Kleveta, Mladi u srcu... na Slobodnoj zoni
Filmovi “Kleveta” Joava Šamira o antisemitizmu, potresni “Zaliv” Luija Psihojosa o sudbini delfina, “London River” o posledicama terorizma u britanskoj prestonici 2005. godine, te priča o horu penzionera “Mladi u srcu” Stivena Vokera i Sali Džordž i “Somers Taun” Šejna Medouza, na programu su pete “Slobodne zone” 9. novembra, u Dvorani Kulturnog centra Beograda i bioskopu “Balkan”.
Filmovi “Kleveta” Joava Šamira o antisemitizmu, potresni “Zaliv” Luija Psihojosa o sudbini delfina, “London River” o posledicama terorizma u britanskoj prestonici 2005. godine, te priča o horu penzionera “Mladi u srcu” Stivena Vokera i Sali Džordž i “Somers Taun” Šejna Medouza, na programu su pete “Slobodne zone” 9. novembra, u Dvorani Kulturnog centra Beograda i bioskopu “Balkan”.
Šta je antisemitizam danas, dve generacije posle holokausta, tema je Šamirovog filma “Kleveta” (www.defamation-thefilm.com), rađenog u koprodukciji Izraela, Danske, SAD i Austrije, koji je dobio specijalno priznanje na Trajbeka festivalu ranije ove godine, kao i nagradu za najbolje istraživanje na Filmskom festivalu Doc Aviv i nagradu “Stenli Kjubrik” za hrabrost i inovativnost u pravljenju filmova na Traverse festivalu koji organizuje američki reditelj Majkl Mur.
Prema rečima Mura, “Kleveta” je “neverovatno odvažan i hrabar film”, a u časopisu “Varajeti” opisan je kao “ujedno inteligentan, iskrivljen” i “suštinski jevrejski, u najboljem smislu”.
Šamir je temom antisemitizma počeo da se bavi pre pet godina. Zbog preispitivanja odnosa izraelske državne politike prema Palestincima u svom prethodnom dokumentarcu, novinari su njegov film ocenili kao “antisemitistički”. Tada je počeo da primećuje koliku važnost ta tema ima u svakodnevnom životu u Izraelu gde, kao što on ističe u filmu, nema dana da mediji ne objave članak o nacizmu, Holokaustu ili samom antisemitizmu.
Uz mešavinu humora i ironije, Šamir traži veštog političkog rukovodioca Abrahama Foksmana, direktora Lige protiv klevetanja i američke pisce kao što su Norman Finklstajn (Industrija Holokausta) ili autore knjige Izraelski lobi Džona Meršejmera i Stivena Volta.
Reditelj u istraživanju beleži izuzetne momente, kao na primer, obilazak Aušvica sa grupom učenika. Dok gledaju prizore gladi u koncentracionim kampovima, deca ne prestaju da jedu slatkiše.
Američki film “Zaliv” (www.thecovemovie.com), nagrađen od publike na Sandensu, Silverdocsu i Hot Docsu, ekološki je triler koji je snimio podvodni fotograf Lui Psihojos, predstavljajući priču o tome kako je sa vodećim svetskim autoritetom u dresuri delfina Ričardom O’Berijem i odabranom ekipom aktivista, filmskih stvaralaca i ronilaca, pokušao da prodre u skriveni zaliv u Japanu i sazna istinu o mračnoj i smrtonosnoj tajni.
O’Beri je 60-ih radio na popularnom televizijskom programu “Fliper’, a kada mu je jedan od delfina uginuo na rukama, shvatio je da je deo njegove karijere posvećen dresuri bila greška i da životinje imaju pravo na slobodu kao i ljudi. Zakleo se da se neće smiriti dok i poslednjeg delfina ne vrati u prirodno stanište.
Bušarebov film “London River” (www.tadrart.com/tessalit/londonriver), koji će takođe biti prikazan u DKC-u, dobio je nagradu ekumenskog žirija, specijalno priznanjei Srebrnog medveda za najboljeg glumca na Berlinalu, a prikazan je i ove godine na festivalu u Torontu.
Radnja se događa pre četiri godine, nakon što su četiri bombe eksplodirale u londonskoj podzemnoj železnici. Na vrhuncu saobraćajnog špica, četvoro ubica u javnom prevozu aktivirali su eksplozive koje su nosili u rančevima, ubijajući, u svega nekoliko minuta, 56 osoba i ranjavajući više od 700 ljudi. Na video snimku koji je kasnije pronađen, jedan od islamskih terorista objavljuje da je njegova grupa u ratu sa britanskim društvom. Dvoje ljudi je pogođeno napadima, iako nisu bili ni blizu mesta na kojima su se eksplozije desile.
