Kratki igrani film Vulevića u Lokarnu
Kratki film Vladimira Vulevića “Kako sam pobedio lepak i bronzu” imaće svetsku premijeru u takmičarskom programu 74. Međunarodnog filmskog festivala u Lokarnu, koji se zbog pandemije korona virusa održava onlajn od 5. do 15. avgusta.
Prema sinopsisu, o životu fabričkog radnika Mihajla iz zapuštenog provincijskog mesta svedoče ljudi iz njegovog najbližeg okruženja. Stari komšija Ethem, kome Mihajlo svako jutro donosi novine, priča anegdotu iz Mihajlovog detinjstva kada se neprimetno kao duh šunjao po komšijskim stanovima, dok ljudi u njima ručavaju, gledaju televiziju ili se spremaju za spavanje. Mihajlova sestra, koju godinama materijalno pomaže, priča o nepravednoj raspodeli porodične imovine nakon smrti roditelja, njegovom alkoholizmu i neobičnoj i naprasnoj religioznosti svoje desetogodišnje ćerke koja je u, kako sama veruje, neobičnoj povezanosti sa svojim ujakom Mihajlom. Kafedžija u čijoj kafani Mihajlo i njegove kolege radnici provode popodneva i večeri priča o Mihajlovom ocu, Mihajlovoj širokogrudosti prema prijateljima, ali i glasinama o Mihajlovom devijantnom ponašanju...
U filmu glume: Hasan Čiči, Rasim Ćelamehmetović, Dragana Vidaković, Saša Bjelić, Iva Bjelić, Dragana Lalović.
Vulević je napisao i scenario za svoj film, a direktor fotografije je Luka Papić, koji je, uz Vulevića i Ninu Zeljković, i montažer tog ostvarenja. Snimatelj i montažer zvuka je Vladimir Jovanović, dok je za dizajn i miks zvuka zadužen bio Jakov Munižaba. Za obradu slike su zaslužni Branka Majstorović i Luka Papić, a supervizor obrade slike bio je Nikola Marinković, saopštio je Filmski centar Srbije.
Vulević u rediteljskoj eksplikaciji filma “Kako sam pobedio lepak i bronzu” navodi da je, odrastajući u Priboju, okružen fabričkim radnicima u porodici i okruženju, posmatrao kako se paralelno sa industrijom i sistemom i ljudi menjaju i degradiraju.
“Nekada vedri, više-nacionalni industrijski gradić iz mog ranog detinjstva postao je sumorno okruženje moje kasnije mladosti. Posledice neuspešne tranzicije, ne ogledaju samo u materijalnim i ekonomskim efektima i u tome kako pogađaju društvo, već i u načinu na koji povređuju i menjaju ljude kao osobe. Ljudi moje generacije u toj situaciji su se našli zatečeni i nesnađeni. Nesposobni da odu, bez mogućnosti da nešto promene ostali su tu - da naslede radna mesta i životne modele svojih roditelja u fabrikama i institucijama, koje nekako ipak rade. A njihovi roditelji, i roditelji njihovih roditelja, kao da se održavaju prisećanjem na ‘zlatna vremena’ i nekadašnji moral. Problem ekonomske i moralne tranzicije vremena vidim kao dubok i kompleksan i zato u ovom flmu pokušavam da ga tretiram poetski i sa razumevanjem za ljude”, naveo je Vulević, koji je sa Srđanom Vučom i producent svog filma.
Film je nastao pod okriljem kuće Ranč production, a podršku su pružili i HFBK Hamburg i Filmförderung Hamburg Sćleswig-Holstein.
*Foto: FCS promo
(SEEcult.org)
