Knjaževsko-srpski na turneji
Knjaževsko-srpski teatar započeo je 8. decembra u Zrenjaninu, izvođenjem predstave “Zeleni zraci” Gorana Markovića, u režiji Milice Kralј, višednevnu turneju po gradovima u Republici Srpskoj i Srbiji.
Predstava “Zeleni zraci” biće odigrana od 9. do 11. decembra u Banjaluci, Laktašima i Šapcu, a potom 17. decembra u Užicu i 26. decembra u Kniću.
Predstava “Zeleni zraci” premijerno je izvedena 15. februara ove godine u Kragujevcu, na Dan teatra Knjaževsko-srpskog teatra, a njenu turneju podržalo je Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, u okviru obeležavanja stogodišnjice od početka Prvog svetskog rata.
Glavne uloge u toj predstavi - Aleksandra Obrenovića i Dragu Mašin, igraju Miloš Krstović i Isidora Rajković.
Priča o braku i pogibiji poslednjih Obrenovića postala je deo folklora srpskog naroda, a prema rečima Gorana Markovića, decenijama ga je proganjala, iako ne voli romansirane biografije.
“Možda zbog toga što je moja baka, kao 13-godišnja devojčica, sa balkona svoje kuće, koja se nalazila preko puta Starog dvora, posmatrala ubistvo kralјa Aleksandra i kralјice Drage. Uživo, kako se danas kaže. To je bio možda najupečatlјiviji doživlјaj u njenom životu: vojnici su kroz prozore bacali delove kralјa i kralјice uvijene u bele, brokatne čaršave, prethodno ih raskomadavši na bilijarskim stolovima. Tako je počinjao novi vek u ovim krajevima”, naveo je Marković povodom predstave “Zeleni zraci”.
Odluka da odustane od ideje da na tu temu snimi film, kako je naveo, odvukla ga je od zamke istorijske rekonstrukcije i odvela ka suštini stvari – ka melodrami.
“Čim sam prestao da se bavim činjenicama i prešao na teren osećanja, postao sam slobodan; sve se nekako samo od sebe otvorilo”, naveo je Marković, dodajući da je od uvreženog mišljenja da je u melodrami centar interesovanja osujećena lјubavna veza, važnije zapravo ono što je sprečava, a to su društvene okolnosti koje stoje na putu lјudima koji se vole.
Ono što u komadu “Zeleni zraci” sprečava kralјevski par da realizuje svoju lјubav, i na kraju rezultira masakrom, isto je ono što se ponavlјalo i sledećih stotinu godina, a to je, prema rečima Markovića, neshvatlјiva netrpelјivost prema svemu što je drugačije. “Osećanje da imamo pravo da o drugima sudimo, i da im presuđujemo. Odsustvo primisli da možda nismo u pravu. Ili da smo u pravu baš onoliko koliko i oni koji misle i osećaju suprotno”, naveo je Marković.
(SEEcult.org)
