Književnošću do zajedničkog evropskog iskustva

Izdavačka kuća Heliks pokrenula je projekat “Spajanje: književna potraga za zajedničkim evropskim iskustvom“ koji obuhvata prevod i promociju devet savremenih dela evropske literature napisanih na devet jezika, koja odražavaju izobilje tematskih tendencija i lingvističku i stilsku raznovrsnost savremene evropske književnosti.

Knjige koje čine tu ediciju prevedene su sa rumunskog, češkog, švedskog, poljskog, portugalskog, engleskog, francuskog, nemačkog i španskog jezika: “Žega” Hesusa Karaska, “Prosečna vrednost sreće” Davida Mašada, “Budućnost počinje u ponedeljak” Joane Prvulesku, “Bata je sit” Mirje Unge, “Poslednji čuvar ostrva Elis” Gael Žos, “Novac od Hitlera” Radke Denemarkove, “Mora da sam jednom hodala po mekoj travi” Karoline Šuti, “Srce na kapiji” Donala Rajana i “Mađioničar” Magdalene Paris.

Projekat je osmišljen u skladu sa centralnom idejom programa Kreativna Evropa, uz čiju se podršku i realizuje, a to je jačanje i proširivanje književnih mostova između različitih koordinata evropskog kulturnog okvira sa posebnim akcentom na književnost slabije promovisanih kultura.

Dominantno pitanje identiteta, prema navodima Heliksa, posmatrano je kroz prizmu lične ili kolektivne istorije (kao u austrijskom ili češkom romanu) ili uz uporište u tmurnoj sadašnjici ili neuhvatljivoj, svetloj budućnosti (rumunski i portugalski roman). Iako su dela univerzalna u svom obraćanju, lokalna obojenost je izrazita: ogleda se u jeziku (irski roman) ili u autentičnim likovima sa gradom kao živom pozadinom (rumunski naslov), ali i u poetičnim vibriranjima i suptilnim, atmosferičnim odsjajima sumornog gradskog pejzaža (švedska zbirka priča). Osećanje skučenosti kojeg su junaci svesni ili je posredno nagovešteno prožima sva dela, a otvorena ili potisnuta želja za oslobođenjem je pogon za kreativno originalnost forme koja se kreće od klasične narativne strukture preko priča lišenih punktuacije do mozaičke naracije ili forme dnevnika.

Svi odabrani naslovi društveno, od kojih je pet nagrađeno Evropskom nagradom za književnost, angažovani su na više načina – nekoliko knjiga dotiče teme rata, komunističke prošlosti, emigracije, etničke diskriminacije... Nekoliko naslova obrađuje nedavnu globalnu ekonomsku krizu, pri čemu “Srce na kapiji” i “Prosečna vrednost sreće” to čine iz suprotstavljenih početnih pozicija: u irskom romanu, ekonomsko opadanje je motiv za analizu represivnog kolektiva, a u portugalskoj knjizi za reviziju lične sreće. Švedska zbirka priča “Bata je sit” pisana je za mlađu publiku i adresira probleme odrastanja u otuđenoj gradskoj sredini.

Žega, Hesus Karask

Roman “Žega” španskog autora Hesusa Karaska, u prevodu Vesne Stamenković, govori o odbeglom neimenovanom dečaku i starom, iznemoglom pastiru i njegovom psu. Dečak koji je pobegao od svog nasilnog oca i namesnika sela nema jasan plan kuda bi otišao ali jedino i sigurno zna da želi da pobegne što dalje od kuće koja za njega ne predstavlja dom. Roman započinje u simboličnoj grobnici koju je dečak za sebe iskopao kako bi se sakrio od meštana i nemilosrdne potrage za njim.

Osim motiva bega i putovanja, u romanu preovladava tema opustošene zemlje i nedostatak vode. Zato se po atmosferi i mračnim detaljima približava distopijskoj, postapokaliptičnoj prozi sa jedne strane, koja sugeriše katastrofalne posledice klimatskih promena, ali i klasičnoj Čehovljevoj pripovetci "Stepa".

"Žega" je Karaskov debitantski roman za koji je dobio mnoge prestižne nagrade u Španiji, ali i nagradu Engleskog PEN centra za najbolji roman. Nakon uspešnog debija, njegov drugi roman “Zemlja koju gazimo” (La tierra que pisamos) nagrađen je Evropskom nagradom za književnost.

