KND: 17.Bijenale umetnosti 1/3
17. Bijenale umetnosti – SEE Art Gates: Stanja stvarnosti, Pančevo, 15. septembar – 15. oktobar 2016.
1/3 - Kritičar na delu: Stevan Vuković, teoretičar umetnosti
Serijal Kritika na delu nastavljamo prilozima o 17. Bijenalu umetnosti u Pančevu “SEE Art Gates: Stanja stvarnosti”, na kojem je, prema koncepciji selektorke i kustoskinje Marijane Kolarić, predstavljeno 18 umetnika i grupa iz regiona Jugoistočne Evrope.
U prvom od tri priloga o izložbi 17. Bijenala umetnosti, teoretičar umetnosti Stevan Vuković govori o značaju te manifestacije i njenim usponima i padovima od kada je 2000. dobila međunarodni karakter. Takođe, Vuković govori o specifičnoj autorskoj koncepciji 17. Bijenala umetnosti koja zapravo predstavlja kustoski portfolio, te o potencijalu fokusa na region Jugoistočne Evrope, koji može da postane pečat prepoznatljivosti ukoliko se nastavi u tom smeru. Ocenjuje ujedno i da izložba “SEE Art Gates: Stanja stvarnosti” nije u potpunosti koherentna u pogledu tipa radova. Smatra i da se u izboru umetnika vidi jasna kustoska pozicija koja nije tematski ili konceptualno zasnovana, već se kreće u krugu autora sa kojima kustoskinja i inače sarađuje.
Vuković smatra da je istorijat Bijenala umetnosti u Pančevu veoma značajan, jer je bitno da i van velikih centara u Srbiji postoje tradicionalne manifestacije koje imaju tendenciju da i same inoviraju svoj format i profil i budu otvorene i za mlađe autore, umetnike i kustose, kao i da pokušavaju da svoje pozicije umreže i postave na međunarodnu umetničku i kustosku scenu.
Podsećajući da je Bijenale u Pančevu međunarodno od 2000. godine i da je tada i proširilo svoj opseg na druge medije osim skulpture - što je bila inicijalna namera u doba jugoslovenskog umetničkog prostora, Vuković konstatuje da se uporedo sa promenama scene menjao i profil Bijenala, te da ovogodišnja izložba ima potencijal da se vrati na te tragove međunarodnog, kakvo je bilo tokom prošle decenije. Kao možda najvišu tačku pančevačkog Bijenala, Vuković navodi 2004. godinu, kada je učestvovao i Danijel Biren i kada je predstavljeno 82 veoma značajnih umetničkih pozicija. Tokom nekoliko prethodnih bijenala, prema oceni Vukovića, kao da je izostao taj međunarodni aspekt, pa su poslednja tri bijenala bila zapravo lokalna ili usmerena na jugoslovenski kulturni prostor.
Regionalni fokus, s druge strane, takođe ima specifičan potencijal.
“Može da se kaže definitivno da to usmerenje na region otvara neke mogućnosti - da se pokažu neke pozicije koje nisu toliko poznate nama koji uglavnom pratimo više međunarodnu umetničku scenu, nego regionalnu”, rekao je Vuković.
Nenad Andrić
Vuković smatra i da je 17. Bijenale umetnosti “relativno skromna izložba autorskog tipa, i to autorskog na vrlo specifičan način koji je prilično prisutan danas u kustoskim praksama, a to je da se, s jedne strane, mapiraju lokalni fizički prostori u kojima može da se desi savremena umetnost - ne nužno samo galerijski, i da se mapiraju takođe i mogući kontakti koji mogu dovesti do dobrih spojeva konkretnog prostora i nekih umetničkih pozicija koje proističu iz mreže kontakata konkretnog kustosa”.
“Ovde više vidimo neki kustoski portfolio i način na koji se taj portfolio realizuje kroz izložbene formate, i oživljava razne prostore u Pančevu”, naveo je Vuković.
Govoreći o koherentnosti izložbe, Vuković je ocenio da su umetničke pozicije koje se vezuju za Jugoistočnu Evropu profilisane na vrlo jasan način kao autorske pozicije koje tematizuju i ekonomske probleme, i probleme migracija, i različite političke stavove, i političke prepreke koje zapravo dele ovaj region po administrativnim linijama. U tom smislu 17. Bijenale umetnosti može da podstakne različite tipove diskusija, različita razmišljanja, pa i umetnički dijalog.
Timea Anita Oravec
S druge strane, Vuković smatra da izložba 17. Bijenala nije potpuno koherentna u pogledu tipova radova.
“Faktički možemo da zateknemo i vrlo politički usmerene radove koji medij tretiraju kao nešto sasvim sekundarno, a s druge strane i vrlo medijski specifične radove pojedinih slikara koji su predstavljeni u posebnom galerijskom segmentu. U tom smislu izložba deluje pre kao pokušaj pravljenja neke mreže pozicija u okviru koje su – zavisno od konkretnog autorskog projekta, neke vrlo teorijske, kao što je pozicija Ivana Grubanova, sa vizuelizacijom nečega što je kontra-vizuelno, dok su neke potpuno medijski usmerene kao slikarske pozicije, a neke preispituju pozicije migranata ili pozicije novih zidova u Evropi koji se stalno podižu i koji su nam ovde relativno blizu, kao što je rad mađarske umetnice (Timee Anite Oravec) koja je na vrlo brutalan način tu bodljikavu žicu koja nas deli od Mađarske uvela u prostor galerije”, naveo je Vuković.
Odabir umetnika koji učestvuju na 17. Bijenalu umetnosti govori o samosvojnosti izložbe i očiglednom autorskom pečatu i načinu mišljenja i delovanja kutoskinje u određenom krugu umetnika.
“I to je dobro da zapravo bude jasna kustoska pozicija i kroz odabir umetnika koji ovde nije ni tematski, ni konceptualno usmeren, već je to mapiranje neke mreže međusobnih uticaja, saradnji i preklapanja određenih strategija umetnika sa kojima kustoskinja i inače sarađuje”, naveo je Vuković.
*O 17. Bijenalu umetnosti u Pančevu za serijal “Kritika na delu” govore i nezavisna kustoskinja Maja Ćirić i istoričar umetnosti Srđan Tunić, a te epizode biće emitovane u narednim danima na YouTube kanalu portala SEEcult.org i Fejsbuk strani “Kritika na delu”.
Projekat KRITIKA NA DELU, koji realizuje NFC "Filmart“, u saradnji sa portalom SEEcult.org, podrazumeva produkciju kratkih video emisija na temu odabranih značajnih izložbi koje se u Srbiji realizuju u 2016. godini. Cilj je revitalizovanje likovne kritike u oblasti savremenih vizuelnih umetnosti i ukazivanje na značajnu edukativnu ulogu kritičke reči namenjene široj publici.
Svaku izložbu koja je u fokusu pratiće po tri priloga iz ugla različitih likovnih kritičara/kustosa/istoričara umetnosti, koji će biti emitovani na portalu SEEcult.org i njegovom YouTube kanalu, kao i na Fb strani projekta Kritika na delu
_ _ _
Produkcija: NFC Filmart, Požega, 2016.
Partner: SEEcult.org, Beograd
Urednica: Slađana Petrović Varagić
Reditelj: Dejan Petrović
Snimatelj/montažer: Sreten Vuković
Grafički dizajner: Uroš Pavlović
Podrška: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije
(SEEcult.org)