Kliničko povlačenje radova

Otvaranje 38. Novosadskog salona 9. novembra proteklo je uz zvužduk pištaljki i zahteve za novu kulturnu politiku u Novom Sadu, u izvođenju “hora za vanredne situacije” osnovanog u Art klinici, a prvi dani te najveće i najstarije godišnje žirirane likovne manifestacije u Vojvodini u znaku su i odluke pojedinih umetnika da povuku radove.

Otvaranje 38. Novosadskog salona 9. novembra proteklo je uz zvužduk pištaljki i zahteve za novu kulturnu politiku u Novom Sadu, u izvođenju “hora za vanredne situacije” osnovanog u Art klinici, a prvi dani te najveće i najstarije godišnje žirirane likovne manifestacije u Vojvodini u znaku su i odluke pojedinih umetnika da povuku radove.

Prvi je to učinio Živko Grozdanić, koji je u otvorenom pismu naveo da bi se povlačenjem radova sa 38. Salona postiglo ono što i jeste bila ideja duvanja u pištaljke - da se “konačno ukaže na svu dramatičnost u kojoj se danas nalazi savremena umetnička produkcija u Novom Sadu!”

Prema oceni Grozdanića, 38. Novosadski salon je “paradigma amaterske ili maketarske strategije u kojoj se pedesetak umetnika strpa u neadekvatan galerijski prostor, a zatim, na otvaranju, ne pokaže se nimalo razumevanja!”

Izražavajući nezadovoljstvo tretmanom umetnika i uslovima izlaganja njihovih dela i navodeći za to primer rad Dragana Jankova postavljen u polumraku na stepeništu, Grozdanić je pozvao i ostale učesnike 38. Salona da povuku radove, kao što je on učinio sa radom "Alegorije o istoriji ili Svi smo mi deca zločina".

Takođe, zamerio je članu Gradskog veća zaduženom za kulturu Andreju Bursaću što nije došao na otvaranje Novosadskog salona, dok Oktobarski u Beogradu “otvaraju gradonačelnici i neke ugledne ličnosti iz sveta kulture i umetnosti, iz zemlje i inostranstva, i to zato što ima međunarodni karakter”. Novosadski salon uporedio je sa beogradskim i po produkcionim uslovima, a žiriju novosadske izložbe, koji je dodelio nagradu Jeleni Sredanović za drvorez “Kapi senke”, zamerio je što “nije stručno i adekvatno obrazložio kriterijume zbog kojih je rad nagrađen”.

Osim Grozdanića, koji je i direktor Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, Art klinika je saopštila da radove sa 38. Salona povlače (za sada) i Nikola Džafo i Goran Jureša.

Grozdanić je izjavio novosadskom “Dnevniku” da je reč samo o nastavku akcija kojima se kao umetnik, a ne kao direktor institucije, priključuje zahtevima da se organizuje okrugli sto i da se definišu interesi, ciljevi, strategije i planovi razvoja savremene umetničke produkcije u Vojvodini i Novom Sadu, jer je “gotovo neozbiljno da ovaj grad ima samo tri, četiri podruma, koji nisu galerije nego podrumi”.

Navodeći i da je njegovo povlačenje sa Salona simboličan gest, Grozdanić je dodao da za to nije kriv organizator - Kulturni centar Novog Sada, već da “generalno ne postoji u gradu nijedan izlagački prostor u kojem bi ovakva manifestacija mogla da se organizuje”.

“Zamislite da se ‘Egzit’ organizuje u nekakvom podrumu”, dodao je Grozdanić.

Većina umetnika koji učestvuju na 38. Novosadskom salonu pozvala je još pret otvaranja gradske vlasti da prihvate započinjanje dijaloga za kreiranje nove kulturne politike u Novom Sadu.

Na inicijativu Nikole Džafa i Dežurnog tima Art klinike, oko 50 umetnika potpisalo je uoči 38. Novosadskog salona pismo gradonačelniku Igoru Pavličiću i Gradskoj upravi za kulturu Novog Sada, u kojem su naveli da neće bojkotovati tu godišnju izložbu, ali da smatraju da takva manifestacija obavezuje da podsete javnost kako kultura nije zabava za mase i prilika za profit.