Karasko je zapravo po struci profesor fizičkog vaspitanja, a radio je i kao berač grožđa, postavljač izložbi, grafički dizajner... Živi u Sevilji.

Prosečna vrednost sreće, David Mašado

Roman portugalskog autora Davida Mašada “Prosečna vrednost sreće”, takođe u prevodu Vesne Stamenković, iako nazivom donekle podseća na psihološke priručnike za nezadovoljne, zapravo je prozna manifestacija današnjice.

Kroz tri muška junaka Mašado prikazuje tri urušene sudbine koje je obeležila ekonomska kriza u Portugalu 2010. godine. Narator Danijel ostaje bez posla i porodice, Almodovar zbog krađe završi u zatvoru, dok Šavijer usled kliničke depresije ne izlazi iz kuće već dvanaest godina. Roman je koncipiran u epistolarnoj formi, u vidu fiktivnog pisma koje Danijel piše Almodovaru, podrazumevajući da zna njegove odgovore i pitanja.

Osnovna poruka tog optimističnog dela je altruistička ideja da se sreća ne nalazi u novcu, već u suštinskom i iskrenom kontaktu s drugim bićem, u potrebi da se nekome pomogne i da se osloni na nekoga.

Mašado je neobičan autor koji je čitavog života istraživao fenomen sreće, te je, s obzirom na to da je po profesiji ekonomista, dobio ideju da statistički, a ujedno i romaneskno kaže šta ima o sreći. Otuda i ekonomski podtekst u naslovu dela za koje je nagrađen Evropskom nagradom za književnost. Roman “Prosečna vrednost sreće” je nedavno i ekranizovan.

Mašado je nagrađivan i za dečju književnost koju preferira da piše, a osim književnošću, bavi se i filmom.

Budućnost počinje u ponedeljak, Joana Prvulesku

Roman “Budućnost počinje u ponedeljak” rumunske autorke Joane Prvulesku, u prevodu Đure Miočinovića, svojevrsni je nastavak romana “Život počinje u petak” koji je Heliks objavio 2016. godine, a nagrađen je Evropskom nagradom za književnost.

Prateći životne priče istih junaka kao u prvoj knjizi, Joana Prvulesku sada pravi vremenski skok u budućnost, dok je osnovna radnja smeštena pred kraj 19. veka, u zlatno doba Bukurešta i period koji autorka istinski veliča. Kao u prethodnom romanu, dva glavna lika su Vreme i Bukurešt, zajedno sa Julijom, Danom Krecuom, Pavelom Mirtoom i ostalim živopisnim likovima čije su sudbine isprepletene.

Strukturu romana gradi niz intriga – političkih, ljubavnih, policijskih, istorijskih. Atentat na kralja, nihilisti, predavanje o uticaju korseta na žensko telo i zahtev da se ukine njegova upotreba, progresivni nazori i konzervativci, budućnost i prošlost, detinjstvo, mladost i zrelo doba, ambicioznost i indiferentnost, politika i njen uticaj na živote malih, običnih ljudi… Joana Prvulesku preispituje u romanima odnos prošlog vremena i današnjice. Sa stanovišta modernosti, prošla epoha prikazuje se sa dozom nostalgije i melanholije, a sa stanovišta prošlosti, budućnost je čežnjivo očekivano bolje sutra. Zamršena temporalnost romana Joane Prvulesku i detektivski motivi njenog dela daju kompleksnu sliku i jedinstveni odgovor na pitanje: “Šta ćeš raditi juče?”

Joana Prvulesku predaje savremenu rumunsku književnost na Filološkom fakultetu u Bukureštu. Ona je i esejistkinja, književna kritičarka, prevodilac… Članica je Rumunskog udruženja pisaca.

Bata je sit, Mirja Unge

Knjiga “Bata je sit” Mirje Unge, u prevodu Milene Podolšak, prva je zbirka priča te švedske autorke, poznate do sada po romanima i dramskim formama. Knjiga sadrži priče ispričane iz perspektive različitih junakinja, uglavnom tinejdžerki i adolescentkinja, mladih žena koje se nalaze na svojevrsnoj prekretnici u životu.