“London river” je priča o muslimanu Osmanu i hrišćanki, gospođi Somers, roditeljima čija su deca nestala nakon terorističkog napada. Dok Osman živi u Francuskoj, a gospođa Somers na jednom od ostrva u kanalu Lamanš, ali se susreću u Londonu i udružuju u potrazi za decom, i pored razlika u svojim kulturama i verskim uverenjima.
Publika “Slobodne zone” u bioskopu “Balkan” može da pogleda britanski film “Mladi u srcu”, nagrađen na festivalima u Los Anđelesu i Varšavi 2007. godine, kao i u Atlanti 2008, koji nudi “ohrabrujuću viziju starosti u kojoj se depresivnost, koja se obično povezuje sa tromošću, gura u stranu pravljenjem muzike, druženjem i osećajem za humor”, kako je naveo u kritici “Njujork tajms”.
“Mladi u srcu” (www.youngatheartchorus.com) je priča o istoimenom horu penzionera koji su obradama pesama grupa Sonic Youth, Ramones, Clash.., stekli svetsku slavu.
Hor čine 22 starije osobe čiji je prosek godina 80, a dokazuju da starost ne mora nužno da bude dosadna. Dok se njihovi vršnjaci predaju godinama, oni nastoje da budu pozitivni. Umesto lagane šetnje oko bloka, članovi odlaze na probe, za njih zahtevne poput planinarenja.
Reditelji Stiven Voker i Sali Džordž snimili su dvomesečne probe hora pred godišnji koncert u Northemptonu. Pod dirigentskom palicom Boba Kilmena, 80-godišnjaci uče poznate rok’n’rol melodije, uključujući “Yes We Can Can”, hit Pointer Sistersa, čiji se stih “can” ponavlja 71 put u zahtevnom stakato maniru, zatim jednako tešku za izvođenje pesmu Sonic Youtha “Schizophrenia”, kao i baladu Coldplaya “Fix You”.
Britanski film “Somers Taun” (www.somers-town.com), takođe u “Balkanu”, prikazan je i na Berlinalu i Trajbeka festivalu prošle godine, a na početku je bio kratki film sa korporativnom podrškom, a potom je prerastao u dugometražni i proglašen najboljim britanskim filmom godine.
Prema sinopsisu, dva tinejdžera, pridošlice u Londonu, grade neverovatno prijateljstvo tokom vrelog leta. Tomo (Thomas Turguz) je pobegao iz Notingema, a Marek (Pjotr Jagielo) je poljski imigrant koji živi u distriktu Somers Taun, između stanica Kings Kros i Eston, gde njegov otac koji mnogo pije radi na novoj šinskoj spojnici. Bez znanja oca, Marek poziva Toma da se useli u njegovu sobu. Oni formiraju čvrstu vezu radeći čudne poslove za ekscentričnog komšiju i takmičeći se ko će privući pažnju Mariji, lepoj i mladoj francuskoj konobarici u koju su obojica zaljubljeni. Samo je pitanje vremena, međutim, kada će Marekov otac otkriti šta se dešava…
Publika “Slobodne zone”, osim glasanja za najbolji film, ima priliku da učestvuje i u nagradnom pisanju recenzije ili kritike i kratkog eseja o jednom od filmova u ovogodišnjem programu.
Dužina teksta bi trebalo da bude od 1.500 do 3.000 karaktera, a rok za slanje je 15. novembar, na adresu recenzija@freezonebelgrade.org
Prijave mogu biti pod pseudonimom ili pod pravim imenom, ali je važno ostaviti precizne kontakt podatke radi obaveštavanja o pobedniku, koji će dobiti kao nagradu laptop.
Žiri čine Ivana Kronja, Branka Pavlović i Rajko Petrović, a objaviće ime pobednika 25. novembra, dok će uručenje nagrade biti na Svetski dan ljudskih prava, 10. decembra, u Kulturnom centru Rex, koji je i organizator “Slobodne zone”.
Cena pojedinačne karte za “Slobodnu zonu” je 200 dinara, a ulaznice se mogu nabaviti na blagajnama KCB-a i bioskopa “Balkan”.
Prihod od prodaje ulaznica namenjen je akciji “Hrana za sve” Fonda B92, koji je i osnivač tog festivala, a organizator je Kulturni centar Rex.
Publika će imati priliku i da se okuša u pisanju filmske kritike, a autor najboljeg teksta biće nagradjen laptopom.
Prošlogodišnji festival posetilo je 8.800 gledalaca, a 16 od ukupno 17 projekcija bilo je rasprodato. Prikupljeno je 9.000 evra za obuku radiologa za rad na digitalnom pokretnom mamografu kupljenom zahvaljujući akciji Fonda B92.
Sajt “Slobodne zone” je www.freezonebelgrade.org, a program se nalazi i Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org
(SEEcult.org)
