Kiosk - dijalozi
Kiosk - platforma za savremenu umetnost iz Beograda gostuje u Zagrebu izložbom “Kiosk dijalozi” u Galeriji VN, a dosadašnji rad i kontekst delovanja u području umetnosti i kulture u Srbiji i šire predstaviće 10. decembra osnivačice te organizacije Ana Adamović i Milica Pekić.
Projekat “Kiosk - dijalozi” obuhvata video intervjue realizovane tokom 51. Oktobarskog salona u Beogradu, uz učešće četrdesetak srednjoškolaca koji su pozvani da govore o svojim sećanjima iz detinjstva i zajedno sa Kioskom realizuju taj umetnički rad.
Osnivanje Kioska 2002. godine, kao i sve dosadašnje aktivnosti tog kolektiva posledica su socio-kulturnog okruženja ne samo u Srbiji, već i u čitavom regionu, odnosno okolnosti koje nisu pogodovale realizaciji namere te organizacije da bude analitična, kritična, da izazove razgovore o bolnim i problematičnim društvenim, političkim, kulturnim i umetničkim pitanjima. Stoga se i jedno od prvih pitanja sa kojima su se Ana Adamović i Milica Pekić suočile odnosilo na mogućnosti delovanja u nejasno i nepotpuno definisanom kulturnom sistemu, navela je istoričarka umetnosti Snežana Stamenković u tekstu povodom izložbe.
Drugo pitanje, koje je za Kiosk bilo jednako bitno, bilo je pronalaženje adekvatne strategije u realizaciji projekata, što je zahtevalo kreativan i inovativan pristup. Stoga je razvijen poseban model umetničko-kustoskog delovanja koji je povezao komunikaciju, emociju i umetnički čin, a zasnovan je na korišćenju strategija konceptualne umetnosti, kako je primetio i Marko Stamenković, poredeći postupak realizacije složenog projekta Kioska “Lobi kulture” s projektom “The Good Life” kolumbijskog umetnika Karlosa Mote, koji živi i radi u Njujorku. Prema njemu, ta dva projekta su dva vida istog modela, jer Motino petogodišnje istraživanje Latinske Amerike “čini vidljivim raznovrsne percepcije koje građani tog kontinenta imaju o takozvanim ‘demokratskim’ oblicima vladavine, a iz iskustva konstantnog intervencionističkog pritiska SAD”, na sličan način na koji Kiosk u projektu “Lobi kulture” dokumentuje odgovore građana Zapadnog Balkana na pitanje: “Šta mislite da će se promeniti ili nestati u vašem svakodnevnom životu kada vaša zemlja uđe u Evropsku uniju?”
Kiosk, Lobi kulture, CZKD, Beograd, 2010.
Osim strategija konceptualne umetnosti, članice Kioska imale su, kako je primetila Snežana Stamenković, još jedno iskustvo kao model delovanja, a to je iskustvo nezavisne scene na polju savremene umetnosti tokom 90-ih u Srbiji.
Bilo da je reč o umetničkim projektima - izložbama ili društveno angažovanom radu, prvi korak tog modela je komunikacija, razgovor, intervju. Međutim, dijalog u ovom slučaju nije skup unapred pripremljenih pitanja i odgovora koji izražavaju određene interesne ili ideološke stavove, već stvarna, realana konverzacija. Krajnji cilj tog autentičnog, ličnog, iskrenog i emotivnog dijaloga je suočavanje sa problemom, razmišljanje o njemu, sazrevanje - intelektualno i emocionalno svih učesnika, i ispitivača, i pitanih, i posmatrača, navela je Snežana Stamenković, dodajući da proizvod tog postupka uoblikovan u izložbu ili knjigu, postaje svojevrstan umetnički iskaz. Tako se dešava da obična porodična fotografija i priča koja stoji iza nje postane esteteska materijalizacija aktivizma. U projektu “Porodični album” članovi 23 romske porodice putem reči i slika - u ovom slučaju fotografija, otkrivaju porodične narative, doživljaj diskriminacije, nepripadanja, ali i način na koji bi želeli da ih okolina doživljava.
Umetnost u projektima Kioska je inicijator procesa međusobnog upoznavanja, ali i dijaloga sa istorijom, savremenošću i stereotipnim gledanjima i na prošlost i na svakodnevicu. Lično i kolektivno sećanje i identitet su posledica kvaliteta ovog procesa, istakla je Snežana Stamenković, podsećajući i na projekat “Komunikacija”, realizovan 2005/2006. u formi fotografske radionice za mlade, koji je okupio dvadesetak srednjoškolaca srpske, romske i albanske nacionalnosti koji su putem fotografskih iskaza predstavili jedni drugima svoje živote.
Sličan pristup je i na izložbama “Zemlja obećanja”, koja predstavlja savremenu srpsku fotografiju, zatim “Najlepša zgrada”, realizovana u okviru festivala Mikser, te “Korzo”, koja je bila deo programa Beogradskog letnjeg festivala.
Afirmacija i generisanje novih ili zaboravljenih vrednosti još jedan je segment koji Kiosk potencira u projektima, a često ih kroz njih i definiše, navela je Snežana Stamenković, koja je među projektima Kioska posebno izdvojila “Das Ist Kunst” (2006). Kiosk tim projektom razmatra prirodu poimanja umetnosti u Srbiji u određenom trenutku, preispituje sopstvenu poziciju u umetničkom sistemu i otkriva vrednosne parametre i kriterijume kojima se umetnost definiše.
Osnivačice Kioska Ana Adamović i Milica Pekić, kojima se 2008. godine pridružio umetnik Dorijan Kolundžija, ističu da inovativne umetničke aktivnosti podstiču otvorenost i pružaju bolje razumevanje društvenih i političkih poteškoća u podlozi modernog društva. S tim ciljevima na umu, Kiosk producira izložbe, publikacije i istraživačke projekte koji potpomažu razumevanje društvenih problema, teorije i prakse savremene umetnosti i uloge umetnosti u mejnstrim kulturi.
Kiosk je, između ostalog, i suosnivač Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije i regionalne platforme Kooperativa.
Izložba “Kiosk - dijalozi” otvorena je do 14. decembra u Galeriji VN.
(SEEcult.org)