Donekle bizarni i savremenom dobu svojstveni događaji, ispripovedani su hiperrealističnim stilom koji zastrašujuće podražava kontaminiranu stvarnost koju živimo. Silovanje, zlostavljanja, zanemarivanje, pedofilija, ekonomske prevare, izdaje i šizofrenija… Ne govoreći nikada direktno, već samo nagoveštavajući zbivanja putem redukovanog modusa toka svesti, autorka izaziva kod čitalaca spektar emocija koje sežu od besa do sažaljevanja.

Mirja Unge dobitnica je više književnih nagrada, a njena dela prevedena su na mnoge evropske jezike.

Poslednji čuvar ostrva Elis, Gael Žos

Roman “Poslednji čuvar ostrva Elis” francuske spisateljice Gael Žos, u prevodu Vladimira D. Jankovića, bolna je i potresna priča o izgnanstvu, siromaštvu, ljubavi i strasti, bolestima i ubistvima, o drami imigranata koji su proterani iz domovina iz političkih razloga ili su došli u nadi za boljom budućnošću. To je priča o američkom snu koji zavisi od čuvenih 29 pitanja. Zasnovan na istorijskim činjenicama, roman Gael Žos je stilski uobličen kao dnevnički zapis čuvara Džona Mičela koji kroz devet dana pokušava da rekapitulira svoje najupečatljivije uspomene, mahom one o svojoj rano preminuloj ženi Liz, i italijanki Neli Kazarini koju je zavoleo na prvi pogled i koja ga je sudbonosno proklela.

Centar za imigraciju na ostrvu Elis je u periodu od 1892. do 1954. primio više od 12 miliona imigranata. O njihovim sudbinama odlučivao je, između ostalih, fikcionalni lik Džon Mičel, direktor Centra.

Gael Žos je studirala pravo, novinarstvo i psihologiju, a u književnost je ušla kroz poeziju. Nekoliko njenih romana nagrađeno je prestižnim književnim nagradama i prevedeno na više evropskih jezika. “Poslednji čuvar ostrva Elis” je njen četvrti roman, a nagrađen je Evropskom nagradom za književnost 2015. godine.

Novac od Hitlera, Radka Denemarkova

Roman “Novac od Hitlera” češke spisateljice Radke Denemarkove, u prevodu Aleksandra Ilića, potresna je priča o progonu čeških Nemaca nakon Drugog svetskog rata. Delom ispričana iz ugla 16-godišnje Gite Laušmanove, to je priča o uzaludnoj borbi i neprekidnom nadanju, nadljudskim naporima da se “ne klone i ostane u koloni” i egzistencijalnoj potrebi da se “bude čovek”.

Zasnovan na istorijskim činjenicama, roman počinje rečima: “Nijedna sličnost nije slučajna. Svi ovi događaji su se desili. I dalje ne znam zašto”. Uvodna napomena sadrži čitav smisao romana, a to i jeste pitanje: zašto? Zašto dete postaje “starica koja nosi dečju kožu”; zašto nakon rata ne može da spava u svom krevetu; zašto je nekadašnji prijatelji njenog oca proteruju iz kuće u kojoj je odrasla; zašto dečak pronalazi u svom dvorištu lobanju; zašto je svet doživeo toliko bezumlje, zašto se sa ljudskim glavama igra fudbal?

Radka Denemarkova je doktorirala germanistiku i bohemistiku. Osim romana, piše i drame i scenarije, te prevodi i piše eseje. Trostruka je dobitnica prestižne nagrade Magnesia Litera, a za roman “Novac od Hitlera” dobila je i dve književne nagrade u Nemačkoj. Članica je Češkog instituta za književnost. Njeni radovi prevedeni su na više od 20 jezika.

Roman “Mora da sam nekada hodala po mekoj travi” austrijske književnice Karoline Šuti, u prevodu Nikoline Zobenice, priča je o Maji, devojci koja uporno pokušava tokom celog života da rekonstruiše najdalja sećanja na detinjstvo, na svoje korene, poreklo i maternji jezik. Kako je rano ostala siroče, odgajila ju je tetka koja je dugo krila istinu od nje i trudila se da Maja zaboravi svoju prošlost. Tugujući za majkom, Maja tuguje i za svojim maternjim jezikom. Kada je upoznala Mareka, koji je takođe na svojevrstan način iskusio gubitak kulturnog i ličnog identiteta, Maja je u njemu pronašla prijatelja, ali i surogat za očinsku figuru.

