Kinoteke iz regiona za bržu digitalnu restauraciju filmova
Direktori kinoteka sa prostora bivše Jugoslavije postigli su 7. juna u Beogradu načelnu saglasnost o konkretnoj saradnji u oblasti digitalne restauracije filmova, kada je reč o ostvarenjima koja predstavljaju zajedničko kulturno nasleđe.
Ta inicijativa direktora Jugoslovenske kinoteke Jugoslava Pantelića prihvaćena je na panel razgovoru koji je održan u okviru Festivala nitratnog filma na temu “Očuvanje filmskog kulturnog nasleđa i izazovi digitalnog doba na prostorima bivše Jugoslavije”.
Kako je obrazložio Pantelić, ukoliko jedna kinoteka čuva original negativ slike i tona filma iz svoje republike i trenutno nema mogućnost da ga digitalno restaurira, a druga kinoteka je zainteresovana zbog, na primer, izuzetne kreacije koju je upravo u tom filmu ostvario glumac iz njene sredine, te ima želju, kao i sredstva da ga digitalno restaurira, prva kinoteka bi joj privremeno ustupila negativ, odnosno skenirani materijal, a nakon obavljenog posla dobila bi nazad negativ materijale i novu, digitalno restaurisanu kopiju.
“To može da ubrza proces restauracije, obogati i jedan i drugi arhiv, a i da doprinese očuvanju baštine. Vreme ne radi za nas, jer filmska traka ima ograničen rok trajanja”, naglasio je Pantelić na panelu u Jugoslovenskoj kinoteci, koja obeležava 70 godina postojanja.
Kao primer dobre prakse, Pantelić je naveo povezivanje hrvatske i makedonske kinoteke radi restauracije filma Tri Ane, snimljenog u makedonskoj produkciji, u režiji hrvatskog autora Branka Bauera. Takvih filmova je dosta. Na primer, Bauer je režirao i Prekobrojnu, u kojoj je zablistala Milena Dravić. Tu su i filmovi jednog od najznačajnijih srpskih reditelja Živojina Pavlovića koji je deo svog opusa ostvario u Sloveniji.
Svi učesnici skupa pozitivno su ocenili ovu inicijativu, ističući da su saradnja i komunikacija nužni jer je reč o zajedničkoj kulturnoj istoriji.
Dogovoreno je da se detalji međukinotečkog sporazuma, te usaglašeni standardi procesa digitalne restauracije, “stave na papir” na prvom sledećem sastanku, verovatno prilikom predstojećeg otvaranja nove zgrade Crnogorske kinoteke.
Učesnici panela u Jugoslovenskoj kinoteci, pored Pantelića kao moderatora i koordinatorke projekta Vip Kinoteka Ksenije Zelenović, bili su i Tatjana Rezec Štibilj iz Arhiva Slovenije (vođa sektora Slovenski filmski arhiv), upravnik Slovenske kinoteke Ivan Nedoh, direktorka Kinoteke Bosne i Hercegovine Devleta Filipović, upravnik Hrvatskog filmskog arhiva Dinko Majcen i rukvodilac sektora za film, video i fono dokumenta Mladen Burić, direktor Crnogorske kinoteke Andro Martinović, a iz Kinoteke Makedonije Igor Stardelov, upravnik Filmskog arhiva i Vladimir Angelov, v.d. direktora.
Sve te kinoteke su članice Svetske federacije FIAF i Evropske asocijacije filmskih arhiva, izuzev Kinoteke BiH.
Na panelu u Beogradu kolege su razmenile iskustva u vrlo otvorenom razgovoru o nizu praktičnih pitanja.
Kako je rečeno, jedan od problema u Hrvatskoj je što javnost, a i nadležni za odobravanje sredstava ne razlikuju digitalizaciju od digitalne restauracije, koja nije prosto skeniranje ili telekiniranje, već znatno složeniji i skuplji posao vraćanja originalnog izgleda filma.
U Sloveniji je bilo negativnih kritika u vezi sa kolorom nekih digitalno restaurisanih filmova. Zato treba ubrzati proces kako bi se gde god je to još moguće konsultovali originalni direktori fotografije.
U tom smislu interesantan je primer iz Zagreba, kada je urednik HRT-a odbio da prikaže restaurisanu Brezu Ante Babaje, jer ne izgleda onako kako je se gledaoci sećaju iz ranijih emitovanja stare kopije.
Prilikom digitalne restauracije dokumentaraca i filmskih žurnala iz Bosne i Hercegovine, snimanih krajem 40-ih godina prošlog veka, ispostavilo se da je na novoj kopiji slika dobra, ali ton ne, jer je zapravo orginalan ton slab zbog loše tehnike kojom se radilo u to doba.
Bilo je reči i o prebacivanju digitalno restaurisanog dela ponovo na filmsku traku od 35 milimetara, kao osnovnog “nosača” sadržaja, ali ne više za bioskopske projekcije, koje danas gotovo isključivo idu sa DSP-a, već radi čuvanja za budućnost.
Postavljeno je i “filozofsko” pitanje – kada se uporede kopije na digitalnom nosaču i na 35mm traci, da li je to isti film?
Inače, Evropska asocijacija filmskih arhiva organizuje edukativne programe - radionice o digitalnoj restauraciji za kinoteke iz zemalja koje nisu članice Evropske unije.
Pantelić je predložio da kinoteke i arhivi iz Beograda, Podgorice, Sarajeva i Skoplja međusobno usaglase mesto i termin radionica pre kontaktiranja Brisela, te da i same nastave razumenu iskustava, što je na skupu i prihvaćeno.
(SEEcult.org)