Konkurs MKI proceduralno pohvalan, ali budžet minoran
Konkurs Ministarstva kulture i informisanja Srbije za 2020. godinu proceduralno je zadovoljavajući, ali je problem minoran budžet, koji je dodatno smanjen rebalansom povodom pandemije korona virusa, saopštili su 6. jula predstavnici Asocijacije nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) na osnovu analize konkursnih rezultata MKI, ukazujući još jednom na negativan primer Sekretarijata za kulturu Grada Beograda, koji je godišnji konkurs za programe i projekte otkazao bez validnog obrazloženja. Uz prezentaciju istraživanja o uticaju pandemije korona virusa na rad umetnika i kulturnih radnika u Srbiji, predstavljen je i Fond solidarnosti koji je NKSS osnovala u saradnji sa drugim udruženjima i pojedinim fondacijama.
Konkurs MKI za savremeno stvaralaštvo, prema rezultatima analize koju je obavio Centar za empirijske studije kulture Jugoistočne Evrope (CESK), proceduralno je zadovoljio pravno regulisane kriterijume, dajući obrazloženja komisija za svaki pojedinačni odbijeni i podržani projekat i objavljivanjem imena članova komisija. Iako rezultati u velikoj meri pokazuju poznavanje scene i prepoznavanje kvaliteta projekata organizacija i ustanova koje već dugo deluju u polju kulture i savremenog stvaralaštva, konkurs za savremeno stvaralaštvo opterećen je minornim budžetom MKI za kulturu, koji je posle rebalansa sveden sa 0,73% odsto (83 miliona evra) na samo 0,49% (67 miliona evra) ukupnog državnog budžeta. Od toga na finansiranje konkursa odlazi samo 3,46% (2,3 miliona evra) budžeta MKI, rečeno je na konferenciji za novinare u Medija centru.
Sredstva za nevladine organizacije u kulturi čine pritom svega 1,14% budžeta MKI (765.000 evra), što ukazuje na nastavak trenda favorizovanja institucionalnog sektora, koji je dobio oko 23 miliona dinara više (113 miliona za 207 projekata) od nevladinog (90 miliona za 261 projekat). To znači da je nevladin sektor dobio u proseku svega oko 2,900 evra po projektu, iako neke organizacije od toga žive, rekao je vođa tima za monitoring dr Predrag Cvetičanin.
“Propuštena je prilika da se desi pozitivna diskriminacija i podrže manji akteri na sceni, koji su u ovom periodu najugroženiji, već je povećan iznos sredstava kojima se finansiraju projekti institucija. U pitanju je trend koji je odavno prisutan i koji dodatno opterećuje ovaj konkurs, ali je ovom prilikom dalje intenziviran”, rekao je Cvetičanin, dodajući da “u normalnim zemljama država brine i o javnom, i o civilnom, i o privatnom sektoru”.
Prema rečima Cvetičanina, uvođenje posebnog konkursa za vaninstitucionalni sektor, odnosno aktere u kulturi koji nisu na državnom budžetu, malo bi poboljšalo situaciju.
Rezultati konkursa, inače, pokazuju i nastavak smanjenja sredstava za projekte organizacija iz NKSS, budući da je podržano samo 29 od ukupno 83 projekta. Postavlja se stoga pitanje, kako je dodao Cvetičanin, kako to da članice NKSS ne znaju da napišu dovoljno dobre projekte za MKI, a znaju za evropske fondove, a poznato je da je konkursni formular MKI “kao vrtić u odnosu na doktorat”.
Analiza rezultata MKI pokazuje i da je bilo svega dva sumnjiva projekta - organizacija formiranih neposredno pred konkurs i kojima kultura nije primarna oblast delovanja i osam za koje nije bilo moguće pronaći podatke u APR-u. Kako je podsetio Cvetičanin, nekada ih je bilo i 20-30.