Kroz nekoliko hronološki poređanih poglavlja Maja traga za sopstvenim identitetom istrajno, sklapajući slagalicu uspomena gotovo hipnotički. Konačno, ona sa svojom ćerkom putuje natrag do mesta sa kojeg potiče, u nadi da će proživeti makar deo iskustva koje je proživela njena majka.

Karolina Šuti imala je eklektično i svestrano obrazovanje - od nemačke književnosti, preko engleske i američke komparatistike, do koncertne gitare i klasične muzike. “Mora da sam nekada hodala po mekoj travi” je njen drugi roman, a za njega je dobila Evropsku nagradu za književnost 2015.

Mora da sam jednom hodala po mekoj travi, Karolina Šuti

Srce na kapiji, Donal Rajan

Roman “Srce na kapiji” irskog autora Donala Rajana, u prevodu Vladimira D. Jankovića, priča je o ekonomskoj propasti nacije i posledicama koje se najsnažnije osećaju u ruralnim delovima zemlje.

Bespomoćni i frustrirani likovi romana “Srce na kapiji” opisuju mračnu i depresivnu stvarnost koja ih je zadesila. Finansijsko urušavanje Irske najsnažnije je potresao provincijske gradove, pa tako i ovaj neimenovani grad. Građevinska kompanija u kojoj je mnoštvo stanovnika bilo zaposleno bankrotirala je, a vlasnik je pobegao iz grada i ostavio radnike bez prihoda i sa gomilom dugova. Nemaština i beznađe posebno su pogodili Bobija, čiju sudbinu čitalac prati kroz dvadeset različitih perspektiva i otkriva da je ruralni mentalitet muža i oca, kao i njegov moralni nazor konačno pobeđen. Moralni kolaps stanovnika prati finansijsku propast čitave države.

Intrigantna Rajanova naratološka tehnika izgrađena je putem rotirajućih glasova, višeglasja u kojem čitalac nalazi i istinite i lažne priče, i tračeve i sažaljevanja, gotovo foknerovskog karaktera. Kratka i britka, brutalna i smešna, priča govori o nacionalnoj katastrofi i emocionalnim posledicama izgubljenog smisla života. Stoga, otmica i ubistvo predstavljaju klimaks ovog dela ispričanog karakterističnim, autentičnim irskim jezikom. Rajan je uspeo da uhvati narodni jezik savremene irske – od ruralnog preko onog iskrivljenog jezika imigranata i pridošlica, pa sve do univerzitetskog govora.

Roman “Srce na kapiji” nagrađen je prestižnim književnim nagradama kao što su EUPL, Bukerova nagrada, Irska knjiga decenije, Gardijanova nagrada za knjigu godine…

Mađioničar, Magdalena Paris

Roman “Mađioničar” poljske autorke Magdalene Paris, u prevodu Biserke Rajčić, detektivska je, kriminalistička, istorijsko-politička i socijalna priča, koja je najavljena kao prvi deo “Berlinske trilogije”. “Mađioničar” je indirektno objavljuje politički kompromitujuće činjenice o materijalu iz Štazija, o surovom periodu Gvozdene zavese i o nastradalima koji su pokušali da preko bugarske granice pobegnu iz Istočnog bloka na Zapad.

Brutalna i misteriozna ubistva ljudi koji su povezani sa Štazi materijalima pokušava da rasvetli detektiv Kovalski, međutim nekome iz političke elite upravo to smeta, jer se sramna istorija mora zataškati a ova ubistva se moraju gurnuti pod tepih.

Magdalena Paris je pesnikinja, romanopisac i prevodilac. Autorka je evropskoj publici već poznata po romanu “Tunel”, čija se radnja odvija u Berlinu, a budući da sama živi u nemačkoj prestonici, radnju svog drugog romana takođe je smestila u taj grad, u kojem je i diplomirala poljsku književnost i pedagogiju. Osnovala je poljsko-nemački književni časopis Squaws, a 2015. postala je dobitnica Evropske nagrade za književnost.

Izdavačka kuća Heliks je i 2017. godine pokrenula jednu ediciju uz podršku Kreativne Evrope, u okviru projekta “Trans-Evropa: književno putovanje kontinentom”, koji je obuhvatao  osam romana i jednu zbirku priča dobitnika Evropske književne nagrade, napisanih na osam jezika, a zamišljen je kao upoznavanje s kulturnim stremljenjima s jedne, i sa tradicijom evropskih zemalja s druge strane.

(SEEcult.org)