Kraj početka misije Queera
Queer Zagreb festival, pokrenut pre deset godina, okončao je svoje poslednje izdanje i obeležio odlazak u istoriju u dosadašnjoj formi, koja je u protekloj deceniji uspela da postane i deo programa nacionalnih institucija kao što su Hrvatsko narodno kazalište i Muzej savremene umetnosti.
Nakon što je 29. aprila obeležena decenija delovanja Queer Zagreba u HNK-u, jubilarno i ujedno poslednje izdanje tog festivala završeno je 30. aprila u MSU predstavom “Umrem li, ostavite balkon otvoren” nemačkog koreografa Raimunda Hoghea, koja je intimni pogled na vreme 80-ih, na epidemiju side, na vreme koje je proveo kao saradnik legendarne Pine Bausch, kao i na vlastite koreografske uzore i Hervéa Guiberta.
Raimund Hoghe
Svojevrsna komemoracija Queer Zagrebu održana je u HNK-u, u kojem je bila izložena cvetna instalacija Saše Šekoranje uz knjigu utisaka, kao poklon Queeru. Nastupio je i LeZbor, a prikazan je i kratki film o deset godina Queer Zagreba, nastao u produkciji udruženja Domino, koje je organizator tog festivala.
Ceremoniju je vodila Biljana Kosmogina, književnica i performerka iz Beograda, "kraljica queera" u regionu.
Kosmogina
Na zatvaranju je nastupio i Angelo Madureira izvedbom “Delirijum”, zasnovanom na brazilskom tradicionalnom plesu frevo. Njegov rad već je predstavljen hrvatskoj publici u okviru produkcija Domina na Queeru 2008. i festivalu Perforacije 2011.
Poslednji dan poslednjeg Queer Zagreba bio je u znaku nemačkog koreografa Raimunda Hoghea, čije je gostovanje zapravo bilo i programska okosnica jubilarnog festivalskog izdanja, a bilo je i prvo potvrđeno.
Raimund Hoghe i ekipa predstave
Veza Hoghea sa zagrebačkom publikom traje već šest godina, a prema navodima organizatora, mesto koje taj koreograf zauzima u festivalskom programu zaista je posebno, jer se u njegovim predstavama zapravo “u koncentratu, bez ostatka, može pročitati suverenost, suptilnost, snaga, energija, humor” koji su kroz totalitet programa ponuđeni.
“Umrem li, ostavite balkon otvoren” stih je iz Lorkine pesme i prikladan naziv za predstavu koja se naslanja na rad francuskog plesača i koreografa Dominique Bagoueta, osnivača festivala Montpellier Danse.
Festival Queer Zagreb je u desetom izdanju, kojim se simbolično samoukida i ulazi u fazu transformacije, ponudio dosad najraznovrsniji program više od 70 umetnika, teoretičara i aktivista iz dvadesetak zemalja iz celog sveta, uz aktivističku konferenciju posvećenu queeru na Balkanu, Kavkazu i arapskim zemljama, izložbu brazilskih i hrvatskih umetnika, te provokativan filmski i uzbudljiv noćni program.
Angelo Madureira, Delirijum
Između ostalog, izvedena je i predstava “Psi” (Les chiens) Bojana Đorđeva iz Beograda, suosnivača Teorije koja hoda (TkH), koji je učestvovao i na prvom Queer Zagrebu 2003. Predstava je nastala prema kratkom tekstu Hervéa Guiberta iz ranog dela njegove karijere (objavljen 1982). Opsesija telima osnovna je tema teksta: autor koristi svaku telesnu kretnju, situaciju i fantaziju za razotkrivanje sebe. U pripovednom ključu nije samo on, već tekstom kolaju i iskustva bliskih i voljenih bića koja je prisvojio.
Pokrenut 2003. godine kao festival izvođačkih umetnosti, čija je misija opiranje normama koje konstruišu društvo i umetničke prakse, Queer Zagreb je desetu godinu obeležio simboličnim zatvaranjem.
“Jedan važan emancipacijski manjinski projekat ući će u fazu svoje transformacije. Doživeo je kraj - početka. U predanoj borbi za emancipaciju LGBTIQ prava u stalnoj smo zamci o nikada do kraja ostvarenoj pobedi. Uvek postoji još jedan korak koji se mora učiniti. Početak nema kraja. Kao što i nikada ostvarena ideja kraja nema svoj početak. Borba kao da se uvek nastavlja, prelazi u nove forme. U tom procesu nailazimo na brojne završetke bilo u obliku pobeda ili u obliku poraza. No, ponekad sami odlučujemo da završavamo. Zatvaramo”, naveli su organizatori Queer Zagreba.
(SEEcult.org)
