogradu u klasi profesora Radenka Miševića, kod koga je i magistrirao 1980.
Kao stipendista Francuske, završio je specijalizaciju na Akademiji Beaux Arts u Parizu, kod profesora Žaka Jankela (1981-1982), a boravio je i na studijskim putovanjima u Evropi (Italija, Nemačka, Francuska, Belgija,
Holandija, Španija, Grčka) i SAD.
Od 1977. godine je član ULUCG-a.
Predavao je slikarstvo najpre na Filozofskom fakultetu u Nikšiću, a 1990. počeo je da radi na Fakultetu likovnih umetnosti na Cetinju, čiji je bio i prodekan (1990-1994) i dekan (1994-1996).
Vanredni član Crnogorske akademije nauka i umjetnosti (CANU) postao je
1996. godine, a 2003. redovni.
Samostalno je izlagao na 52 izložbe u Beogradu, Novom Sadu, Somboru, Zrenjaninu, Sarajevu, Novoj Gorici, Kragujevcu, Čačku, Podgorici, Nikšiću, Budvi, Skoplju, Parizu i Hamiltonu, a kolektivno na više od 300 izložbi u većini gradova bivše Jugoslavije, kao i na izložbama saveznog i
republičkog karaktera, ili selektiranim izložbama u Parizu, Beču, Briselu, Štutgartu, Manhajmu, Oslu, Nikoziji, Bukureštu, Košicama, Malti, Giterslou,
Kairu, Tokiju, Hamburgu, Rimu, Bariju, Sofiji, Pekingu, Vašingtonu, Moskvi, Kelnu, Beču, Gracu, Lincu, Odesi, Lavovu, Insbruku...
Dobitnik je 21 nagrade za slikarstvo na salonima i reprezentativnim izložbama u Jugoslaviji i Crnoj Gori, a njegovi radovi nalaze se u više muzeja, galerija i institucija na prostoru bivše zajedncicke države, kao i u privatnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu, uključujući Muzej savremene umetnosti u Beogradu, Narodni muzej Crne Gore na Cetinju, akademije nauka u Podgorici, Skoplju, Tirani, Sofiji, Bukureštu, Pekingu i Kišinjevu, Vladu, Skupštinu i Narodnu banku Crne Gore, Ustavni sud Makedonije...
Karadžićeve slike, crteži i akvareli nalaze se i u privatnim kolekcijama u većini evropskih zemalja, kao i u Izraelu, Saudijskoj Arabiji, Kini, Vijetnamu,
Japanu, Južnoafričkoj Republici, Kanadi i SAD. Njegova dela nalaze se i u kolekcijama 15 ambasadora i diplomata u bivšoj Jugoslaviji.
Izložba u Galeriji SANU organizovana je u okviru saradnje dve akademije, a tokom 2011. predviđena je i izložba jednog člana SANU u Crnoj Gori.
(SEEcult.org)