Iako analiza konkursa MKI pokazuje da tehnički korektan, što je i zakonska obaveza, ustanovljeno je i da su obrazloženja odbijenih projekata uglavnom generička, pa ne pomažu odbijenim organizacijama da unaprede aplikacije kako bi možda u sledećem pozivu bile uspešnije. Takođe, i dalje nije uspostavljeno bodovanje i rangiranje aplikacija, rekla je članica UO NKSS Maja Ćurčić.
Za razliku od MKI, Sekretarijat za kulturu Beograda nastavlja da bude neslavan primer u pogledu konkursne podrške, budući da je ove godine u potpunosti otkazao konkurs za (su)finansiranje projekata u kulturi, i to bez javno saopštenog razloga, čime je dodatno otežao situaciju u svim sektorima kulture srpske prestonice.
Gradski konkurs je, inače, već godinama obeležen nepravilnostima i protivzakonitim sprovođenjem, o čemu je NKSS obaveštavala javnost na osnovu analiza javno dostupnih podataka, a u toku je i tužba Upravnom sudu koju je podnela sa grupom organizacija povodom protivzakonito sprovedenog konkursa 2019.
Taj negativni trend doveo je do toga da NKSS proširi analizu konkursa i na analizu ranije podržanih projekata na konkursima Sekretarijata za kulturu, odnosno izveštaja koje su organizacije bile u obavezi da predaju po okončanju projektnih ciklusa. Ostvarenje tog prava na uvid u izveštaje, koje je odobreno rešenjem poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka, nije bilo u praksi moguće izvesti sve do 2019. godine, jer je Sekretarijat, kako je podsetio predsednik UO NKSS Aleksandar Popović, na svaki način opstruirao taj proces. Iako je odluka poverenika podrazumevala da će Sekretarijat dostaviti kopije traženih izveštaja za 2017. godinu, najdalje koliko je bio spreman da izađe u susret bilo je omogućavanje uvida u dokumentaciju na licu mesta. Uvidom koji je konačno omogućen u maju 2019, dokumentacija povodom konkursa za 2017. godinu, koju je Sekretarijat predstavio kao kompletnu i potpunu, pokazala je niz manjkavosti.
Analizom je utvrđeno, između ostalog, da od 352 podržana projekta, nedostaju izveštaji za čak 51 projekat (14.4% ukupnog broja), čija je ukupna vrednost 12,3 miliona dinara, što je 13.6% od celokupnog iznosa konkursa (90,58 miliona). Takođe, među projektima koji su podržani, a za koje nisu nađeni izveštaji, nalaze se i neki od najvećih dobitnika konkursa za 2017. godinu, a neke od tih organizacija podržane su na istom konkursu i 2018. godine. Među predatim izveštajima uočen je veliki broj propusta i nepravilnosti, a mnogi su nepotpuni (bez narativnih ili finansijskih segmenata). Takođe, utvrđeno je da je zbir sredstava odobrenih za projekte čiji su finansijski izveštaji nepotpuni ili čiji finansijski delovi izveštaja uopšte nisu pronađeni ukupno iznosi 10,79 miliona dinara, što sa ukupnim sredstavima odobrenim za projekte čiji izveštaji nisu pronađeni čini cifru od 23,1 miliona dinara, odnosno 25.5% od ukupne vrednosti konkursa
Analiza je otkrila, kako je saopšteno, i mnoge egzotične prestupe, kao što su odlaganje programa za sledeću godinu bez aneksiranja ugovora, prijavljivanje istih neizvedenih projekata iz godine u godinu preko različitih organizacija, finansijsko pravdanje sredstava fakturama i računima koji očigledno nemaju nikakve veze sa projektom i slično.
Gruba kršenja procedura prilikom izveštavanja, od kojih su neka primećena i kod značajnih institucija, a u vezi su sa projektima za koje je poznato da su izvedeni, podstakla je istraživače da informacije o nepostojećim i nepotpunim izveštajima potraže i od samih organizacija nosilaca projekata. Tim putem došlo se do saznanja da neki od izveštaja postoje i uveravanja da su predati Sekretarijatu. Takav rasplet situacije, međutim, u NKSS smatraju još nepovoljnijim, jer se odgovornost za neadekvatno sprovođenje konkursnih procedura sa organizacija sada vraća na Sekretarijat kao glavnog krivca, jer pokazuje manjak sposobnosti da adekvatno čuva i arhivira prikupljene izveštaje.