“Otvaranje 38. novosadskog salona, jedne od značajnih manifestacija na gradskoj likovnoj sceni, prilika je da se još jednom preispitaju okolnosti koje su do sada više puta apostrofirane. To su, pre svega, nedefinisanost kulturne politike i nedoslednost u njenom sprovođenju.

Nerešeni status umetnika, umetničkih udruženja i grupa, njihov radni i životni prostor, budžet namenjen kulturi i način kako se njime gazduje, nepostojanje gradske galerije i adekvatnih izlagačkih prostora, jasni su pokazatelji zapuštenosti”, naveli su umetnici u otvorenom pismu gradonačelniku i Gradskoj upravi.

Ističući da je kultura - umetnost, koja uznemirava i upozorava, propituje i reflektuje stvarnost, anticipira budućnost, predstavljajući neprofitabilnu delatnost od opšteg društvenog značaja, umetnici su naveli u pismu da legitimitet njihovom zahtevu svakako daje činjenica da je u salonskom sazivu bar trećina učesnika potekla iz "takozvanih art klinika", koji već više meseci ukazuju na potrebu urgentnog rešavanja nagomilanih problema u kulturnoj politici grada.

“Gest dobre volje je što umetnici, čije zahteve Gradska uprava za kulturu jedva da čuje i uvažava, neće bojkotovati izložbu i neće povući radove jer poštuju, pre svega, inicijativu Kulturnog centra Novog Sada da novosadskoj publici prikaže trenutni bilans kreativnih energija na gradskoj likovnoj i vizuelnoj sceni”, naveli su umetnici u pismu, u kojem je ukazano i da su umetnici učešće na 38. Novosadskom salonu samofinansirali, uloživši sredstva koja nisu zanemarljiva ni za omalovažavanje.

Peticiji umetnika pridružila se i inicijativa "Za kulturne politike - politika kulture" (Zakulturnepolitike.net), a pismo je dostavljeno gradonačelniku Pavličiću, članu Gradskog veća zaduženom za kulturu Andreju Bursaću, pomoćniku gradonačelnika Vladimiru Kopiclu i načelnici Gradske uprave za kulturu Tijani Pavlov.

Za 38. Novosadski salon, na temu “Mikro-manevar”, odabrano je 56 umetnika vojvođanske likovne scene - po konkursu i po pozivu.

Ovogodišnji Novosadski salon usmeren je koncepcijski ka umetniku i njegovom delu koje nastaje kao odgovor na savremeni, lični kontekst samog stvaraoca, a prema navodima kustoškinje Sanje Kojić Mladenov, tema omogućava veliku širinu u pristupu i realizaciji umetničkih radova, pa je i 38. novosadska izložba jedan od mogućih pregleda savremene umetničke scene u Vojvodini.

Centralna izložba 38. Salona otvorena je do 9. decembra u Poklon zbirci Rajka Mamuzića (na sva tri sprata), a prateći program u galeriji Zlatno oko, gde se predstavlja gost Vladimir Frelih, kao i u Malom likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada, gde je otvorena izložba nagrađenog umetnika prošlogodišnjeg Salona Tadije Janičića.

Nagrada 38. Salona, dodeljena Jeleni Sredanović iz Novog Sada, iznosi 100.000 dinara i podrazumeva samostalnu izložbu na narednom Salonu.
Organizacioni odbor i Umetnički savet 38. Novosadskog salona, čiji je organizator Kulturni centar Novog Sada, čine istoričari umetnosti Danijela Purešević i Sanja Kojić Mladenov, te likovni umetnici Dragan Živančević, Ljubomir Vučinić i Maja Erdeljanin.

Sajt Novosadskog salona je www.nssalon.eunet.rs

U PRILOGU: Pismo Grozdanića i Art klinike povodom povlačenja radova

(SEEcult.org)