Korektivne mere

Nova galerija vizuelne umetnosti (NGVU) započinje novi programski ciklus izložbom “Korektivne mere”, na kojoj od 20. februara predstavlja radove Sonje Radaković, Brigite Antoni i Katarine Alfe Jovanović, umetnica koje preduzimaju strategiju aktivnog/pasivnog otpora zatečenom stanju na umetničkoj sceni uvođenjem korektiva opredmećenog izlaganjem, odnosno izvođenjem jedinstvenih gestova ili iskaza.

Nesvakidašnji kustosko-umetnički eksperiment “Korektivne mere” proizilazi kako iz potrebe za razgradnjom hijerarhizovanih odnosa tipičnih za svet umetnosti, tako i za razmatranjem ženske subjektivnosti. Umetnice konstatuju da nadzorni (politički, društveni, informatički) sistemi koji definišu kako ljudsku jedinku, tako i svet koji je okružuje, uprkos tome što zakazuju i nisu savršeni, opstaju zahvaljujući neprestanoj repeticiji ustanovljenih obrazaca mišljenja i delovanja.

Izgradnja dijaloga, razmena ostvarena kroz seriju virtuelnih i fizičkih razgovora sa kustosom Vladimirom Bjeličićem i galeristkinjom Jelenom Janković, razumevanje radnih (ne)uslova u trenutnim okolnostima, ali i uspostavljanje međusobnog poverenja, doveli su do neočekivanih rezultata, odnosno do generisanja novih oblika interpretacije, izvođenja i kontekstualizacije rada svake od umetnica, navedeno je u najavi izložbe.

“Korektivne mere” takođe treba sagledati i kao privremeni ambijent, kulisu ili virtuelni prostor u kojem se konsitituše kolektivni ženski glas koji tvrdi da otpor jeste moguć, makar to bilo i na mikroplanu.

Na otvaranju izložbe, 20. februara u 19 sati, biće izvedeni performansi Sonje Radaković i Katarine Alfe Jovanović.

Multimedijalna umetnica Sonja Radaković (1989) najčešće koristi svoje i tuđe telo kao alatku za razmatranje društvenih obrazaca ponašanja i delovanja na granici morala, ukusa i pristojnosti. Učestvovala je na velikom broju samostalnih i grupnih izložbi i projekata u zemlji i inostranstvu. Trenutno pohađa doktorske studije u oblasti likovnih umetnosti na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, gde i radi kao stručni saradnik na predmetu Slikanje. Dobitnica je nagrade 58. Oktobarskog salona u Beogradu. Pored umetnosti, bavi se klasičnim baletom i sportom.

Katarina Allfa Jovanović (1995) kroz skulpturu u proširenom smislu i kroz performans testira različite strategije kako bi kritički artikulisala umetničke, društvene i političke paradigme. U poslednje vreme je fokusirana na istraživanje vlastitog materijalnog opstanka u datim okolnostima. Prvu samostalnu izložbu imala je 2020. godine u Domu omladine Beograda, a učestvovala je i na više grupnih izložbi širom regiona. Deo je internacionalnog projekta Commons, zamišljanje institucije budućnosti. Njenu praksu karakteriše i rad u pozorištu na scenografiji i kostimu.

Brigita Antoni (1987) kroz umetničku praksu istražuje odnose nauke i klimaskih transformacija izvedenih iz naučnih otkrića, posebno u oblastima astronomije i optike. Kombinujući digitalne medije, slikarstvo, video i pronađene predmete, razvija istraživačke projekte koji najpre rezultiraju virtuelnim i materijalnim instalacijama. Pored četiri samostalne izložbe, učestvovala je na nekoliko grupnih izložbi u Crnoj Gori, Hrvatskoj, Albaniji i na Kosovu. Dobitnica je Milčik nagrade 2019.

Kustos izložbe Vladimir Bjeličić (1983) aktivan je na polju nezavisne kustoske i umetničke prakse. Sa Senkom Latinović čini post-kustosku formaciju Vokalno-kustoski sindrom, jedan je od osnivača dreg kolektiva Efemerne konfesije i stalni saradnik na projektu u nastajanju #SERGINA, britanske umetnice Eli Klark. Njegov rad baziran je na istraživanju reprezentacije telesnosti u digitalnom dobu, prevođenju kustoske prakse kroz performans, kao i na artikulaciji ideja kolektivizma i ravnopravnosti, te jednake raspodele javnih dobara u odnosu na komunikaciju različitih vrsta (čovek i mašina / čovek i biljka).

Izložba “Korektivne mere” biće otvorena do 17. marta, a vođenje je 22. februara od 18 sati – u vidu razgovora kustosa i umetnica, te 15. marta, takođe u 18 časova.

Za grafičko oblikovanje zadužena je Ana Aleksić, a video potpisuje Andrej Ostroški.

(SEEcult.org)