Konstatujući da je Sekretarijat za kulturu ili nemaran i aljkav ili prikriva neodgovorne korisnike, koje bi bio obavezan da sankcioniše prema predviđenoj proceduri ili oba, u NKSS ne sumnjaju da je veliki deo izveštaja koji su markirani kao nepostojeći zapravo nisu predati. U tom slučaju je odgovornost Sekretarijata da pokrene postupke povraćaja odobrenih sredstava.
Pandemija korona virusa, inače, drastično je uticala na rad umetnika i kulturnih radnika, što pokazuju rezultati istraživanja koje su inicirali NKSS i Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS), a obuhvatalo je 333 ispitanika, od kojih dve trećine žive isključivo od umetnosti. Od ukupnog broja ispitanih, 56 odsto ima status samostalnih umetnika, koji im je omogućio da dobiju bespovratnu pomoć države od po 90.000 dinara za tri meseca nemogućnosti rada zbog korona krize. Za 62% ispitanih njihova porodica zavisi od njihovog prihoda, rekao je Cvetičanin, precizirajući i da je 39% ispitanih navelo da će sav njihov prihod biti izgubljen, a 26,4% njegov veći deo. Petina ispitanih izgubila je između 25.000 i 50.000 dinara, 15,9% između 50.000 i 100.000 dinara, a 16,8% izgubilo je više od 100.000 dinara.
Najavljujući i regionalno istraživanje o radu umetnika i kulturnih radnika, čiji su preliminarni rezultati slični, Cvetičanin je rekao i da je 69,7% ispitanih navelo da je veoma zabrinuto zbog efekata pandemije na obezbeđivanje prihoda, a 64,9% je zabrinuto za dobijanje budućih poslova.
Radi pomoći najugroženijim kolegama, ULUS, Savez udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV), srpska sekcija Međunarodne asocijacije istoričara umetnosti (AICA Srbija), NKSS i pojedine njene članice (Stanica, Bazaart), osnovali su Fond solidarnosti koji je od početnih 4.000 evra narastao na 38.000, uz podršku nekoliko stranih fondacija (FOD, SDC i FA).
Razvijan od početka krize izazvane pandemijom sredinom marta, Fond solidarnosti kulturnih radnika Srbije nastao je zbog bojazni da su mere podrške umetnicima koje su država i lokalne samouprave sprovele nedovoljno široke. Namnjen je stoga za solidarnu pomoć umetnicima pogođenim krizom, koji nisu podržani postojećim merama podrške odobrenim za samostalne umetnike i preduzetnike.
“Kada vlada neće da pomogne, mi ćemo”, rekao je Cvetičanin i istakao da se “pojavljuju na sve strane različite forme solidarnosti”, što je posebno značajno imajući u vidu da će recesija tek krenuti. “Jako je važno da pomažemo jedni drugima, jer ova kriza neće trajati samo još nekoliko dana”, rekao je Cvetičanin.
Potpredsednica UO ULUS-a Vahida Ramujkić rekla je da je do sada obezbeđena pomoć za oko 150 umetnika, kulturnih radnika, stručnjaka u kulturi i drugim licima koja su radno angažovana u poslovima kulture i umetnosti (modeli, statisti, tehnička lica), a nemaju bilo kakvu garantovanu zaštitu radnih prava.
Iznos pomoći fizičkim licima je maksimalno 30.000 dinara. Sredstva će biti dodeljivana kao jednokratna pomoć putem konkursa, o čemu će biti više reči 13. jula na predstavljanju Fonda solidarnosti.
*Foto: Medija centar
(SEEcult.org)