Kolektivna slika (svesti)
Narodni muzej u Beogradu, čija je stalna postavka zatvorena već 13 godina zbog rekonstrukcije, tema je performansa “Hit the Hermes” koji je Gradska gerila realizovala u okviru beogradskog izdanja međunarodnog projekta Actopolis, a nastao je kao reakcija na poražavajuće rezultate ankete građana o posećenosti nacionalne muzejske institucije.
Građanima je u video anketi, koja je projektovana na belo platno tokom performansa, postavljeno bilo pitanje da li su ikada posetili Narodni muzej. Njihovi odgovori kreću se od priznanja da nisu do tvrdnji da to redovno i često čine, kako je rekla jedna gospođa.
Među onima koji nisu nikada posetili Narodni muzej su i pripadnici starije generacije koji su za to imali priliku i pre zatvaranja stalne postavke 2003. godine, a ima i onih koji kažu da su bili, ali poslednji put pre više od 40 godina. Mlađi učesnici ankete uglavnom su ga posećivali za vreme Noći muzeja. Na osnovu njihovih odgovora može se zaključiti da ne prave razliku između stalne postavke i povremenih izložbi koje su organizovane do početka 2015. godine, kada su vrata Narodnog muzeja potpuno zatvorena za posetioce zbog konačnog nastavka dugooočekivane rekonstrukcije.
Pojedini građani čak i ne znaju da je Narodni muzej zatvoren, a ne posećuju ga zato što ne vide reklame o izložbama, kako je rekla jedna devojka. Jedna žena je, pak, iznela tvrdnju da često posećuje Narodni muzej, posebno zimi.
Ujedno, ima i onih koji su dobro informisani i pratili su sudbinu Narodnog muzeja, pa znaju za prošlogodišnju neostvarenu najavu Ministarstva kulture da će biti otvoren u maju ove godine.
Rezultati tog mini istraživanja o posećenosti Narodnog muzeja inspirisali su Gradsku gerilu da osmisli eksperimentalni multimedijalni projekat “Hit the Hermes” čiji je finalni rezultat kolektivna slika na platnu na kojem je projektovan video-rad o anketiranim građanima. Učesnici performansa, održanog 13. maja u stanu programa Actopolis, stvorili su zajedničku sliku korišćenjem pištolja na vodu koji su napunjeni rastvorom slikarskog pigmenta.
Simboličnim napadom, pokušavali su da pogode i unište Hermesa - animaciju koja se povremeno pojavljivala tokom projekcije video materijala, slično kao u video igrici.
Simbol zatvorenosti, Hermes je osmišljen u formi motiva sa fasade Narodnog muzeja. Slika koja je nastala pucanjem na njega različitim bojama postala je materijalni dokaz privremene umetničke intervencije.
Prema rečima autora projekta “Hit the Hermes” Milana Stanimirovića, došao je na tu ideju zato što ni sam, za vreme studija istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu i potom na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, nije bio u prilici da vidi stalnu postavku Narodnog muzeja koji ukupno čuva u zbirkama više od 400.000 umetničkih dela i istorijskih i arheoloških eksponata.
Projekat “Hit the Hermes” predstavlja poziv građanima da se aktivnije zainteresuju za sudbinu Narodnog muzeja i druga pitanja u oblasti kulture, a osmišljen je kao otvoreni sistem koji se može dalje nadograđivati i realizovati na različitim lokacijama, pri čemu bi svaki put nastala autentična kolektivna slika. Planiran je i svojevrsni nastavak tog projekta, koji bi se bavio problemom Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, koji je takođe zatvoren već devet godina zbog rekonstrukcije.
Gradska gerila je, inače, jedan od 14 učesnika beogradskog izdanja međunarodnog projekta Actopolis, koji organizuje Gete institut, povezujući Beograd, Atinu, Bukurešt, Ankaru/Mardin, Sarajevo, Zagreb i Oberhauzen. Beogradski program, čija je kustoskinja Mirjana Boba Stojadinović, posvećen je samoorganizovanoj produkciji u kulturi.
Prvi učesnici programa “Formalno neformalna. Beogradska samoorganizovana kulturna produkcija” bili su kolektivi Gradska gerila i Urbani inkubator, koje Gete institut u Beogradu podržava već nekoliko godina. Do kraja maja učestvuju različitim projektima i Aleksandar Nikolić, Aleksandra Sekulić i Ivica Đorđević, Anica Vučetić, Irena Ristić, Udruženje Kurs, Mariela Cvetić, Marija Radoš i Miroslav Karić (Remont), Marijana Cvetković, Nebojša Milikić i Tadej Kurepa, Nikola Radić Lucati, umetnički kolektiv U10, Vahida Ramujkić i Noa Treister.
Veći deo programa biće realizovan u Actopolis stanu (Bulevaru despota Stefana 36), u kojem je proteklih dana predstavljen intenzivan program Gradske gerile i Urbanog inkubatora, kolektiva do sada poznatih po aktivnostima u Savamali.
U Actopolis stanu 18. maja biće otvorena izložba umetničkog kolektiva U10, te Nikole Radića Lucatija, Mariele Cvetić i Irene Ristić, uz kritičku diskusiju o uslovima rada, saradnji i kulturnoj produkciji u Beogradu. Za 19. maj u podne na platou kod Filozofskog fakulteta najavljen je okrugli sto o odnosu institucionalne, akademske i aktivističke proizvodnje znanja, koji će realizovati Vahida Ramujkić i Noe Treister, a 20. maja u Actopolis stanu biće održan razgovor sa Marijanom Cvetković o fenomenu Druge scene – samoorganizovane platforme koja je bila aktivna nekoliko godina.
U Actopolis stanu moguće je dobiti i primerak novog izdanja Zidnih novina (Karneval usred ruševina) koje je Udruženje Kurs osmislilo povodom projekta Actopolis, kao i publikacija “BGD Art” – štampani plan grada sa mesečnim programom umetničkih prostora, čiji je autor Aleksandar Nikolić. Elektronsko izdanje te publikacije moguće je preuzeti sa sajta bgdart.net.
Beogradsko izdanje “Actopolisa” deo je projekta koji je UO Gete instituta proglasio projektom od izuzetnog značaja, a realizuje se u saradnji sa kulturnom institucijom Urbana umetnost Rur. Sve aktivnosti projekta “Actopolis”, kako u Beogradu, tako i u ostalim gradovima, biće dokumentovane na sajtu actopolis.net
Program beogradskog izdanja “Actopolisa” nalazi se i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u PRILOGU
(SEEcult.org)
