Kraj krajeva moderne

Simpozijum istraživačkog karaktera “Moderna, na kraju krajeva” u klubu MaMa u Zagrebu pokušaće da odgovori na pitanje šta bi značilo kada bi se okončavanje moderne shvatilo kao revolucionarni zadatak.

O toj temi govoriće 22. i 23. juna Peter Hallward, Alexi Kukuljevic, Evan Calder Williams, Victoria Brooks i Nathan Brown.

Najrazvikanija promišljanja odnosa moderne prema savremenosti karakterisala su modernu ili kao prohujalu epohu (Jameson) ili kao nedovršeni projekat (Habermas). Razmimoilaženje ta dva promišljanja, kako napominju organizatori simpozijuma, često je istorijske materijaliste dovodilo u napast da Jamesonov navodno marksistički pojam postmoderne stavljaju u opreku spram liberalnih, socioloških konceptualizacija koje su bile nedovoljne da se shvati kako je moderna povest utemeljena u strukturnim odrednicama kapitala. Šta ako upravo zaključivanje moderne - kao epohe čiji su društveni odnosi istovremeni s kapitalizmom - preostaje kao jedan nedovršeni projekat?

Uzevši u obzir kontradikcije Jamesonovih razmatranja, koji drži da su kapitalizam i moderna međusobno izmenjive kategorije i da je postmoderna period društvene i političke povesti koji odgovara kasnom kapitalizmu. Jer, čini se da je za Jamesona moderna završila, iako kapitalizam nastavlja da traje, premda i on sam pretpostavlja da je kategorija moderne definisana u strukturnom identitetu s kapitalizmom.

Ukoliko naprosto kategoriju postmoderne zamenimo sa onom kasne moderne, mogli bismo izbeći inkoheretnost u koju Jamesonova promišljanja upadaju kada nezgodno povezuju jedno doba (nakon moderne) s drugim dobom (kasnog kapitalizma). Šta taj terminološki iskorak obećava jeste nova istorijska perspektiva u kojoj kraj moderne više nije strukturni fait accompli, već jedan revolucionarni zadatak, utoliko što je povest moderne povest kapitala, i obratno - povest koja mora doći kraju, iako to još nije.

Takvim se pristupom moderni otvara problemsko polje za koje se čini da tek sada, u 21. veku, može biti razrešeno - to je teren na kojem će se odvijati i simpozijum u MaMi. Šta znači postaviti se na kraj krajeva moderne kao onog perioda čije istorijske uslovljenosti još nisu nestale, iako već sada upućuju na svoj vlastiti neizvesni kraj?

Skup je istraživačkog karaktera kako u uže filozofskoj, ali i u estetičkoj i političko-teorijskoj ravni.

“Moderna, na kraju krajeva” je četvrti u nizu skupova koji Multimedijalni institut organizuje od 2009. godine.

Ovogodišnjem simpozijumu prethodili su “Materijalizam 21. veka” (2009), “Ostaviti život za sobom: vitalizam i antivitalizam u savremenoj filozofiji” (2011) i “Umetnost pojma” (2012).

Simpozijum Multimedijalnog instituta podržali su Ministarstvo kulture Hrvatske i Ured za obrazovanje, kulturu i sport Grada Zagreba.

(SEEcult.org)