Ko crta, zlo ne misli
Umetnica Ana Gezi predstavlja se 9. februara u galeriji Greta u Zagrebu izložbom “Ko crta, zlo ne misli” kojom skreće pažnju na nezavidan položaj karikature u Hrvatskoj, ali i na obilje inspiracije koja taj medij čini živim.
Ana Gezi je pre četiri godine učestvovala u umetničkoj rezidenciji u Haukijarviju u Finskoj, gde je crtala svojevrsni “likovni putopis”, u kojem bi se kasnije našle i karikature nastale prema smešnim situacijama koje se često dešavaju. Karikatura je pritom u Skandinaviji vrlo cenjena i tražena, s mogućnošću redovnog objavljivanja u brojnim časopisima.
Kako napominje Ana Gezi, i Francuzi, naročito nakon nedavne tragedije u redakciji “Šarli Ebdoa” u Parizu, svim silama nastoje da zaštite svoju kulturu i način života, posebno anarhističko nasleđe uticajnog Žan-Marka Rajzera (Jean-Marc Reiser), koji je preminuo 1983. godine. Ironija je pritom da je satirični časopis “Šarli Ebdo” imao uoči tragedije sve manju potražnju i probleme sa redovnim izlascima, a tiraž se dramatično povećao odmah nakon atentata.
“Za to vreme, medij karikature kod nas je u crnohumorno smešnom položaju; sveden na svega nekoliko poznatih imena koja imaju sreću svakodnevno objavljivati radove u dnevnim listovima; u masi današnjih umetničkih medija čiji raspon delovanja skreće od muzeja do uličnih fasada i obrnuto, on kao da postaje nevidljiv, pa se u jednoj od najvećih medijskih krajnosti čak predstavlja kao jedan od izumirućih likovnih dinosaurusa u koje spada i slikarstvo. No ništa ne može biti dalje od istine. Iako i jedan i drugi jedva nekako preživljavaju, svakodnevica uvek daje obilje razloga za još jedan korak dalje, za još jedan dan za crtaćim stolom ili štafelajem, za još jedan i još jedan dan trajanja. To je apsurd života, duboka svest o tome da su i drugi nekad u nezavidnoj situaciji kao i mi, bez obzira na profesiju, pol, nacionalnost ili životnu filozofiju. A ako je ostalo još detinje živosti u nama nakon predvidljivog žrvnja školskog sistema, studija, loše politike, rutinskih poslova, čitaćemo taj apsurd kao toplinu humora, iskru koja uvek jasno svetli, čak i bez HEP-ovih usluga”, navela je Ana Gezi.
Prema navodima Ane Gezi, prilično nezahvalan je život karikaturista, a ništa manje nije ni život slikara, iako ovaj drugi “može naići na simpatije neke dobre strane banke koja će ga potom udomiti u svom tihom uredu uz dobar miraz, a možda se skrasi i u kakvoj potičkoj garsonjeri dobrog ukusa. Dok će karikaturista, već naviknut na svekolike poraze, obmane i mrvice, iz svega toga izvući još jednu živu pouku, pa nastaviti da oštri svoju olovku, povlači svoj flomaster, cedi svoj kist ili pero do zadnje kapi, crte ili tačke”.
(SEEcult.org)